Здравко Мандић
Здравко Мандић (Стригова, Поткозарје, Краљевина Југославија, 1935 — Нови Сад, Србија 16. август 2012) био је српски сликар акварела.
| Здравко Мандић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1935. |
| Место рођења | Стригова, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 16. август 2012. (76/77 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
Биографија уреди
Академију ликовних уметности завршио је у Београду у класи професора Зорана Петровића, а магистрирао на истој Академији у класи професора Мила Милуновића 1965. године. Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) био је од 1963. године.
У Зрењанин се доселио 1965. године. Четири године касније запослио се у Савременој галерији у Зрењанину, где је на месту директора био од 1974. до одласка у пензију, 1994. године. Један је од оснивача Ликовне колоније Ечка. Укупно је приредио преко 150 самосталних изложби.[1]
Дела му се налазе у галеријама и у приватним колекцијама широм света.
Године 2010. обележио је педесет година рада.
Преминуо је 16. августа 2012. године у Новом Саду.
Легат у Новим Козарцима уреди
Године 1989. Здравко Мандић поклонио је колекцију од 24 ретроспективне слике Народном музеју Кикинда, уз услов да колекција буде стално изложена у Новим Козарцима. Временом је аутор повукао 7 слика, тако да легат броји 17 радова. Легат је смештен у Уметничкој галерији Здравко Мандић у Новим Козарцима.
Награде уреди
Добио је више престижних награда за сликарство у земљи и иностранству, а најзначајније су му Масарикова награда у Прагу, Велика награда на Бијеналу југословенског акварела у Карловцу, награда на Тринаестоновембарском салону на Цетињу и многе друге. Године 2001. добио је Награду Сава Шумановић.[2][3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ РТВ; Изложба посвећена Здравку Мандићу
- ^ „Додела Награде Сава Шумановић”. Култура Нови Сад. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
Литература уреди
- Славица Попов; 17 слика из легата Здравка Мандића. 2015. ISBN 978-86-86193-13-1.
