Зебинце (Владичин Хан)
Зебинце је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 121 становника (према попису из 1991. било је 190 становника).
Зебинце | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Општина | Владичин Хан |
| Становништво | |
| — 2011. | 121 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 46′ 00″ С; 22° 01′ 54″ И / 42.7667° С; 22.0317° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 682 m |
.svg)  Зебинце Зебинце на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | VR |
Старине и прошлост уреди
У Зебинцу и око њега постоје карактеристични топографски називн и извесне старине. Они указују да је овде било становника и у раније доба. Назив Градиште односи се на локалитет који лежи десно од Зебинске Реке. Сада је тамо паша, без остатка од старина. У народу се говори, да је „неки пут туј био град". Потес Селиште лежи у источном делу села. Сада су тамо ливаде, њиве и добри кладенци. По причању сељака, тамо је било неко насеље, које је постојало пре данашњег 3ебинца. До Селишта је место Црвена Вода. Ту су сељаци ископавали старе црепове и ћупове. Ђурина Падина лежи десно од Зебинске Реке. Тамо су се налазили жрвњеви „од старо време".- На потесу Крагујевац, који лежи у планини, налаазе се „корито за воду и једна крива бука". Говори се, да је тамо неки човек ископао „ћупче са парама". Данашње Зебинце основано је у исто доба када и суседно насеље Рдово. У Рдово прво су дошли, како је речено, преци рода Гирици, а у 3ебинце преци рода Гроздића. То је било у друrој половини XVIII века. После Гроздиhа у Зебинце су се населили Гулинци, а иза њих Баба Стојанинци итд. Прва кућа поменутих Гроздића налазила се на месту сада званом Стара Кућа. Домаћин те куће у овом крају Грделичке клисуре био је усамљен. Да би имао с ким да поразговара, он се морао спустати до Ј. Мораве и тамо налазио сељаке из данашњеr Манајла. Потес Бежанија је под буковом шумом. Говори се, да је тамо народ „ишао у бежанију“ за време Турака. - Постоји веровање, да су некада на месту Шупљи Камен „живели ђаволи“. Сеоска слава је на св. Марка у мају. - Зебинце има посебно гробље. Налази се на граници атара према Јастребцу. - О празницима раније су становници посећивали цркву у Г. Јабукову (околина Вл. Хана). Од пре око 20 година они посећују нову цркву у суседном Јастребцу. - Главни део Зебинца представља махала Село. –Сеоски крст је на месту Црвена Бара. На нашој топографској карти (секција ,Врање", 1:100.000) у северозападном делу атара погрешно је записано насеље 3авој. То је махала Поповци која припада Зебинцу. У тој махали налазн се њива звана Завој.[1]
Демографија уреди
У насељу Зебинце живи 116 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,3 година (60,7 код мушкараца и 61,9 код жена). У насељу има 57 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,12.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 5 | ||
| 75—79 | 5 | 5 | ||
| 70—74 | 9 | 8 | ||
| 65—69 | 15 | 11 | ||
| 60—64 | 8 | 7 | ||
| 55—59 | 4 | 12 | ||
| 50—54 | 4 | 3 | ||
| 45—49 | 3 | 1 | ||
| 40—44 | 3 | 1 | ||
| 35—39 | 1 | 1 | ||
| 30—34 | 2 | 1 | ||
| 25—29 | 0 | 1 | ||
| 20—24 | 2 | 0 | ||
| 15—19 | 1 | 1 | ||
| 10—14 | 0 | 1 | ||
| 5—9 | 1 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 1 | ||
| Просек : | 60,7 | 61,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 61 | 8 | 44 | 8 | 1 | 0 |
| Женски | 57 | 2 | 45 | 9 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 118 | 10 | 89 | 17 | 2 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 23 | 13 | 0 | 0 | 4 |
| Женски | 19 | 18 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 42 | 31 | 0 | 0 | 4 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 4 | |
Референце уреди
- ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 70-72 страна
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
