Зебраста зеба
Зебраста зеба (лат. Taeniopygia guttata, раније Poephila guttata),[2] је птица која настањује централне делове Аустралије, лети преко већег дела континента, избегавајући само хладне и влажне јужне делове континента и неке тропске области на крајњем северу Аустралије. Може се наћи и у Индонезији и Источном Тимору. Птица је пренета у Порторико и Португалију.
| Зебраста зеба | |
|---|---|
| |
| Taeniopygia guttata | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | T. guttata
|
| Биномно име | |
| Taeniopygia guttata (Reichenbach, 1862)
| |
| Синоними | |
|
Poephila guttata | |
Станиште
уредиЗебрасте зебе насељавају ливаде и шуме у близини воде.[3] Обично бораве у пределима нижих надморских висина, на степама у грмовима и на дрвећу.
Карактеристике и исхрана
уреди
Животни век зебрастих зеби доста варира због генетских и еколошких фактора. У природном окружењу може да доживи 5 година, док у заточеништву оне обично живе од 5 до 9 година, али доста њих доживи и до 12 година.[4] Највећу претњу за зебрасте зебе представљају домаће мачке и губитак природне хране. Као и већина других зеба, зебрасте зебе углавном једу семе, за које су њихови кљунови прилагођени. Могу се хранити и пшеницом, исецканим јабукама, салатом, као и просом. Зебрасте зебе нису прождрљиве птице, већ једу умерено. У заточеништву морају имати сталан приступ свежој храни и води. Мужјаци и женке су веома слични по величини, али се лако могу разликовати једни од других. Мужјаци по правилу, имају светло наранџасто перје, црвени кљун (за разлику од наранџастог кљуна женке), и по правилу, светлије црно-беле шаре. Кљун је понекад једини начин да се утврди пол зебрастих зеба. Број јаја креће се од два до седам, а најчешће их буде пет.[5] У заробљеништву могу да излегну више од седам јаја.
Галерија
уреди
.jpg)
Референце
уреди- ^ BirdLife International (2012). „Taeniopygia guttata”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 10. 2013.
- ^ Clayton, N.S.; Birkhead, T. (1989). „Consistency in the Scientific Name of the Zebra Finch” (PDF). Auk. 106: 750—750.
- ^ Haddon, Frank (1985). The Golden Book of Australian birds and mammals. Illustrated by Tony Oliver. Golden Press. стр. 44. ISBN 0-7302-0011-6.
- ^ White, R. & Fraser, A. (2007). „Taeniopygia guttata”. Animal Diversity Web. University of Michigan. Приступљено 22. 7. 2009.
- ^ Zann, Richard A. (1996). The Zebra Finch - A synthesis of field and laboratory studies. Oxford University Press. стр. 335. ISBN 0-19-854079-5.
