Зенерова награда

Међународно признање за изванредна достигнућа у науци о материјалима и физици материјала

Зенерова награда (енгл. Zener Prize), позната и као Зенерова златна медаља, први пут је додељена 1965. године. То је међународно признање које се додељује за револуционарна научна открића у областима науке о материјалима и физике са нагласком на примени у механичкој спектроскопији и унутрашњег трења. Зенерова награда је установљена у част америчког физичара Кларенса Мелвина Зенера. Зенерова награда, једна од најпрестижнијих награда у науци о материјалима, може бити додељена за признање утицајног појединачног открића или за изузетан допринос у пољу науке о материјалима и физике материјала кроз животно дело. Зенерова награда је представљена на Међународној конференцији за унутрашње трење и механичку спектроскопију (ICIFMS), скупу који се одржава на сваке три године.[1]

Историја уреди

Раније под именом ICIFUAS награда (1965—1989), награда је додељена тројици добитника Вернеру О. Кустеру 1965, Ворену П. Мејсону 1969. и Кларенсу М. Зенеру у 1985. години. 1989. златна медаља је финансирана од стране Кинеске академије наука и бејаше састављена од двадесеттро-каратног злата. Убрзо након Зенерове смрти 2. јула 1993. чланови комитета за награду су предложили успостављање Зенерове награде на конференцији у Риму [2] у септембру 1993 у част пионирског рада на анеластичности од стране Кларенса Зенера.
Калуп тренутне Зенерове златне медаље је финансиран и направљен у Буенос Ајресу у Аргентини 1999. године. Од 1999. године сваки добитник Зенерове награде добија Зенерову златну медаљу и диплому. Зенерова златна медаља је сада састављена од двадесето-каратног злата и садржи десну страну лица Кларенса Зенера на предњој страни медаље. Зенерова златна медаља је финансирана од стране Зенеровог комитета.

Номинација и избор уреди

Чланови почасног и међународног научног комитета ICIFMS-а имају могућност да предложе номинацију за Зенерову награду. Председавајући Зенеровог комитета проглашава добитника Зенерове награде, изабраног од стране 40 водећих физичара путем тајног гласања. Зенерова награда се не додељује постхумно.

Добитници награде уреди

Редни број Година Име

Националност

1 1965 Werner Köster[3]   Немачка
2 1969 Warren Perry Mason[4]   Сједињене Америчке Државе
3 1985 Кларенса Мелвин Зенер   Сједињене Америчке Државе
4 1989 Ting-sui Kê[5]   Кина
5 1989 Arthur Stanley Nowick[6]   Сједињене Америчке Државе
6 1993 Piero Giorgio Bordoni[7]   Италија
7 1993 Kurt Lücke   Немачка
8 1993 Alfred Seeger[8]   Немачка
9 1993 Charles Allen Wert   Сједињене Америчке Државе
10 1996 Andrew Vincent Granato[9]   Сједињене Америчке Државе
11 1999 Gunther Schoeck   Аустрија
12 2002 Willy Benoit   Швајцарска
13 2002 Masahiro Koiwa   Јапан
14 2005 Rosario Cantelli   Италија
15 2005 Manfred Weller   Немачка
16 2008 Daniel Newson Beshers   Сједињене Америчке Државе
17 2008 Gaetano Cannelli   Италија
18 2008 Gilbert Fantozzi   Француска
19 2011 Gérard Gremaud   Швајцарска
20 2011 Fabio Massimo Mazzolai   Италија
21 2014 Qing-Ping Kong   Кина
22 2014 Robert Schaller   Швајцарска
23 2017 Leszek Bogumił Magalas   Пољска
24 2020 Jose M. San Juan   Шпанија

Референце уреди

  1. ^ „19th International Conference on Internal Friction and Mechanical Spectroscopy, Moscow, Russia, 2020” (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-28. 
  2. ^ „Foundation of the Zener Prize. 8th International Conference on Internal Friction and Ultrasonic Attenuation in Solids, Rome, Italy, 1993” (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-28. 
  3. ^ de: Werner Köster
  4. ^ en: Warren P. Mason
  5. ^ en: Ke T'ing-sui
  6. ^ en: Arthur Nowick
  7. ^ en: Piero Giorgio Bordoni
  8. ^ de: Alfred Seeger
  9. ^ en: Andrew V. Granato