Зора Симеоновић Лазић

Зора Симеоновић Лазић (Трст, 1896Београд, 1956)[1] била је српска уметница.

Зора Симеоновић Лазић
Датум рођења1896
Место рођењаТрст
Датум смрти1956
Место смртиБеоград
ДецаВладимир-Миша Лазић

Биографија уреди

 
Портрет дечака (син Миша), темпера на хартији, 1937.
 
Исечак из Таковских новина
 
Без назива, предео, 7-V-917 Гор. Милановац, оловка на хартији, 1917.

Првобитно је била ученица Више женске школе у Београду. Након што је Ђока Јовановић, тадашњи директор Уметничко-занатске школе случајно видео њене радове, позвао ју је да студира сликарство.[1] У тој школи су тада предавали познати уметници попут Марка Мурата, Милана Миловановића и Љубе Ивановића. Након што је установљено да је заиста талентована, већ је на половини прве године студија пребачена на другу, на којој се сликао акт. Била је заједно у генерацији са Ристом Стијовићем, Зором Петровић и другима. Међутим, била је приморана да прекине школовање због породичних проблема.[2]

Била је удата за Милојка Лазића, предузетника из Горњег Милановца, који потиче из породице кнеза Рудничке нахије Јована Лазића, знаменитог устаника из Првог и Другог српског устанка. Из те породице потиче и Живојин Жика Лазић први бан Вардарске бановине и Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије.

Легат породице Лазић уреди

Музеј рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу пребивалиште је једног дела заоставштине породице Лазић. У питању је стара горњомилановачка породица чији је легат успостављен на основу поклона општини Горњи Милановац. Заоставштина се огледа у разним документима, белешкама, писмима и уметничким делима који су припадали Зори Симеоновић Лазић и њеном сину архитекти Владимиру-Миши, као и његовим сестрама правнику Лепосави Јовановић и академској сликарки Гордани Лазић. Иако је Легат породице Лазић више пута приказиван јавности, тек је 1987. у тадашњем Завичајном музеју изложен у целини. Најзначајнији део заоставштине су разне олеографије, али свакако и слике српских уметника као што су Љубица Цуца Сокић, Александар Дероко, Васа Ешкићевић, Душан Ристић, Милић од Мачве, Обрад Б. Јовановић итд.[3]

Референце уреди

  1. ^ а б „Nobody Is Perfect: Karikatura u delima jugoslovenskih umetnika iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu” (PDF). Народни музеј. Приступљено 24. 6. 2021. 
  2. ^ Гачић, Тања (2014). Портрети из легата Музеја рудничко-таковског краја. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 14. ISBN 978-86-82877-54-7. 
  3. ^ Ранковић, Ана; Гачић, Тања. „Историја уметности”. Музеј рудничко-таковског краја. Приступљено 15. 6. 2021.