Иван Даников

Иван Даников (1962, Зрењанин — 17. јун 2013, Зрењанин) био је српски књижевник. Објавио је 15-так књига (поезија, приче, дневник). Живео је у месту Лукино Село, град Зрењанин.

Иван Даников
Лични подаци
Датум рођења	1962.
Место рођења	Зрењанин, ФНРЈ
Датум смрти	17. јун 2013.(2013-06-17) (50/51 год.)
Место смрти	Зрењанин, Србија
Књижевни рад
Најважнија дела	Цветање ува Цвећара Бењоцки Дрндаве песме

Председник је УО Банатског удружења књижевника, оснивач и главни и одговорни уредник часописа за књижевност и уметност НаТрон, оснивач Банатске академије наука и уметности и уредник је свих издања у издавачкој кући Арт-Пројект и едиције Чисте душе. Члан је Друштва књижевника Војводине и Матице српске.

Основао је андерграунд издавачку кућу Белосветска библиотека снова и објављивао је белетристику у тиражима од 15-ак примерака по наслову, уз образложење да само толико људи у Србији чита или прати савремену књижевност и уметност уопште. Објавио је збирку песама Календар страха републике улице и уније насеља: истина о црвеном професору и осталим банатским (Б)алама и опевао године од 1990-2008. Збирка песама Дрндаве песме посебан су уметнички исказ о тешким и неумерено неартикулисано социјанло-друштвеним приликама деведесетих на полуострву Балкан као и сонетни венац Цвећара Бењоцки, о распаду једне државе на Балкану, коју су многи звали само Југославија уз велики осврт на Банат и укорењену књижевно-уметничку традицију. Написао преко стотину рецензија. Објавио је више приказа, чланака - издвајамо Аматеризам као авангарда шунда и Отворено писмо књишкој мафији.

Залаже се за поштовање азбучног писма (ћирилица и латиница), као основ српске писмености и попис свих реформатора: Ћирило и Методије, Доситеј Обрадовић, Сава Мркаљ. Објавио је делове књиге „Истина о српском писму - чувари собарске, рацке и српске азбуке“, у часопису за књижевност и уметност „НаТрон“ (број 51-52).

На сваком јавном наступу истиче значај банатске књижевности и уметности, а сваке године на Савиндан Банатско удружење књижевника, чији је он председник, додељује награде Најбоље из Баната. Залаже се за очување књижевно-уметничких вредносту у регији Банат и троименог града Бечкерек Петровград Зрењанин и залаже се за именовање подграђа стари град у Трг уметника, као и именовање мноштва пролаза и хаустора у центру града именима познатих личности из историјског видокруга књижевности уметности науке без уплива политике. Награђиван је у бившој Југославији, а први је добитник је и награде за најбољи слемер, слем-песник.

Избор из библиографије

• А шта ако сунце нестане, 1985;
• Црвени ђаволи, 1986;
• Између два тела - ограничени примерци, 1987;
• Прогоњени, 1987;
• По шумама и горама у равном Банату, 1989;
• Паралеле руске поезије, 1990;
• Цветање ува, 1990;
• Како се глође коска, 1991;
• Искуственик и знанственик, 1992;
• Огњена Марија (с Радивојем Шајтинцем), 1993;
• Воду ни с ким, 1994;
• Лала и Соса само у Банату, 1995;
• Испод кашике супе, 1996;
• Гаће и у гаћама, 1997;
• Цвећара Бењоцки, 1998;
• Немам шта да кажем - празна књига, 1999;
• Песме за децу - Јакову, 2000;
• Забринута сова, 2001;
• Штета, 2002;
• Паника, 2003;
• Дрндаве песме, 2004;
• Календар страха републике улице и уније насеља Истина о црвеном професору и осталим банатским (Б)алама, 2008;
• Пишање испред српске кафане (убијање људи због Југославије), 2010;
• Зборник мртвих песника, 2012;