Иго Велики
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Иго Велики или Хуго Велики (898 — 16. јун 956) је био војвода и гроф Париза (922—956). Био је син Робера I, краља северне Француске и Беатрисе де Вермандоа. Због своје беле пути понекад са назива и Иго Бели. Био је велики француски државник и можда је имао моћ већу од тадашњих француских краљева. Од њега је потицала династија Капета.
| Иго Велики | |
|---|---|
 Крунисање француског краља Лотара, Иго је био један од људи који су присуствовали крунисању. На слици је један од људи који се налзе иза краља. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 898. |
| Место рођења | Париз, Француска |
| Датум смрти | 16. јун 956. |
| Место смрти | Дурдан, Француска |
| Гроб | Базилика Сен Дени |
| Породица | |
| Супружник | Хедвига од Саксоније, Eadhild |
| Потомство | Иго Капет, Beatrice of France, Emma of Paris, Otto, Duke of Burgundy, Henry I, Duke of Burgundy, Erberto d'Auxerre |
| Родитељи | Робер I Француски Беатрис од Вермандоа |
| Династија | Робертини |
| војвода и гроф Париза | |
| Период | (922—956) |
| Претходник | Робер I Француски |
| Наследник | Иго Капет |
Биографија уреди
Побуна против краља Рудаолфа од Француске уреди
Јануара 936. Иго је позвао Луја IV да дође у Француску и преузме власт. Дана 19. јуна у недељу, после збацивања француског краља Рудолфа, а Луј је крунисан у Лаону. Нови краљ му је 25. јула дао на управу северну Француску, а Иго се крунисао 26. децембра.
Побуна против краља Луја IV од Француске уреди
Иго је, кад је схватио да је моћнији од краља дигао побуну и у савезу са војводом од Лорене напао Луја, који је у то време био у сукобу са светим римским царем Отоном Великим и није могао да се бави државним питањима. Луј је покушао да угучи побуну, али код Ремса је 940. године доживео понижавајући пораз. Године 945. је чак заробљен и поверен на чување Теобалду д'Блуа. Иго је под притиском Отона Великог (са којим је 941. године Луј склопио мир) морао да га ослободи, а Луј му се одужио тако што му је дао град Лаон. Луј је 948. године на Ингелхајмском сабору екскомуницирао Игоа.
Иго као тутор краља Лотара II од Француске уреди
Луја је 10. септембра 954. године на престолу наследио син Лотар II. Иго је, пошто је краљ био малолетан, проглашен за његовог тутора. Игоу су враћени сви његови поседи, а можда су чак и постали већи. Постао је најмоћнији племић у Француској, а његова моћ је била толика да се крунисао за грофа Париза.
Умро је 16. јуна 956. године. Наследио га је син Иго Капет.[тражи се извор]
Генеалогија уреди
| 16. Робер II од Хеспенгауа | ||||||||||||||||
| 8. Робер III од Хеспенгауа | ||||||||||||||||
| 17. непозната | ||||||||||||||||
| 4. Робер Јаки | ||||||||||||||||
| 18. Адриан од Орлеана | ||||||||||||||||
| 9. Валдради од Орелеана | ||||||||||||||||
| 19. Вилдради од Орлеана | ||||||||||||||||
| 2. Робер I Француски | ||||||||||||||||
| 20. Лиутфрид II од Алзаса | ||||||||||||||||
| 10. Иго III Турски | ||||||||||||||||
| 21. Хилтруда (супруга Лиутфрида II Турског) | ||||||||||||||||
| 5. Аделаида Турска | ||||||||||||||||
| 22. непознат | ||||||||||||||||
| 11. Ава де Морвуа | ||||||||||||||||
| 23. непозната | ||||||||||||||||
| 1. Иго Велики | ||||||||||||||||
| 24. Бернар од Италије | ||||||||||||||||
| 12. Пипин I од Вермандоа | ||||||||||||||||
| 25. Кунејгунд (супруга Бернара од Италије) | ||||||||||||||||
| 6. Херберт I од Вермандоа | ||||||||||||||||
| 26. Теодорих Нибелунг | ||||||||||||||||
| 13. непозната | ||||||||||||||||
| 27. непозната | ||||||||||||||||
| 3. Беатрис од Вермандоа | ||||||||||||||||
| 28. Еменон од Поатјеа | ||||||||||||||||
| 14. Адалелм од Троја | ||||||||||||||||
| 29. непозната | ||||||||||||||||
| 7. Лутгард од Троја | ||||||||||||||||
| 30. непознат | ||||||||||||||||
| 15. Ирменгарда (супруга Адалелма од Троја) | ||||||||||||||||
| 31. непозната | ||||||||||||||||
Литература уреди
- Карл Фердинанд Вернер, Порекло пре миленијума, Историја Француске под руководством Жан Фавиера, вол. 1, Париз, 1984.
- Карл Фердинанд Вернер, « Први анжујски Робертини (IX и почетком X века) », Оливиер Гуилот и Роберт Фавро, Први долине Лоаре и Аквитаније Роберта Форта низ научних радова одржаих у Анжеу у септембру 1987. , Поатје, 1997., « Музеј у Поатјеу », 5 серија, IV.
- Settipani, Christian (1993). La Préhistoire des Capétiens: Première partie : Mérovingiens, Carolingiens et Robertiens. I. Villeneuve-d'Ascq. ISBN 978-2-9501509-3-6.