Википедија

Ингемар Стенмарк

шведски алпски скијач

Јан Ингемар Стенмарк (швед. Jan Ingemar Stenmark) је бивши шведски алпски скијаш. Сматра се једним од најбољих шведских спортиста свих времена као и најбољим слаломашем и велеслаломашем икада.[1]

Ингемар Стенмарк
Стенмарк 1979. године
Лични подаци
Датум рођења(1956-03-18)18. март 1956. (68 год.)
Место рођењаЈоеше, Шведска
Држављанствошведско
Информације о каријери
Дисциплинеслалом, велеслалом
Олимпијске игре
Учешћа3
Медаље3 (2 златне, 1 бронзана)
Светско првенство
Учешћа8
Медаље4 (3 златне, 1 сребрна)
Светски куп
Сезоне16
Победе86
Подијуми155
Велики кристални глобус3
Мали кристални глобус16 (8 у велеслалому, 8 у слалому)
Ажурирано: 20. март 2015.
Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1980. Лејк Плесид слалом
Златна медаља — прво место 1980. Лејк Плесид велеслалом
Бронзана медаља — треће место 1976. Инзбрук велеслалом
Светска првенства
Златна медаља — прво место 1978. Гармиш-Партенкирхен велеслалом
Златна медаља — прво место 1978. Гармиш-Партенкирхен слалом
Златна медаља — прво место 1982. Шладминг слалом
Сребрна медаља — друго место 1982. Шладминг велеслалом

Стенмарк је рођен у покрајини Лапонији. Почео је да скија као петогодишњи дечак а први пут је победио на неком националном такмичењу када је имао осам година.

Рекорди уреди

Стенмарк је рекордер по броју победа у Светском купу, победио је на 86 трка, док је следећи на ранг листи Херман Мајер са 54 победе. Све победе је остварио у слалому и велеслалому. Ретко се такмичио у спусту и комбинацији а супервелеслалом се појавио када је он био при крају каријере. Стенмарк и даље има рекорд за највећу маргину победе у алпској трци Светског купа: 4,06 секунди испред другопласираног Бојана Крижаја у Јасни 4. фебруара 1979. Стенмарк је био познат као тих шампион, са кратким, али љубазним одговорима на питања медија.[1][2][3]

На Светском првенству 1978. у Гармиш-Партенкирхену, Западна Немачка, Стенмарк је победио у слалому за две трећине секунде и велеслалому за више од две секунде,[2] и успешно је одбранио обе светске титуле на Зимским олимпијским играма 1980. у Лејк Плациду, које су се такође рачунале као светска првенства. На следећим такмичењима 1982. у Аустрији, имао је подстандардну прву вожњу у велеслалому и био је надмашен од стране Американца Стева Махра, те је морао да се задовољи сребром.[4][5][6] Стенмарк је победио у слалому и постао први који је освојио исту титулу на три узастопна светска првенства.[7] Са 25 година, то је била његова последња медаља на великом такмичењу.

На Олимпијским играма у Сарајеву није могао да учествује јер је имао статус професионалца, па самим тим није бранио златне медаље освојене 1980. у Лејк Плесиду.[8] Учешће је такоже онемогућено Хани Венцелу из Лихтенштајна; обојица су освојили двострука злата 1980. године.[9][10] Четири године касније му је дозвољено да се такмичи на Олимпијским играма у Калгарију,[3][11] али је прошао свој врхунац и није освојио медаљу (међутим, имао је најбржу другу вожњу у слаломском такмичењу). Повукао се из такмичења у Светском купу на крају сезоне 1989. у марту, неколико дана пре свог 33. рођендана.[12]

Остало уреди

У периоду од 1976. до 1978, када је био победник Светског купа, заједно са тенисером Бјерном Боргом постао је национална икона у Шведској.[1] То није промењено ни његовим пресељењем у Монако због нижих пореских стопа.[3][8] Са 40 година освојио је првенство Шведске Суперстарс 1996.[13] Он је преживео земљотрес у Индијском океану 26. децембра 2004. током боравка у Тајланду. Године 2015, био је играч на Let's Dance 2015, где се удружио са професионалном плесачицом Сесилијом Ерлинг.[14]

Освојени кристални глобуси уреди

Сезона Дисциплина
1975. Велеслалом
1975. Слалом
1976. Укупно
1976. Велеслалом
1976. Слалом
1977. Укупно
1977. Велеслалом
1977. Слалом
1978. Укупно
1978. Велеслалом
1978. Слалом
1979. Велеслалом
1979. Слалом
1980. Велеслалом
1980. Слалом
1981. Велеслалом
1981. Слалом
1983. Слалом
1984. Велеслалом

Победе у Светском купу уреди

Датум Место Трка
17. децембар 1974.   Мадона ди Кампиљо Слалом
12. јануар 1975.   Венген Слалом
23. фебруар 1975.   Наеба Велеслалом
2. март 1975.   Гарибалди Велеслалом
13. март 1975.   Сан Вели Велеслалом
15. децембар 1975.   Штерцинг Слалом
11. јануар 1976.   Венген Слалом
24. јануар 1976.   Кицбил Слалом
27. јануар 1976.   Цвизел Велеслалом
7. март 1976.   Копер Маунтин, САД Слалом
14. март 1976.   Аспен Слалом
3. јануар 1977.   Лакс Слалом
10. јануар 1977.   Берхтесгаден Слалом
16. јануар 1977.   Кицбил Слалом
23. јануар 1977.   Венген Слалом
6. фебруар 1977.   Санкт Антон Слалом
6. март 1977.   Сан Вели Велеслалом
18. март 1977.   Вос Слалом
20. март 1977.   Оре Слалом
21. март 1977.   Оре Велеслалом
25. март 1977.   Сијера Невада Велеслалом
10. децембар 1977.   Вал д'Изер Велеслалом
13. децембар 1977.   Мадона ди Кампиљо Слалом
14. децембар 1977.   Мадона ди Кампиљо Велеслалом
5. јануар 1978.   Оберштауфен Слалом
8. јануар 1978.   Цвизел Велеслалом
9. јануар 1978.   Цвизел Слалом
18. март 1978.   Ароза Велеслалом
9. децембар 1978.   Шладминг Велеслалом
21. децембар 1978.   Крањска Гора Слалом
22. децембар 1978.   Крањска Гора Велеслалом
7. јануар 1979.   Куршевел Велеслалом
16. јануар 1979.   Аделбоден Велеслалом
23. јануар 1979.   Штајнах Велеслалом
4. фебруар 1979.   Јасна (место) Велеслалом
10. фебруар 1979.   Оре Велеслалом
11. фебруар 1979.   Оре Слалом
4. март 1979.   Лејк Плесид Велеслалом
12. март 1979.   Хевенли Вели Велеслалом
17. март 1979.   Фурано Слалом
19. март 1979.   Фурано Слалом
8. децембар 1979.   Вал д'Изер Велеслалом
11. децембар 1979.   Мадона ди Кампиљо Слалом
12. децембар 1979.   Мадона ди Кампиљо Велеслалом
21. јануар 1980.   Аделбоден Велеслалом
27. јануар 1980.   Шамони Слалом
27. фебруар 1980.   Вотервил Вели Слалом
1. март 1980.   Мон Сент Ан Велеслалом
10. март 1980.   Кортина д'Ампецо Слалом
11. март 1980.   Кортина д'Ампецо Велеслалом
13. март 1980.   Салбах-Хинтерглем Велеслалом
15. март 1980.   Салбах-Хинтерглем Слалом
9. децембар 1980.   Мадона ди Кампиљо Слалом
10. децембар 1980.   Мадона ди Кампиљо Велеслалом
6. јануар 1981.   Морзин Велеслалом
18. јануар 1981.   Кицбил Слалом
26. јануар 1981.   Аделбоден Велеслалом
1. фебруар 1981.   Санкт Антон Слалом
2. фебруар 1981.   Шладминг Велеслалом
8. фебруар 1981.   Осло Слалом
11. фебруар 1981.   Вос Велеслалом
14. фебруар 1981.   Оре Велеслалом
9. јануар 1982.   Морзин Велеслалом
12. јануар 1982.   Бад Висе Слалом
17. јануар 1982.   Кицбил Слалом
19. јануар 1982.   Аделбоден Велеслалом
9. фебруар 1982.   Кирхберг Велеслалом
14. децембар 1982.   Курмајор Слалом
23. јануар 1983.   Кицбил Слалом
11. фебруар 1983.   Мархштајн Слалом
13. фебруар 1983.   Тотнау Велеслалом
26. фебруар 1983.   Јеливаре Велеслалом
13. децембар 1983.   Курмајор Слалом
20. децембар 1983.   Мадона ди Кампиљо Слалом
10. јануар 1984.   Аделбоден Велеслалом
17. јануар 1984.   Парпан Слалом
23. јануар 1984.   Кирхберг Велеслалом
4. фебруар 1984.   Боровец Велеслалом
7. март 1984.   Вејл Велеслалом
15. децембар 1985.   Алта Бадија Велеслалом
25. јануар 1986.   Санкт Антон Слалом
27. фебруар 1986.   Хемседал Велеслалом
18. март 1986.   Лејк Плесид Велеслалом
29. новембар 1986.   Сестријере Слалом
14. фебруар 1987.   Мархштајн Слалом
19. фебруар 1989.   Аспен Велеслалом

Референце уреди

  1. ^ а б в Farber, Michael (18. 2. 1980). „Ingemar Stenmark seeks fast way down – and out”. Montreal Gazette. стр. 18. 
  2. ^ а б Johnson, William Oscar (13. 2. 1978). „Whipping the cream of the crop”. Sports Illustrated. стр. 22. 
  3. ^ а б в Montgomery, Paul L. (10. 1. 1988). „Stenmark, at 31, is proving he can still tack slalom”. The New York Times. Приступљено 2. 4. 2014. 
  4. ^ „Steve Mahre takes giant slalom gold at World Alpine Ski Championship”. Bend (OR) Bulletin. UPI. 3. 2. 1982. стр. D3. 
  5. ^ Dobbin, Winsor (4. 2. 1982). „Steve Mahre steps from shadow”. Spokesman-Review. Associated Press. стр. 27. 
  6. ^ Johnson, William Oscar (13. 2. 1982). „One Mahre time for America”. Sports Illustrated. стр. 22. 
  7. ^ „Stenmark takes gold”. Spokesman-Review. Associated Press. 8. 2. 1982. стр. 17. 
  8. ^ а б „Stenmark ruled ineligible to ski in Winter Olympics”. Eugene Register-Guard. 29. 10. 1983. стр. 3C. 
  9. ^ „Ski stars banned from Olympics”. Ottawa Citizen. Reuters. 26. 11. 1983. стр. 71. 
  10. ^ „Ruling slaps Stenmark”. Bend (OR) Bulletin. UPI. 7. 11. 1983. стр. D-4. 
  11. ^ „Stenmark, Girardelli cleared to compete”. Spokesman-Review. Associated Press. 11. 12. 1987. стр. 39. 
  12. ^ „Skiing: Stenmark retires”. Lewiston (ME) Daily Sun. Associated Press. 11. 3. 1989. стр. 22. 
  13. ^ „Swedish Superstars”. The Superstars. Приступљено 2. 4. 2014. 
  14. ^ Engman, Pascal (4. 2. 2015). „Ingemar Stenmarks tuffa start i Let's dance” [Ingemar Stenmark's tough start in Let's dance]. www.expressen.se. Expressen. Приступљено 17. 4. 2015. 

Спољашње везе уреди

 
Ингемар Стенмарк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ингемар_Стенмарк&oldid=25572763”