Индијско-кинеска храна

Индијско-кинеска храна (позната и као индо-кинеска или „Хака кинеска“) представља прилагођавање кинеских зачина и техника кувања индијском укусу кроз већу понуду вегетаријанских јела. Данас је кинеска храна саставни део индијских јела.[1] Индијско-кинеска јела знатно се разликују од традиционалних од традиционалних кинеских јела.[2]

Индијско-кинеска храна

Порекло уреди

Настала је у кинеским ресторанима у Колкати. Кинеска популација у Колкати тренутно броји око 2.000 становника.[3] Већина ових људи потиче од народа Хака. Људи кинеског порекла углавном живе у јединој индијско-кинеској четврти, која се налази око кварта Терети базар и кварта Бовбазар, а има их и у Тангри у Колкати. У кинеској четврти у Колкати још увек има кинеских ресторана специјализованих за јела народа Хака и индијско-кинеске специјалитете .

Карактеристике уреди

У јелима се користе зачини као што су: ким, семе коријандера и куркума. Често се користе и љути чили, ђумбир, бели лук, сусам, сув црвени чили, црни бибер и јогурт .[4] Захваљујући томе, индијско-кинеска храна је по укусу слична многим јелима у земљама југоисточне Азије, као што су Сингапур и Малезија, које су изложене јаким кинеским и индијским културним утицајима.

Неки од индијско-кинеских специјалитета су „чили“ (комадићи чили паприке помешане са поврћем прженим на путеру), „манчуријан“ (са слатким и сланим смеђим сосом), „шезван“ ( са пикантним црвеним сосом).

Врсте јела уреди

У јеловнику се могу наћи следећа јела:

  • Чили пилетина/ шкампи / риба / овчије месо / поврће /сос
  • Шезван (!) пилетина/ шкампи / риба / овчије месо / поврће /сос - ова јела имају мало тога заједничког са кухињом кинеске провинције Сичуан (иако понекад садрже сичуански бибер). Основа ових јела је сос који садржи индијске црвене чили паприке и бели лук. Изговор „шезван“ није погрешан; тај термин се користи у индо-кинеској кухињи уместо „Сичуан“, „Сечуан“ или „Шечван“).[5]
  • Ђумбир пилетина/ шкампи / риба / овчије месо / поврће /сос
  • Манчуанска пилетина/ шкампи / риба / овчије месо / поврће /сос - углавном се састоји од различитих врста меса или различитих врста поврћа у зачињеном смеђем сосу.
  • Чау мин - популарно јело чији су састојци: резанци, поврће, јаје, ђумбир, бели лук, соја сос, зелени чили сос, црвени чили сос и сирће.
  • Хонгконг пилетина
  • Џалфрези пилетина
  • Лимун пилетина / шкампе / риба
  • Хунанска пилетина
  • Слатко-кисела пилетина (различита од америчке верзије слатко-киселог)
  • Чоуп суи- на амерички и на кинески начин (хрскави резанци са разним поврћем, пилетином или другим месом и сосовим

Пиринач и резанци уреди

Важни састојци индијско-кинеских јела јесу: пилетина, шкампи и поврће, „Хака“ или „Шезван“ резанци, познати и као чау мин и обични или „Шезван“ пржени пиринач.

Главна јела уреди

  • Гоби манчуријан – пржени карфиол
  • Пилеће лоптице
  • Манчао супа - поврће и пилећа супа

Слаткиши и десерти уреди

Индијско-кинески десерти укључују сладолед на меденим прженим резанцима или палачинке од урми.

Доступност уреди

Индијско- кинеска храна је лако доступна у градовима у Индији, као што су: Бопал, Сурат, Вадодара, Раџкот, Мумбај, Пуна, Ченнај, Кочин, Гувахати, Хајдерабад, Делхи, Лакнау, Колката и Бангалор. Доступна је и у многим градовима у ресторанима „брзе хране", као и поред великих индијских путева и аутопутева. Ова јела се могу наћи и на покретним уличним тезгама.[6]

Ова врста хране се тможе наћи и у већим градовима Северне Америке, као што су: Њујорк, Сан Франциско, Филаделфија, Чикаго, Торонто, Лос Анђелес, Атланта, Феникс и Ванкувер. Кинеска храна која се може наћи у Најробију, у Кенији, тежи овој варијанти. Доступна је и у Аустралији, а нарочито у Сиднеју и Мелбурну. Ресторани се често рекламирају као кинески ресторани коју служе традиционална јела народа Хака, иако начин кувања и јела имају мало тога заједничког са аутентичном кухињом народа Хака. Ознака „Хака" се у овим ресторанима обично односи на порекло власника, а многи власници кинеских ресторана у Индији пореклом су припадници овог народа.

Референце уреди

  1. ^ SANJEEV., KAPOOR (2011). CHINESE NON-VEGETARIAN COOKING. [S.l.]: POPULAR PRAKASHAN LTD. ISBN 978-81-7991-310-9. OCLC 978458178. 
  2. ^ Calcutta mosaic : essays and interviews on the minority communities of Calcutta. Gupta, Nilanjana., Mukherjee, Sipra., Banerjee, Himadri, 1945-. London: Anthem Press. 2009. ISBN 9781843318057. OCLC 742643016. 
  3. ^ „the chinese of calkuta”. catchcal.com. Приступљено 06. 10. 2018. [мртва веза]
  4. ^ „Fare for the Desi Dragon”. rediff.com (на језику: енглески). Приступљено 06. 10. 2018. 
  5. ^ „Authentic Indian “Schezwan” Dishes | The Fortune Cookie Chronicles”. www.fortunecookiechronicles.com. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 06. 10. 2018. 
  6. ^ „rediff.com US edition: Chinese food, Indian-style”. in.rediff.com. Приступљено 06. 10. 2018.