Институт за рачунарске и информационе системе Енергоинвест - ИРИС
Институт за рачунарске и информационе системе Енергоинвест - ИРИС је организација удруженог рада која је током свог постојања (1977—1988) оставила значајан траг у развоју jугословенске информатике, телекомуникација и аутоматике. Институт је био базиран у Сарајеву.
Историја уреди
Током седамдесетих година, Емерик Блум, оснивач Енергоинвеста, и Ахмед Манџић, декан Електротехничког факултета у Сарајеву,[1] зачетник босанскохерцеговачке информатике, учесник пројекта "ЦЕР" Института Михајло Пупин, Београд, (задужен за аритметичку јединицу),[2] у оквиру Енергоинвест ИРЦА (Истраживачко-развојни центар за аутоматику), формирају Oдјељење О3.
Дана 6. априла 1977, користећи права проистекла из Закона о удруженом раду, радници Одјељења О3 и Одјељења за диспечинг у Аутоматингу, удружују свој рад, своју знање, своју будућност и формирају ООУР Институт за рачунарске и информационе системе Енергоинвест - ИРИС, Сарајево у оквиру РО Аутоматика и СОУР Енергоинвест. Први директор ИРИС-а је био Марко Зиројевић, дотадашњи шеф одјељења О3, који ће функцију обављати све до јануара 1987.
Основни мотив за формирање ИРИС-а је издвајање високо профитабилних одјељења из ИРЦА способних да самостално финансирају сопствени развој првенствено у смјеру информатике и телекомуникација.
Динамичним растом и развојем ООУР Ирис, пролази кроз бројне интеграције и трансформације, прераста и сам у радну организацију, а 1988. одлуком Енергоинвеста (уз противљење руководилаца ИРИС-а и ПЗ Аутоматике и информатике) на основу студије McKinsey из САД је реорганизован у пет независних радних организација, и то:
- РО IRIS Computer,
- РО Системи даљинског управљања (СДУ)[3],
- РО Кибернетика,
- РО Телекомуникационе технике (ЕТТ) и
- РО Електроника,
све у саставу СОУР Енергоинвест.
Значајна достигнућа и пројекти уреди
РУТП (Рачунарско управљање технолошким процесима), SCADA, MJF-11 и телеметрија уреди
ИРИС је развио и имплеметирао бројна рјешења за управљање технолошким процесима. Почев од првих процесних рачунара за управљање процесима у реалном времену (GE PACK, PDP 8), преко развојне платформе Jeumont-Schneider на бази MITRA 15, PDP-11, до Micro VAC и VME-Motorola. 1982. године развијена је процесорско-комуникациона плоча MJF-11 (Multi Job Function) која је заменила 11 штампаних плоча у систему телеметрије Jeumont-Schneider. Развијена су два независна SCADA система, Energoscada за брзе технологије на телеметрији Jeumont-Schneider и Iris-Soft за спорије технологије на новој ИРИС-овој телеметрији.[4][5] Значајно је и рјешење за управљање базом Iris-Soft DBMS.[6]
Конзорцијум ЕКИПЕ за сарадњу на пројектима ЈУГЕЛ-а уреди
У јуну 1983, договорено је заједничко учешће на пројектима ЈУГЕЛ-а (Југословенска електропривреда) који су се односили на управљање електроенергетским системом Југославије. Конзорцијум ЕКИПЕ су сачињавали Енергоинвест, Раде Кончар, Искра, Институт Михајло Пупин и Електронска индустрија Ниш. Својим вишедеценијским пројектом развоја САНУО (Систем за анализу, надзор, управљање и оптимизацију) ИРИС је узео значајно учешће. Круна развоја је сарадња са фирмом Control Data (CDC) – Empros, САД, и заједничко учешће Енергоинвест-СДУ са Emprosom у пројекту за дугорочно планирање рада електроенергетског система швајцарских жељезница.
IRIS PC-16 уреди
IRIS PC-16 је IBM PC клон развијен у сарадњи са компанијом ACS (Advanced Computing Systems) из Даласа, Тексас, САД. На основу лиценце за Microsoft MS-DOS и OEM кита за адаптацију, ИРИС-ови стручњаци праве адаптацију за матичну плочу коју је развила ACS, стварајући IRIS-DOS. Занимљиво је да је развој софтвера вреднован више него развој хардвера (матичне плоче), те уз доплату од стране ACS, ИРИС постаје носилац права за хардвер, а ACS добија лиценцу за коришћење IRIS-DOS-a у САД. Иако ИРИС није покренуо производњу матичних плоча у Југославији, на основу лиценци IRIS PC-16 се сматрао потпуно југословенским производом.
У склопу активности за истраживање и припрему тржишта ИРИС сарађује са водећом маркетиншком агенцијом ОССА Сарајево.[7]
У сврху обуке кадрова, уходавања технолошких процеса производње, пратеће опреме, припреме пратећих штампаних материјала, као и пратећих пословних апликација, ИРИС инвестира у пројекат IRIS-8 (Apple II клон), фирме SPE Eletronic Бранислава Ступара.[8] То се показало као одличан пословни потез и производња IRIS-8, углавном намењеног школама, је пресудно допринијела тржишном успијеху IRIS PC-16.[9]
Загребачки магазин Старт проглашава IRIS PC-16 као најбољи естетски дизајн у категорији техничких уређаја, на Сајму технике у Београду ИРИС за овај уређај добија сајамску награду за врхунску технологију. [10]
У II гимназији у Сарајеву дуго је функционисала рачунарска мрежа састављена од неколико IRIS-8 станица чијим је радом управљао IRIS PC-16.
ИРИС 11 уреди
"Од краја 70-их година ИРИС има сарадњу са фирмом Digital Equipment Corporation (DEC) као OEM произвођач њихових вишекорисничких рачунара (PDP 11) (LSI-11) и VAX."[11]
Ирис 11 је ознака гаме рачунара компатибилне са ПДП-11 архитектуром рачунара коју је Енергоинвест Ирис током осамдесетих и деведесетих производио у различитим конфигурацијама за разне примјене. То су модели попут Ирис 73, Ирис 23, Ирис 32, Ирис ПС/ као и други.
Такве развојне програме и производњу су имали и други у Југославији, па је модел ИРИС 32 (PDP 11/34 компатибилан) сличан моделу Iskra Delta 800 [12][13] словеначке Искре Делте.
IRIS MUV уреди
ИРИС је првенствено био оријентисан ка развоју софтвера, док је развој хардвера често био неопходан како би нека софтверска рјешења заживјела. Примјер тога је и развој нове вишекорисничке серије рачунара заснованих на архитектури Моторола 68030 IRIS MUV, наслиједника модела централних рачунара IRIS 23 и IRIS 32[14], као и модела IRIS PS/XX, IRIS 73/XX.
Систем ЕНЕРГОНЕТ-ПС1 и ЈУПАК уреди
У склопу пројекта стварања јединствене југословенске X.25 јавне мреже са комутацијом пакета (ЈУПАК), Босна и Херцеговина се опредијелила за систем Енергонет-ПС1 који ИРИС развија почев од 1983.[15] Нажалост, ратна дејства нису допустила да та мрежа у БиХ више заживи.[16] Један од проблема развоја мреже био је и побуна становништва Дувна и спречавање изградње фабрике оптичких каблова.[17]
Дигиталне телефонске централе уреди
Будући од почетка оријентисани ка софтверу, ИРИС на тржиште телефоније ступа са дигиталним телефонским централама и развија ријешења за дигитализацију постојећих крос-бар централа. Почев од 1982. године бројне су успијешне инсталације јавних и приватних централа (модели TLC10, ET10, ET200, ET 200/RSM и ET 200 Centrex) у данашњој Босни и Херцеговини, Србији, Македонији, Русији, Украјини, Чешкој и Пољској.[18] Наступајући као пионир у овој области, често наилазе на разне отпоре на Југословенском тржишту.[19][20]
Реализовани пројекти у индустрији, авио-саобраћају, хотелијерству и електропривреди уреди
Бројни су објекти и системи у којима је ИРИС извео своја ријешења, неки од њих су: ТЕ Какањ, ТЕ Гацко, ТЕ Тузла 5, ХЕ Грабовица, ТЕ Шоштањ, ТЕ Битола, информациони системи управљања аеродромом Сочи, Русија, ДАЛРИБА Владивосток, Русија, Аеродроми Сарајево, Марибор и Љубљана, хотелски информациони системи на Светом Стефану, Будванској ривијери, Цетињу, Копаонику, Јахорини, Бјелашници, Игману, као и Holiday Inn у Сарајеву.[4]
Још од оснивања Одјељења О3, ИРИС је одржавао добру сарадњу са свим електропривредама у Југославији и бројним електродистрибуцијама.
Фабрика електронике за производњу штампаних плоча и модула уреди
За подршку властитим пројектима и производима, првенствено за телеметрију и телефонске централе ИРИС гради и фабрику електронике за производњу штампаних плоча и модула са линијом за аутоматско лемљење и контролу.
Кроз југословенски програм развоја ИРИС је помогао и изградњу фабрике у Македонији која је имала сировинску базу за производњу штампаних плоча.
Школски центар уреди
ИРИС-ов школски центар за обуку корисника апликационих пакета и система дуго је функционисао у Хотелу Терме на Илиџи.
У популарној култури уреди
Сарадња са Другом гимназијом у Сарајеву и Топ листа надреалиста уреди
Имајући непрестану потребу за стручним кадровима, захваљујући реформи школства, системом усмјереног образовања, ИРИС отпочиње дугогодишњу сарадњу са II гимназијом у Сарајеву (Средњошколски центар "Огњен Прица")[21], кроз материјалну потпору, креирајући образовне профиле, обликујући наставне програме и узимавши активно учешће у настави. Тај уплив технологија будућности, с којима су се суочавали ученици Друге гимназије оставио је трага и у неколико скечева сарајевске емисије "Топ листа надреалиста" (коју су углавном и креирали бивши ученици Гимназије). Посебно је то видљиво у скечу "Основна усмјерена школа "Др. Стипе Шувар у Пљевљима", као и у скечу "Професор Миљенко Поповић".
Спонзорства уреди
Изузетан осјећај за препознавање и подршку талентима Марка Зиројевића, директора ИРИС-а, уз одличну сарадњу са маркетиншком агенцијом ОССА, довео је до реализације идеје Екрема Дупановића[7] о спонзорству младих спортиста. Управо је ИРИС, од цијеле југословенске привреде којој је то било понуђено, постао кључни спонзор Монике Селеш у тренутку када су јој средства била неопходна да свој таленат усаврши у Америци. Учињено је то посебно суптилно без икаквих обавеза породице Селеш, а на тај начин Енергоинвест је стекао изузетну репутацију у круговима у којима је пословао. Иако није морала, Моника Селеш се захвалила учешћем на ревијалном мечу у Сарајевској Зетри.
ИРИС је помогао и идеју Вигора Маљића за оснивање Истраживачкe станицe Петница.
Извод из библиографије уреди
ЕТАН/ЕТРАН[22] уреди
13 . ЕТАН, 1969, Суботица уреди
Ахмед Манџић, Емир Хумо, Марко Зиројевић Истраживачко-развојни центар за аутоматику "Енергоинвест", Сарајево
ОПТИМИЗАЦИЈА ДНЕВНОГ ДИСПЕЧИНГА СИСТЕМА ХИДРО И ТЕРМО ЕЛЕКТРАНА
(Рад награђен на XIII Конференцији ЕТАН-а)
14 . ЕТАН 1970 уреди
М . Водопивец, ЕНЕРГОИНВЕСТ - ИРЦА, Сарајево ОПТИМАЛНА РАСПОДЕЛА ПРОИЗВОДЊЕ ТЕРМОЕЛЕКТРАНА
15 . ЕТАН 1971 уреди
М. Зиројевић, М. Аганагић "ЕНЕРГОИНВЕСТ" - Сарајево
ПРИМЈЕНА ЛИЕНЕАРНОГ ПРОГРАМИРАЊА У ОПТИМИЗАЦИЈИ РАСПОДЈЕЛЕ ОПТЕРЕЋЕЊА У ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКОМ СИСТЕМУ
Б .Драженовић, Љ. Тошовић, М. Зиројевић "ЕНЕРГОИНВЕСТ" - Сарајево
ОПТИМАЛНА ДЕНИВЕЛАЦИЈА АКУМУЛАЦИОНИХ ХИДРОЕЛЕКТРАНА
17 . ЕТАН 1973 уреди
М . Водопивец ЕНЕРГОИНВЕСТ - ИРЦА, Сарајево,
ФОРМАЛНО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЛОКАЛНИХ КОНТУРА АУТОМАТСКЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СА АСПЕКТА КОМПЛЕКСНОГ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА
(Проглашен за најбољи рад у комисији и награђен)
19 . ЕТАН 1975 уреди
М . Водопивец ЕНЕРГОИНВЕСТ - ИРЦА, Сарајево, ПРИНЦИПИ ПРОЈЕКТОВАЊА УПОТРЕБОМ РАЧУНАРА
20 . ЕТАН 1976 уреди
М. Водопивец, М. Ашкрабић, Х. Пељто, С.Трипковић ЕНЕРГОИНВЕСТ - ИРЦА, Сарајево, МОДЕЛИРАЊЕ ВРЕМЕНСКИХ ФИЛТЕРА И ЕЛЕМЕНАТА ВРЕМЕНСКОГ КАШЊЕЊА ДИГИТАЛНИХ СИГНАЛА НА ПРОЦЕСНОМ РАЧУНАРУ
25 . ЕТАН 1981, Мостар уреди
Гојко Бабић, Мирко Шкрбић, Бранислава Перуничић Електротехнички факултет у Сарајеву, ИРИС -"ЕНЕРГОИНВЕСТ" Сарајево АНАЛИЗА МЕЂУСОБННОГ УТИЦАЈА ПОУЗДАНОСТИ И ПРОСЈЕЧНОГ КАШЊЕЊА У РАЧУНАРСКИМ КОМУНИКАЦИОНИМ МРЕЖАМА НА БАЗИ КОМУТАЦИЈЕ ПАКЕТА
26 . ЕТАН 1982, Суботица уреди
Мирко Шкрбић, Електротехнички факултет у Сарајеву Гојко Бабић, Институ за рачунарске и информационе системе - ИРИС, "ЕНЕРГОИНВЕСТ" Сарајево ЈЕДАН АЛГОРИТАМ ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ ГУБИТАКА У МРЕЖИ СА КОМУТАЦИЈОМ КАНАЛА
27 . ЕТАН 1983, Струга уреди
Миодраг Ашкрабић, Рајко Миловановић, Зорица Дашић, Јовица Ружић, Институт за рачунарске и информационе системе - ИРИС, Енергоинвест Сарајево
ЈЕДАН ПРИСТУП РЕАЛИЗАЦИЈИ СЕКВЕНЦИЈАЛНИХ УПРАВЉАЧКИХ АУТОМАТА НА МИКРО РАЧУНАРУ
М . Шкрбић, Б. Перуничић, Т. Драгић, Г. Бабић, Електротехнички факултет у Сарајеву, ИРИС -"ЕНЕРГОИНВЕСТ" Сарајево
ЈЕДАН МЕТОД ПРОЦЈЕНЕ КВАЛИТЕТА ТОПЛОГИЈЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ
28 . ЕТАН 1984, Сплит уреди
Јагода Бабић, Институ за рачунарске и информационе системе - ИРИС, Енергоинвест Сарајево
УПОРЕДНА АНАЛИЗА CHILL И CONCURENT PASCAL
Владислав Вучетић, Злата Тица, Слободан Малешевић, Институт за рачунарске и информационе системе - ИРИС, Енергоинвест Сарајево
ЕКОНОМСКИ ДИСПЕЧИНГ ЕЛЕКТРОЕНЕГЕТСКОГ СИСТЕМА У РЕАЛНОМ ВРЕМЕНУ
35 . ЕТАН 1991, Охрид уреди
др . Гојко Бабић, дипл. ел. инж, Невен Ћерић, дипл. ел. инж. Енергоинвест-ИРИС KОМJПУТЕР, Гундулићева 62, 71000 Сарајево ИСПИТИВАЊЕ БРЗИНЕ РАДА СИСТЕМА ЕНЕРГОНЕТ-PS1
ЦИГРЕ[23] уреди
ДЕСЕТО СТРУЧНО САВЈЕТОВАЊЕ, ДУБРОВНИК, 11 - 16. октобра 1970 уреди
Р 41.05 – Инж. Брана Драженовић, инж. Леила Деак, инж. Марко Зиројевић, Сарајево, инж. Ибрахим Абдел, Картум
КОМПАРАЦИЈА МЕТОДА ЗА РЈЕШАВАЊЕ РАСПОДЈЕЛЕ НАПОНА И ТОКОВА СНАГЕ У ЕЛЕКТРИЧНИМ
МРЕЖАМА
Р 41.30 – Инж. Ђорђе Козомара, инж. Светозар Вучковић, Сарајево
МЕТОДА РАЧУНАЊА ТРОПОЛНОГ КРАТКОГ СПОЈА НА ДИГИТАЛНОМ РАЧУНАРУ ФОРМИРАЊЕМ ЈЕДНОДИМЕНЗИОНАЛНЕ МАТРИЦЕ ИМПЕНДАНСИ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКОГ СИСТЕМА
Р 70.08 – Инж. Ђорђе Козомара, др инж. Емир Хумо, Сарајево
ОПТИМИЗАЦИЈА РАДА ХИДРОЕЛЕКТРАНА НА ЈЕДНОМ СЛИВУ
Р 70.09 – Инж. Марио Водопивец, доц. Бранислава Драженовић
ОПТИМАЛНА РАСПОДЈЕЛА ПРОИЗВОДЊЕ ТЕРМОЕЛЕКТРАНА
Р 70.10 – Инж. Ахмед Манџић, инж. Љубомир Тошовић, инж. Марко Зиројевић, Сарајево
ПРИМЈЕНА ДИНАМИЧКОГ ПРОГРАМИРАЊА И МЕТОДА ЛАГРАНЖЕ-ОВИХ МУЛТИПЛИКАТОРА У ОПТИМИЗАЦИЈИ ДНЕВНОГ
ДИСПЕЧИНГА СИСТЕМА ХИДРО И ТЕРМОЕЛЕКТРАНА
ДВАНАЕСТО СТРУЧНО САВЈЕТОВАЊЕ, БУДВА, 20 - 25. априла 1975. уреди
И 341.04 – Инж. Марко Зиројевић, инж. Бранко Николић, инж. Сабит Авдић, инж. Владимир Глигић, Сарајево ПРОЦЕСНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ У ТЕ КАКАЊ ИВ
ЧЕТРНАЕСТО САВЈЕТОВАЊЕ, САРАЈЕВО, 13. -19. маја 1979. уреди
Р 321.22 – Мр инж. Бранко Николић, Сарајево АНАЛИЗА ОСЈЕТЉИВОСТИ ЕСТИМАТОРА СТАЊА И ПРОЦЈЕНА ПАРАМЕТАРА ВОДОВА И ГРЕШАКА У МЈЕРЕЊИМА
СЕДАМНАЕСТО САВЈЕТОВАЊЕ, СТРУГА, 12. - 16. маја 1985 уреди
Р 31.02 – Владислав Вучетић, дипл. инж., Слободан Малешевић, дипл. инж., Злата Тица, дипл. инж., Сарајево
АНАЛИЗА ОСЈЕТЉИВОСТИ МОДЕЛА ЕД НА ПРОМЈЕНЕ РАДНЕ ТАЧКЕ СИСТЕМА
Р 32.21 – Салих Шаран, дипл. инж., мр Владислав Вучетић, дипл. инж., Слободанка Зиројевић, дипл. инж., Јагода Галинео, дипл.
инж., Сарајево
ОСОБИНЕ ЛИНЕАРИЗОВАНОГ МОДЕЛА РЕГУЛАЦИЈЕ НАПОНА И ТОКОВА РЕАКТИВНЕ СНАГЕ У ЕЕС-у
Референце уреди
- ^ „Електротехнички факултет Универзитет у Источном Сарајеву”. www.etf.ues.rs.ba (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-01.
- ^ „Komentar: Od računara CER-10 do danas | PC Press” (на језику: енглески). 2020-12-29. Приступљено 2022-09-01.
- ^ „Оглас Енергоинвест РО Системи даљинског управљања - СДУ”. Свет Компјутера. Политика, Београд. #4/88: стр. 43. 1988.
- ^ а б „Istorijat”. Energoinvest Kibernetika (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-08.
- ^ Tripković, Slavko (1983). „Extended Relational Database Model in the Control of Dynamic Systems”. IEEE ... IECON Proceedings. Conference on Industrial Electronics, Institute of Electrical and Electronics Engineers: 242—243.
- ^ Milenković, Milan (1981). Update synchronization in multiaccess systems. UMI Reasrch Press. ISBN 0835712230.
- ^ а б Дупановић, Екрем (2017). Хотел Југославија (PDF). Медиа Маркетинг д.о.о., Сарајево. ISBN 978-9926-8224-0-8.
- ^ „IRIS 8 - Racunar proizveden u BiH - IRIS 8 Computer made in BiH”. www.bev.ba. Приступљено 2022-09-01.
- ^ „Proizvodnja računara u BiH: Ovo je priča o Energoinvestovom IRIS-u PC 16”. www.klix.ba (на језику: хрватски). Приступљено 2022-09-01.
- ^ Пузовић, Јован. „PC и како га стећи”. Свет компјутера. Политика. #6/86: 12—13.
- ^ Шабановић, Асиф (2023). Сарајевска школа аутоматике. Сарајево: Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине. стр. 70. ISBN 978-9926-410-85-8.
- ^ „Domača proizvodnja, 12. del – odločno v smeri domačega razvoja - Računalniški muzej” (на језику: словеначки). 2023-04-29. Приступљено 2023-10-03.
- ^ Repovž, Mija (18. oktobar 1986). „ANKETA DELA: Računalništvo in ekonomski učinek: "Na majhnem trgu, s strašansko dragimi računalniki, si je naša industrija največji tekmac"”. Delo: 28.
- ^ Рибић, Самир. „МУВ нова серија ИРИС-ових компјутера”. Свет комјутера. Политика, Београд. 06/89: 13—14.
- ^ Urh, Zoran. „Nacionalna mreža”. Računari. BIGZ. #58 feb. 1990: 32—34.
- ^ „Испитивање брзине рада система ЕНЕРГОНЕТ-ПС1” (PDF). ETAN. XXXV Jugoslovenska konferencija ETAN-a, Ohrid: 183—190. јун 1991.
- ^ Lučić, Ivica (2008). „Bosna i Hercegovina od prvih izbora domeđunarodnog priznanja”. Časopis za suvremenu povijest (на језику: хрватски). Zagreb. 1: 107—108. „U siječnju 1990. u Duvnu (Tomislavgrad) je došlo do prosvjednog okupljanja hrvatskog stanovništva zbog početka izgradnje akceleratora ruskog podrijetla, koji je sarajevska tvrtka Energoinvest htjela postaviti u tamošnjoj tvornici kablova.”
- ^ „Референц листа компаније Енергоинвест” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2022. г. Приступљено 01. 09. 2022.
- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2022-09-01.
- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2022-09-01.
- ^ Ribić, Samir (1987). „"Energoinvestov" IRIS PC 16”. Svet kompjutera. Politika. #6/87: 10—11.
- ^ „Z”. www.etran.rs. Приступљено 2022-09-09.
- ^ ., CIGRE. „PODACI O SAVETOVANJIMA JUGOSLOVENSKOG NACIONALNOG KOMITETA CIGRE / SRPSKOG NACIONALNOG KOMITETA CIGRE U PERIODU OD 1953. DO 2019.” (PDF). CIGRE referati pregled.