Иравади

река у Мјанмару

Иравади је најдужа река у Мјанмару (Бурми) са око 2.170 km и најважнија трговинска траса у речном басену који заузима око 411.000 km². Иравади извире у области Качин где се налази ушће река Мали-Хка и Нмаи-Хка.[5][6] Западна од њих, Мали-Хка, тече са југоисточних обронака Хималаја.

Иравади
Иравади-речни ток
Слив Иривадија
Опште информације
Дужина2.288[1] km (1.422 mi) km
Басен404.200 km2 (156.100 sq mi) [2] km2
Пр. проток15.112 m3/s (533.700 cu ft/s)[3] ​m3s
Водоток
ИзворИсток Хималаја[1][4]
Коор. извора28° 44′ 04″ N 97° 52′ 21″ E / 28.73444° С; 97.87250° И / 28.73444; 97.87250
УшћеАндаманско море
Коор. ушћа15° 51′ 19″ N 95° 14′ 27″ E / 15.85528° С; 95.24083° И / 15.85528; 95.24083
Географске карактеристике
Држава/е Мјанмар
ПритокеШвели, Митге, Чиндвин, Му, Мали, Тапинг
Река на Викимедијиној остави
Иравади и храм-пагода Мингун

Иравади сече Мјанмар са севера на југ. У горњем току река и њене притоке теку у дубоким клисурама, кроз џунглу и брзаке. Испод града Мичина долина Иравади се проширује а речно корито достиже ширину од готово 800m. Затим река пресеца западни део Шанске висоравни где се стварају три клисуре ширине од око 50-100 метара са честим вировима те је овај део веома опасан за пловидбу. У средњем и нижем току реке Иравади пролази кроз Иравадску равницу где река ствара широку терасасту долину. На 300 km од ушћа почиње мочварна делта у којој се налази и џунгла. Површина делте је око 30.000 km² (по неким изворима 48.000 km²) а уз обалу Андаманског мора протеже се 240 km одвојена појасом пешчаних дина. У делти се налази 9 рукаваца из којих вода истиче у Индијски океан. У низијским деловима Иравади има веома велики потенцијал за наводњавање али су катастрофалне поплаве такође честа појава.

У колонијалном добу, пре појаве железнице и аутомобила, река се звала „Пут у Мандалеј“. Иако је пловна све до града Мичина на преко 1.600 km од океана, река је такође препуна пешчаним спрудовима и адама које чине пловидбу тешком. Све до 1998. на реци је постојао само један мост, мост Инва. Назив Иравади вероватно потиче из санскрита од речи „аиравати“ што значи слонова река. У реци живи посебна врста Иравади делфина (Orcaella brevirostris) који могу да живе и у слатководном подручју.

Физиографија уреди

Река Иравади дели Мјанмар од севера ка југу и улива се кроз деветокраку делту Иравадија у Индијски океан.

Извори уреди

Река Иравади настаје ушћем река Нмеј (Нам Гио) и Мали у држави Качин. Реке Нмеј и Мали имају своје изворе у хималајским глечерима Горње Бурме близу 28° С. Источни крак ове две реке, Нмај,[7] је већи и извире у глечеру Лангуела северно од дистрикта Путао.[8] Та река није пловна је због јаке струје, док је мањи западни крак, река Мали, пловна упркос неколико брзака. Због тога реку Мали мештани и данас називају истим именом као и главну реку.[9] Контроверзна брана Мајицон више није у изградњи на ушћу ових река.

Град Бамо, око 240 km (150 mi) јужно од ушћа река Мали и Нмај, најсевернији је град до којег се може доћи чамцем током целе године, иако током монсуна већину реке не могу да користе чамци. Град Мајиткина лежи 50 km (31 mi) јужно од ушћа и до њега се може доћи током сушне сезоне.

Ток уреди

Између Мајиткине и Мандалаје, Иравади тече кроз три добро обележене клисуре:[10]

  • Отприлике 65 km (40 mi) низводно од Мајиткина се налази се прва клисура.
  • Испод Бама река прави оштар замах ка западу, напуштајући алувијални басен Бама да пресеца кречњачке стене формирајући други кањон. Овај усек је најуже ширине око 90 m (300 ft) и окружен је вертикалним литицама од око 60 to 90 m (200—300 ft).
  • Око 100 km (62 mi) северно од Мандалаја, код Могока, река улази у трећу клисуру. Између Ката и Мандалаја, ток реке је изузетно управљен, тече скоро на југ, осим близу Кабвета,[11] где је слој лаве узроковао да реку оштро савија ка западу.

Овај плоча од лаве је висораван Сингу, вулканско поље из холоцена. Ово поље се састоји од магме из пукотина и покрива површину од око 62 km2 (24 sq mi). Плато је такође познат као Лета Таунг.[12]

Напуштајући ову висораван у Кијаукмјаунгу,[13] река прати широки, отворени ток кроз централну суву зону[14] – древно културно средиште[15] – где се велике површине састоје од алувијалних равница. Од Мандалаја (бившег главног града Краљевине Мјанмара), река прави нагли окрет према западу пре него што кривуда југозападно да би се ујединила са реком Чиндвин, након чега наставља у правцу југозапада. Вероватно је да је горњи Иравади првобитно текао на југ од Мандалаја, испуштајући своју воду кроз садашњу реку Ситаунг у заливу Мартабан, и да је његов садашњи ток према западу геолошки новији. Испод свог ушћа у Чиндвин, Иравади наставља да вијуга кроз град за производњу нафте Јенангјаунг, испод којег тече углавном према југу. У свом доњем току, између Минбуа и Пјаја, протиче кроз уску долину између шумовитих планинских венаца — гребена планине Аракан[16][17] на западу и гребена планине Пегу Јома на истоку.[18][19]

Делта Иравадија уреди

Делта реке Иравадија почиње око 93 km (58 mi) изнад Хинтејда (Хензада) и око 290 km (180 mi) од своје закривљене основе, која гледа на Андаманско море. Најзападнији ток делте је река Пејтин (Басин), док је најисточнији ток река Џангон, на чијој левој обали стоји бивша престоница Мјанмара, Јангон (Рангун). Пошто је река Јангон[20] само мањи канал, проток воде је недовољан да спречи замућење луке Јангон, те је неопходно јаружање. Рељеф предела делте је низак, али није раван.[21] Земљиште се састоји од финог муља, који се континуирано допуњује плодним алувијалним наносима које река носи низводно. Као резултат обилних падавина које варирају од 2.000 to 3.000 mm (79—118 in) годишње у делти,[22] и кретања и оптерећења реке наносом,[23] површина делте се продужује у Андаманско море са стопом од око 50 m (160 ft) годишње.[24]

Референце уреди

  1. ^ а б Fei, Yu (2011-08-22). „中国科学家确定雅鲁藏布江等四条国际河流源头” [Chinese Scientists Verify Source of Four International Rivers, Including Yarlung Tsangpo]. Xinhua News Agency (на језику: Chinese). Приступљено 2021-03-05. 
  2. ^ Khon Ra, Director, Hydrology Branch, Irrigation Department (21. 9. 2011). „Water Quality Management at River Basin in Myanmar” (PDF). Water Environment Partnership in Asia (WEPA) (на језику: енглески). The Republic of the Union of Myanmar Ministry of Agriculture and Irrigation. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 8. 2016. г. Приступљено 26. 3. 2017. „Catchment Area (000's sq-km) Chindwin River 115.30 Upper Ayeyarwady River 193.30 Lower Ayeyarwady River 95.60 
  3. ^ „Water Resources of Myanmar”. AQUASTAT. Архивирано из оригинала 2010-07-27. г. Приступљено 2010-09-21. „Adding the sections gives Irrawaddy a discharge of 476.9 cubic kilometers per year, which translates to 15,112 m3/s 
  4. ^ James R Penn (2001) Rivers of the World Архивирано 11 јануар 2016 на сајту Wayback Machine. Santa Barbara, Calif. [u.a.] ABC-Clio ISBN 1-57607-042-5, ISBN 978-1-57607-042-0. Page 115 paragraph 2, retrieved July 16, 2009
  5. ^ „WRITING SYSTEMS: ROMANIZATION Government of the Union of Myanmar Notification 5/89” (PDF). United Nation World Stats Forum. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 7. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2019. 
  6. ^ Ölmez, Mehmet (28. 6. 2019). „Etimoloji Sözlükleri Üzerine Kısa Bir Değerlendirme, Tanımı ve r-'li Yabancı Kelimelerin Türkçeye Giriş Yolları”. Istanbul University Faculty of Letters Journal of Turkish Language and Literature. 59 (1): 121. S2CID 198780156. doi:10.26650/tuded2019-0012. 
  7. ^ Document about the floradiversity in Northern Kachin, in the N'mai watershed Архивирано 19 децембар 2008 на сајту Wayback Machine. Studies on Floradiversity of North-eastern Kachin Myanmar Section of Sino-himalaya (N'mai Hka-Than Lwin Water Division) – Ma Kalayar Lu, Myitkyina University, faculty of Botanics, 28-8-06. retrieved 6-12-2008.
  8. ^ Burma Rivers Network Архивирано 9 јул 2009 на сајту Wayback Machine, paragraph 3. Retrieved 14 July 2009
  9. ^ James R Penn (2001) Rivers of the World Архивирано 11 јануар 2016 на сајту Wayback Machine. Santa Barbara, Calif. [u.a.] ABC-Clio ISBN 1-57607-042-5, ISBN 978-1-57607-042-0. Page 115 paragraph 2, retrieved 16 July 2009/
  10. ^ Encyclopædia Britannica Online Архивирано 28 април 2015 на сајту Wayback Machine topic: Physical features » Physiography, paragraph 3. Retrieved 5-12-2008
  11. ^ Kabwet, Myanmar: Архивирано 29 децембар 2016 на сајту Wayback Machine topografische & klimatografische informatie over Kabwet
  12. ^ Global Volcanism Program Архивирано 14 мај 2013 на сајту Wayback Machinevulcanologic ranking.
  13. ^ „Google Maps”. google.nl. Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено 17. 1. 2017. 
  14. ^ "All areas with P/PET ratio less than 0.65" according to the definition of the Convention on Biological Diversity Архивирано 29 децембар 2016 на сајту Wayback Machine, retrieved 16-12
  15. ^ Thomas Streissguth, Myanmar in pictures Архивирано 11 јануар 2016 на сајту Wayback Machine, Twenty-First Century Books, 2007. ISBN 0-8225-7146-3. Retrieved 16-12.
  16. ^ Rakhine State op Travel Myanmar Архивирано 5 септембар 2016 на сајту Wayback Machine
  17. ^ Rakhine Mountain Range on The Free Dictionary Encyclopedia
  18. ^ Article about the Bago Mountains on Encyclopædia Britannica Online.
  19. ^ Basic information about the Bago Division on the site of the Myanmar Government Архивирано 5 јануар 2009 на сајту Wayback Machine
  20. ^ Information about sediment dynamics in the Yangon River at the site of National Center for Biotechnology Information Архивирано 29 децембар 2016 на сајту Wayback Machine. Retrieved 17/12/2008
  21. ^ Profile of the Irrawaddy Delta Архивирано 22 фебруар 2017 на сајту Wayback Machine from Henzhada to the river mouth, in feet
  22. ^ Map on the rainfall in Myanmar Архивирано 20 новембар 2008 на сајту Wayback Machine retrieved 17-12-2008.
  23. ^ A detailed documentation of sediment dynamics can be found in The Journal of Geology Архивирано 29 децембар 2016 на сајту Wayback Machine
  24. ^ Encyclopædia Britannica Online Архивирано 28 април 2015 на сајту Wayback Machine Physiography, alinea 4. Retrieved 17-12-2008.

Спољашње везе уреди