Ирина Давидова

Ирина Андрејевна Давидова (рус. Ири́на Андре́евна Давы́дова; Александров, Владимирска област, 27. мај 1988) руска је атлетичарка, специјалиста за трчање на 400 метара са препонама. Чланица је клуба МГФСО из Москве, а тренери су јој Александар Сичев и Николај Чемерисов.

Ирина Давидова Ирина Давыдова
Ирина Давидива 2013.
Лични подаци
Пуно име	Ирина Андрејевна Давидова
Датум рођења	(1988-05-27)27. мај 1988.
Место рођења	Александров, Владимирска област, СССР
Држављанство	Русија
Висина	1,70 m
Спортске информације
Спорт	400 м препоне и 400 м
Године активности	2005
Клуб	МГФСО Москва,
Достигнућа и титуле
Лични рекорди	отв: 400 м преп. 53,77 (2012) дворана: 400 м 51,94 (2012).
Награде и медаље Освојене медаље Атлетика 400 м препоне Европско првенство на отвореном 2012. Хелсинки 53,77 СРС, ЕРС, ЛР 2014. Цирих 54,60 Летња универзијада 2011. Шенџен 55,50 2013. Казањ 54,79

Ирина Давидова на ЕП 2012.

Спортска биографија

Давидова се почела бавити алетиком са 12 година у свом родном Александрову. Први тренер јој је био Александар Свирчев. У првих неколико година није имала значајније резултате, али је стицала искуство кроз европски клупско такмичење јунорских клубова 2006. у Москви и 2007. у Брну. Такмичила се за клуб Луч из Москве. Резултати у дисциплинама 400 м и 400 препоне били су виши од 60 секунди.

Кроз ова такмичења Давидова је напредовала и сваке године је била све боља. На Националном првенству за млађе сениоре (У-23), 2008. у трци на 400 метара препоне побољшала је резултат на 58,62, што јој је донело бронзану медаљу. У 2009. одлучила је трчати на 400 метара у дворани што јој је донело друго место у Москви, а прво на Националном првенству У-23 у дворани.

Радом у зимској сезони у 2009. добила је на брзини, коју је искористила у сезони на отвореном и свој лични резултат на 400 м препоне спустила за 2 секунде, освојивши у првенство Москве У-23 са 56,38, а затим резултатом 56,14 злато на национално првенству У-23, уз карту за Каунас на У-23 првенство Европе. У Литванији је била пета, а за освајање медаље требало је поставити нови лични рекорд.

Следеће године Давидова прелази у Москву, због бољих услова за напредовање. У главном граду је почела да ради са Николајем Чемерисовим, тренером спринтерке, олимпијске победнице за штафетом Јевгеније Пољакове и низом других руских мушких и женских спринтера.

У 2010. Ирина поново је била најбоља у Русији у категорији млађих сениора (У-23) са новим личним рекордом од 55,74 и по први пут се такмичила у финалу руског првенства за сениоре. Међутим, резултатом 57,60, била је седма.

Следеће године освојила је бронзану медаљу на државном првенству и поставила нови лични рекорд (55,48), али није испунила норму за светско првенству у Тегуу. Уместо на Светско првенству отишла је на Летњу универзијаду у Шенџену у Кини, где је освојила сребро иза европске првакиње у категорији млађих сениора Ане Јорошук из Украјине са 55,50.

Давидова и њен тренер није следила пример већине препонских тркача, који су прескочили зимску сезону у олимпијској години. Одлучили су да се такмиче у дворани на 400 метара. Давидова, који никада није трчала 53 секунде у овом случају, успела да постигне 51,94 на зимском националном првенству. Била је трећа иза олимпијских победница са руском штафетом 4 х 400 м Александром Федоривом и Јулијом Гушчином, па је Давидова заједно са Федоривом изабрана у репрезентацију за Светско првенство у атлетици у дворани 2012. у Истанбулу, где је стигла до полуфинала.

На такмичењу у Сочију 27. маја 2012. на 400 м препоне, постиже резултат од 53,87 секунди, што је за 1,5 секунди било боље од њеног личног рекорда. Тим упсехом Давидова је постала лидер светске листе у тој сезони, улази у репрезентацију Русије за Олимпијске игре у Лондону и постаје озбиљан кандидат за олимпијску медаљу. Постићи такав успех у једној години на тако високом нивоу изгледало је немогуће. Али Давидова доказује супротно победама на Печенкин купу и Меморијалу Жуковски, а затим је била једна од ретких лидера руске екипе које су одлучиле да учествују на Европском првенству у Хелсинкију иако су је за месец дана очекивале Олимпијске игре у Лондону.

У Хелсинкију трчи пуном снагом и постаје првакиња Европе побољшавајући водећи светски резултат за 2012. и лични рекорд на 53,77. Након тога Давидова добија специјалну позивницу (wild-card) да учествује на свом првом митингу Дијаметске лиге у Лондону, који се оджавао недељу дана пре Олимпијаских игара, Била је друга изгубивши од домаће такмичерке Пери Шејкс Дрејтон која је победила у времену личног рекорда Давидове 53,77.

На Олимпијским играма, вероватно преморена због великог броја такмичења од почетка сезоне, није успела да се пласира у финале (55,86).

У 2013. Давидова је пропустила зимску сезону и од већих такмичења појавила се на Универзијади у Казању, освојивши треће место са 54,79. Учествовала је и на Светском првенству 2013 у Москви, али је и ту заустављена у полуфиналу (55,05).

Вам тренинга и такмичења Ирена Давидова, нема много времена за забаву. У слободно време воли вез, одлазак у биоскопе и кафиће са својим пријатељима и игром на забавама (само у вансезони). Године 2012. дипломирала је на Правном факултету у Москви.

Значајнији резултати

Год.	Такмичење	Место	Пласман	Дисциплина	Резултат
2011	Универзијада	Шенџен, Кина		400 м. препоне	55,50
2012	Светско првенство у дворани	Истанбул, Турска	10	400 м	53,02
	Европско првенство	Хелсинки, Финска		400 м препоне	53,77
	Олимпијске игре	Лондон, Уједињено Краљевство	16	400 м препоне	55,86
2013	Универзијада	Казањ, Русија		400 м препоне	54,79
	Светско првенство	Москва, Русија	10	400 м	55,05
2014	Светско првенство у дворани	Сопот, Пољска	6. (пф)	4 x 400 м	3:30,87
	Европско првенство	Цирих, Швајцарска		400 м препоне	54,60

Лични рекорди

на отвореном

400 м препоне — 53,77, Хелсинки, 29. јун 2012.

у дворани

400 м — 51,94, Москва, 22. фебруар 2012.

Спољашње везе

• Профил Ирине Давидове на сајту ИААФ
• Профил Ирине Давидове на сајту tilastopaja.org
• Ирина Давидова на сајту Sports-Reference.com (архивирано)