Калпакџија
Калпакџије су занатлије које праве калпаке (шлемове или кациге)[1]
Калпак је висока округла капа најчешће направљена од крзна или опшивена крзном.[2]Потиче из средње Азије и углавном се прави од овчијег крзна и филца.[3]Често је украшен различитим шарама које одражавају личност власника.[4]
Калпакџије у Србији уреди
Вук Стефановић Караџић је овај занат пописао у свом „Српском Рјечнику“.[5]
У књизи „Тефтер арачки вароши Београдске 1825. лета” су сачувани подаци о броју еснафа и занатлија у Београду те године и назначено је да је било 14 чланова калпакџијског еснафа.[6] Постоји податак да је као калпакџија на Крагујевачком двору служио Мина Радивојевић.[7] У уговору из 1829. године је у Јагодини забележен Стеван Калпакџија. Према попису из 1863. године у истом месту је било 10 калпакџија са 2 шегрта.[8] Попис житеља и њихових имања у Јагодини 1863. године помиње Стојадина Бранковића, калпакџију старог 28 година са месечним приходом од 13 талира.[9]
Референце уреди
- ^ Mitrović, Goran (2017-07-28). „Abadžija, klonfer, sarač… Svi stari nazivi zanata i zanatlija”. Bašta Balkana Magazin (на језику: српски). Приступљено 2023-03-17.
- ^ Vujaklija, Milan. „Kalpak”. vokabular.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-20.
- ^ Vogelsang, Willem. „5. Fleece and felt textiles”. trc-leiden.nl (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-20.
- ^ „What is Kalpak - Blog”. Kalpak Travel (на језику: енглески). 2021-12-06. Приступљено 2023-03-20.
- ^ Лапчевић, Драгиша (1926). „Наша стара трговина - прилози културно-историјски и етнографски”. Претражива дигитална библиотека. Приступљено 2023-03-17.
- ^ Алкалај, И. „Архивска грађа о Јеврејима у Србији.” (PDF). Приступљено 2023-03-20.
- ^ „Prestoni Kragujevac: Dvor, III deo”. Prvi Prvi na Skali (на језику: српски). Приступљено 2023-03-20.
- ^ Алексић, Миодраг С. (1989). Занати старе Јагодине до 1940. године: магистарска теза. Београд. стр. 32, 78.
- ^ Јовановић, Добривије; Мишковић, Светлана (2017). ПОПИС СТАНОВНИШТВА И ПОЉОПРИВРЕДЕ У СРЕЗУ БЕЛИЧКОМ 1863. ГОДИНЕ. Историјски архив Јагодина, Архив Србије. стр. 69. ISBN 978-86-87479-21-0.