Канопске вазе или посуде су коришћене у Старом Египту у процесу мумификације. У њима су се чували унутрашњи органи људи за које се веровало да се припремају за загробни живот. Обично су прављене од алабастера, кречњака или печене глине.[1]

Канопске вазе староегипатске племкиње Нешконс. Начињене су од калцита са главама од дрвета у периоду око 990-969. године п. н. е. (Британски музеј)

Пракса коришћења ових посуда трајала је од Старог краљевства (први пронађени примерци потичу са краја четврте династије) до времена птолемејских владара.

Име ових посуда (канопске) потиче од представа Озирис-Канопуса, бића створеног комбиновањем египатског божанства Озирис и митског створења Канопус. Озирис-Канопус је представљан у облику јајоликог предмета са људском главом. Рани египтолози су грешком све посуде налик на представе Озирис-Канопуса називали канопске.[2][1]

Опис уреди

По правилу у гробницама се налазе четири канопске вазе. Од Средњег краљевства сматра се да се оне налазе под заштитом 4 Хорусова сина, заштитника канопских посуда:

Изгледа да је магијско присуство канопских посуда у гробницама било важније од њиховог садржаја. Пронађене су мумије којима нису уклањани унутрашњи органи, али су уз њих нађене канопске посуде. У позној епохи, органи су умотавани у платно и враћани у тело покојника.[7] Улогу канопских ваза преузеле су воштане представе Хорусових синова.

Референце уреди

  1. ^ а б Shaw, Ian; Nicholson, Paul T. (1. 11. 1995). The dictionary of ancient Egypt. Harry N. Abrams. стр. 59. ISBN 978-0-8109-3225-8. 
  2. ^ David 1998, стр. 152.
  3. ^ а б Karl Martin. Kanopen II. in LÄ III, Sp. 317 und Bonnet RÄRG S. 366
  4. ^ а б Richard Wilkinson: Die Welt der Götter im Alten Ägypten. S. 88
  5. ^ а б Rosemarie Drenkhahn, Kebehsenuef in LÄ III Sp. 379
  6. ^ а б Arne Eggebrecht: Duamutef in LÄ I. Sp 1150
  7. ^ Spencer, Jeffrey. et al. The British Museum Book of Ancient Egypt. pp. 115 The British Museum Press. ISBN 978-0-7141-1975-5.

Литература уреди

Спољашње везе уреди