Катинац
Катинац је насељено место у општини Ђуловац (до 1991. Миоковићево), у западној Славонији, Република Хрватска.
Катинац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Општина | Ђуловац |
| Област | Западна Славонија |
| Становништво | |
| — 2011. |  115 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 39′ 11″ С; 17° 24′ 21″ И / 45.652997° С; 17.405964° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 219 m |
  Катинац Катинац на карти Хрватске | |
 Катинац Катинац на карти Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 43532 Ђуловац |
| Позивни број | +385 43 |
| Регистарска ознака | DA |
Историја уреди
Катинац је 1885. године био место у Пакрачком изборном срезу за црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је записано тада 1129 православних душа.[1]
Најпознатији житељ Катинаца био је православни свештеник Платон Соларић, родом из Ператовице. Отац Платон је постао парох у Катинцу, након женидбе са Милком Николић (родом из Капеле, од оца свештеника), синовицом владике Мирона. У браки је имао шесторо деце. Соларић је пре 1889. године био пренумерант Змајевог хумористичког листа "Стармали". Соларић је био епархијски скупштинар и члан Конзисторије Пакрачке епархије (1892). Био је поп Платон и политичар, угледан и поуздан члан Српске народне самосталне странке, која је деловала у Троједници (Хрватској).[2] А за време "Велеиздајничког процеса" у Хрватској, ухапшен је стари Платон (стар 64 године) децембра 1908. године у својој парохији и био затворен у тамници Загребачког судског стола.[3] Ослобођен је оптужби али је убрзо на слободи умро.
Његов син Павле Соларић је 1894. године "са одликом" завршио Карловачку гимназију. Затим је октобра те 1894. године изабран за стипендисту "Путникове закладе"[4], са годишњом стипендијом од 200 ф. Студије је наставио у Бечу, где је новембра 1896. године био у руководству "Српског академског друштва 'Зора'", као први тајник.[5]
До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Дарувар.
Становништво уреди
По попису из 2011. године село је имало 115 становника.[6]
| Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 150 (96,15%) | 169 (97,12%) | 212 (92,17%) | 241 (90,60%) |
| Хрвати | 3 (1,92%) | 0 | 18 (7,82%) | 21 (7,89%) |
| Југословени | 0 | 5 (2,87%) | 0 | 0 |
| остали и непознато | 3 (1,92%) | 0 | 0 | 4 (1,50%) |
| Укупно | 156 | 174 | 230 | 266 |
- напомене:
Од 1880. до 1948. исказивано под именом Катинци. За 1869. подаци су садржани у насељу Поточани.
Референце уреди
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ "Српско коло", Загреб 1904. године
- ^ "Правда", Београд 1908. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1904. године
- ^ "Зора", Беч 1896. године
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 21. 11. 2015.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за села у Бјеловарско-билогорској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
