Кафана Лепи изглед
Кафана „Лепи изглед” је једна од најстаријих кафана у Београду, отворена 1872. године. После Кафана „?”, која је постоји од 1823. године, ово је друга најстарија кафана у Београду.[2]
| Кафана „Лепи изглед” | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | до 1945. угао Кнеза Милоша и Дринске од 1945. Косте Главинића 31, Београд,  Србија
|
| Статус | активан |
| Отварање | 1872. |
![Цртеж Луке Младеновића из 1930. године[1]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Kafana_%22Lepi_izgled%22.jpg)
Историјат уреди
“Лепи изглед” је друга најстарија кафана у Београду, отворена крајем 19. века. Првобитно се налазила на углу улица Кнеза Милоша и Дринске, а после Другог светског рата, 1945. године, преселила се на Сењак, на угао улица Косте Главинића и Војислава Вучковића.[3]
У време када је отворена, то је билa кафана на самом ободу града. У кафану су највише долазили виноградари из оближњих крајева, пошто се винова лоза узгајала по ободима београдских узвишења.[1]
Крајем 19. века цео сокак који је водио низбрдо ка прузи имао је назив Лепи изглед.[4] Сад се тако назива парк на тој локацији.[5]
Ова кафана је знаменита и по томе што је у њу долазио Арчибалд Рајс 1915. године, што је навео у својој књизи „Шта сам видео и преживео у великим данима”. У кафани, за који каже да је „живописна”, се сусрео са Веселином Чајкановићем.[6]
У новинама „Правда” од 26. маја 1939. године, изашао је оглас који потписује „учтив угоститељ” Радомир Коцић. У огласу он обавештава читаоце да је преузео и реновирао кафану „Лепи изглед” у улици Великог Милоша бр. 90, и да је „снадбео најбољим жупским и смедеревским вином, као и са острва Виса”.[7]
„Ракије све врсте, најбоље шумадинске, кујна домаћа и страна. Примам абонирце, кост дајем и ван радње. Роштиљ богато гурмански снабдевен, прасе и јагње сваког дана, печем на ражњу. Цене врло скромне.” [8]
Пре Другог светског рата, у овој кафани се калио раднички покрет. Редован гост био је Драгиша Лапчевић, оснивач и председник Социјалдемократске партије. Цензурисане „Радничке новине” биле су излепљене по прозорима.[2]
После Другог светског рата кафана „Лепи изглед” је пресељена на нову адресу, у зграду која на неки начин подсећа на ону стару. Кафана је конфискована и предата у руке „Угоститељског предузећа Мостар”. Тек од 1994. године кафана је поново у приватним рукама. Зграда је враћена старим власницима.[3]
На старој адреси, улица кнеза Милоша, данас се налази солитер, а до 1999. године ту је била зграда Савезног СУП-а.[2]
Кафана данас уреди
Кафана „Лепи изглед” данас је приземна кућица са баштом, столовима, столњацима и старинским прозорима. Спољашњи изглед подсећа делимично на стару кафану, али се унутрашњост доста променила. Кафана данас у понуди има разноразне домаће специјалитете, који су се јели и пре једног века.
У кафану су средином деведесетих, долазиле разне јавне личности, а многи филмови и серије управо су снимане на овој локацији. Неке сцене из филма „Такси блуз” су снимане у овој кафани. Некада давно снимана и серија „Грлом у јагоде”. Чести гости кафане су били Цуне Гојковић и Вук Драшковић.[3]
Референце уреди
- ^ а б „Beogradske priče: Od kafane Lepi izgled do nebeskih visina”. novosti.rs. Приступљено 24. 9. 2021.
- ^ а б в „Kafana iz 19. veka koja radi i danas”. kaldrma.rs. Приступљено 21. 9. 2021.
- ^ а б в „24sedam u jednoj od najstarijih kafana u Beogradu: Ovde su Cune i Drašković voleli da jedu škembiće i uštipke”. 24sedam.rs. Приступљено 23. 9. 2021.
- ^ Белингар, Борис; Мијатовић, Бошко (2015). Илустрована историја београдских кафана. Београд: Архипелаг. стр. 173. ISBN 978-86-523-0174-4.
- ^ „PRVE KULTURNE PRIREDBE I USTANOVE NA SAVSKOM VENCU” (PDF). savskivenac.rs. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2022. г. Приступљено 24. 9. 2021.
- ^ Рајс, Р. А. (1991). Шта сам видео и проживео у великим данима. Београд: Дерета. стр. 24.
- ^ „Kako je izgledao kulturni i kafanski život Beograda pre 80 godina?”. danas.rs. Приступљено 27. 9. 2021.
- ^ „Правда”. digitalna.nb.rs. Приступљено 27. 9. 2021.