Кафана Шуматовац (Београд)

Кафана „Шуматовац“ у Македонској улици бр. 33 у Београду, поред зграде „Политике“ била је стециште новинара, глумаца, књижевника, спортиста, боема. Заједно са кафанама „Под липом“ и „Грмеч“, представљала је тзв. „Бермудски троугао“ београдске кафанске боемије друге половине 20. века.[1]

Кафана „Шуматовац”
{{{слика2}}}
Информације
Локација Македонска 33, раније Македонска 37, Поенкареова 37, Београд,  Србија
Статус предложена

Сматра се да је била и значајно састајалиште рокера током 70-их година.[2]

Поред овог „Шуматовца“, постојале су још две кафане са истим називом на Чукарици и Чубури поред Каленићеве пијаце, али о њима нема више података.[3]

Прошлост и назив кафане уреди

„Шуматовац“ се помиње још 1906. године.[4] Кафана је добила назив по месту Шуматовац из околине Алексинца где је војска Отоманског царства доживело тежак пораз 1876. године.[3]

Између два рата у кафани су се сакупљали професионални коцкари међу којима и чувени Јован Холец, отпуштени поштански службеник.[4]

Познати власници кафане били су Стојан Миленковић (1912), Тома Тодоровић (1922) и Рихард Фрелих (1933), а кафеџије Сима Спасић (1906), Никола Тодоровић (1912), Милан Шрајер (1923), Добривоје Милетић (1930. и 1933) и Настас Поповић (1940-41).[4]

Нова зграда кафане је подигнута 1923. године.[4]

Спорови и привремено затварање кафане уреди

„Шуматовац“ је, као и велики број других познатих београдских кафана, припадао УП „Три грозда“. После приватизације кафана је мењала закупце, а потом је због дуговања постала предмет спорова између закупца и Општине Стари град, те је у једном периоду (2013−2015) била затворена.[5]

Данас кафана ради као „Шуматовац – Al Forno“.

Референце уреди

  1. ^ „Kultna beogradska kafana posle dve godine pauze opet prima goste. Nije rešen spor zakupca i Opštine Stari grad”. Новости. Приступљено 27. 9. 2021. 
  2. ^ „Šumatovac”. Leksikon YU mitologije. Приступљено 27. 9. 2021. 
  3. ^ а б Голубовић, Видоје (2019). Кафане и Механе старог Београда. Београд: Лагуна. стр. 318. ISBN 978-86-521-3248-5. 
  4. ^ а б в г Белингар, Борис; Мијатовић, Бошко (2018). Илустрована историја београдских кафана : од Турског хана до Аеро клуба. Београд: Архипелаг. стр. 237. ISBN 978-86-523-0174-4. 
  5. ^ „Пре годину дана „потонуо“ је и последњи локал из београдског „бермудског троугла“. Због стечаја бившег закупца, прекинути поступци наплате потраживања и исељења”. Новости. Приступљено 27. 9. 2021.