Келераба
Келераба (лат. B. oleracea var. gongylodes) култивар је (узгојена сорта) дивљег купуса, биљке из фамилије Brassicaceae.[1] Узгаја се ради исхране људи, а од биљке користи се стаблова кртола. Име потиче од немачких речи Kohl (купус) и Rübe /Rabi (репа) јер подсећа на ове биљке.
| Келераба | |
|---|---|
| |
Припитомљен
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | B. oleracea
|
| Варијетет: | B. oleracea var. gongylodes
|
Келераба се може јести свежа или кувана. Одликује се великим садржајем угљених хидрата (посебно дисахарида), витамина C, калијума и има значајну енергетску вредност (103 kJ).
Етимологија уреди
Име потиче од германске речи Kohl („купус”) плус Rübe ~ Rabi (швајцарско немачка варијанта) („репа”), јер натечено стабло подсећа на потоње.[2] Келераба је поврће које се често конзумира у земљама немачког говорног подручја и америчким државама са знатном популацијом немачког порекла, као што је Висконсин. Ово поврће је исто тако популарно у северном делу Вијетнама, где се назива су хао, и у источним деловима Индије (Западном Бенгалу) и Бангладешу, где се назива ол копи.[3][4] Оно је исто тако присутно у Кашмирској долини у северној Индији и тамо је познато као монџ-хах,[5] при чему монџ означава округли део, а хах лиснати део. Ово поврће се назива нол кол у серверној Индији,[6] навалкол у Махараштри, навилу косу у Карнатаки[7] и нол кол у Шри Ланки (репни купус).[8] Ово поврће се узгаја на Кипру, где је познато као кулумпра („κουλούμπρα”).[9]
Опис уреди
Келераба је једногодишња купусњача и она се највише гаји у башти. Корен келерабе је вретенаст или разгранат са слабо развијеним бочним жилицама. Стабло у приземном делу нагомилава хранљиве материје, тако одебљава и добија округао, овалан или јајаст облик. Маса овог задебљалог стабла (кртоле) може достићи и преко 500 g. Има мали садржај целулозе, али његовим старењем се повећава садржај целулозе и биљка губи на квалитету. Задебљало стабло је беле, светлозелене или љубичасте боје. Лист келерабе је са дугом лисном дршком, издужен и назубљен по ивици. Може бити светлозелене, тамнозелене и љубичасте боје. Цвет је ситан као код осталих купусњача, а цваст је растресита метлица са 300—600 цветова.
Сорте келерабе су:
- Бечка бела
- Бечка плава
- Деликатес бели
- Деликатес плави
- Голијат бели и др.
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
6,2 g | |
| Шећери | 2,6 g |
| Прехрамбена влакна | 3,6 g |
0,1 g | |
1,7 g | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (0%) 2 μg |
| Тиамин (Б1) | (4%) 0,05 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (2%) 0,02 mg |
| Ниацин (Б3) | (3%) 0,4 mg |
| Витамин Б5 | (3%) 0,165 mg |
| Витамин Б6 | (12%) 0,15 mg |
| Фолат (Б9) | (4%) 16 μg |
| Витамин Б12 | (0%) 0 μg |
| Витамин Ц | (75%) 62 mg |
| Витамин Д | (0%) 0 μg |
| Витамин Е | (3%) 0,48 mg |
| Витамин К | (0%) 0,1 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (2%) 24 mg |
| Гвожђе | (3%) 0,4 mg |
| Магнезијум | (5%) 19 mg |
| Манган | (7%) 0,139 mg |
| Фосфор | (7%) 46 mg |
| Калијум | (7%) 350 mg |
| Селен | (1%) 0,7 μg |
| Натријум | (1%) 20 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 91,00 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Услови узгоја уреди
Келераба је осетљива на ниске температуре и недостатак воде, па се због тога мора током целе вегетације уједначено и редовно заливати. Потребна је влажност земљишта 70%. Најбоље успева на лаким земљиштима неутралне до слабокиселе реакције. За што бољи принос, потребно је ђубрити органским ђубривима.
При гајењу келерабе у заштићеном простору температура се мора одржавати изнад 7 °C, јер ако је нижа, већи број биљака пролази кроз стадијум јеровизације (на температури од 2 °C до 7 °C) и даје генеративне органе. Чак и краткотрајна висока температура преко 25 °C доводи до значајних оштећења. Оптимална температура за гајење у јануару је 10-12 °C дању и 6-8 °C ноћу, у фебруару и новембру 12-15 °C , односно 8-10 °C ноћу, у марту, априлу и октобру 15-18 °C дању, односно 10-12 °C ноћу и у децембру 8-10 °C дању и 4-6 °C ноћу. Келераба није осетљива на недостатак светлости.
Технологија производње уреди
Келераба се гаји као претходна и накнадна култура, а веома често и као међуусев између редова салате, краставца, парадајза. За садњу келерабе је потребно 300—500 g семена за 1 ha. Она се обавља на растојању редова 25—50 cm и у реду 25—30 cm.
Време производње келерабе
| Начин производње | Сетва | Садња | Почетак бербе |
|---|---|---|---|
| рана са агротекстилом | 1. 1—5. 2. | 1. 3—25. 3. | 4. 5—15. 5. |
| отворено поље-пролећна | 15. 2—25. 3. | 1. 4—1. 5. | 15. 5—16. 6 |
| летња | 28. 4—15. 6. | 1. 6—15. 7. | 15. 7—30. 8. |
| јесења | 21. 6—20. 7. | 23.7—25. 8. | 4. 9—25. 10. |
Берба се обавља када задебљало стабло достигне пречник 5—8 cm. Биљке се чупају, оштрим ножем се одсецају корен и листови. Принос келерабе зависи од сорте и износи 10—30 t/ha, а у заштићеном простору се креће од 0.5 до 3 kg/m².
Производња семена келерабе је иста као код купуса. У првој години се производе изводнице које се крајем октобра саде на стално место. Изводнице се саде у бразде на растојању 80—100 cm са растојањем у реду 25—30 cm. Биљке се загрћу земљом. Принос семена је 200 до 300 kg/ha.
Лековита својства уреди
Келераба је добра за јачање имунитета јер садржи витамин C, који такође подстиче апсорпцију гвожђа одговорног за снабдевање крви кисеоником. Позитивно делује на кардиоваскуларни систем и смањује ниво лошег холестерола у крви. Утиче на стабилизацију нивоа шећера у крви, па се препоручује код људи који болују од хипогликемије[10][11] и дијабетеса. Редовним конзумирањем келерабе смањује се и ризик од појаве камена у бубрегу, помаже у превенцији карцинома дебелог црева, позитивно делује на здравље костију, лимфни систем, везивно ткиво, зубе и десни.[12]
Референце уреди
- ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x
.
- ^ „Vegetable Dictionary - Kohlrabi”. extension.illinois.edu. Приступљено 9. 5. 2016.
- ^ Ghosh, Ushnish. „OL KOPI (Nool Kol, Ganth Gobi, Kadam, Kohlrabi) WITH GREEN and PANEER (PUNJABI & KASHMIRI)”. 8 December 2010. ushnish.blogspot.co.uk. Приступљено 11. 5. 2017.
- ^ „OL KOPI – KHOLRABI TORKARI”. masalatize.com. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 11. 5. 2017.
- ^ Pandita, Anjali. „Monji Hakh”. 22 December 2012. kashmirifood.com. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2017.
- ^ „Knol Khol F1 Hybrid - Seeds”. nurserylive.com. Приступљено 11. 5. 2017.
- ^ „Kohlrabi Recipes - Navalkol subji”.
- ^ John Whitchurch Bennett Ceylon and Its Capabilities (1843), стр. 150, на сајту Гугл књиге
- ^ „Κουλούμπρα, Κούρβουλα”. Cyprus Food Museum.
- ^ National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (NIDDK). „Low Blood Glucose (Hypoglycemia)”. NIDDK.nih.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 12. 1. 2022.
- ^ Jameson JL, Kasper DL, Longo DL, Fauci AS, Hauser SL, Loscalzo J (2018). Harrison's principles of internal medicine (20th изд.). New York. ISBN 978-1-259-64403-0. OCLC 1029074059. Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г.
|archive-url=захтева|url=(помоћ). - ^ Keleraba- neverovatan izvor zdravlja i energije - Kućni lekar
Литература уреди
- Старовић, М., Лазић, Б.: Поссебно ратарство и повртарство, Завод за уџбенике Нови Сад и Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1992.
- Бранка Лазић: Повртарство, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, прво издање 2003.
- Al-Shehbaz, I.A. (2012). „Neotropical Brassicaceae”. Neotropikey—Interactive key and information resources for flowering plants of the Neotropics. Приступљено 2017-07-12.
- Metcalfe, C.R.; Chalk, L. (1950). Anatomy of Dicotyledons. 1: Leaves, Stem, and Wood in relation to Taxonomy, with notes on economic Uses. Oxford At The Clarendon Press. стр. 79—87.
- „Brassicaceae: Characters, Distribution and Types (With Diagram)”. biologydiscussion. 2016-08-30. Приступљено 12. 7. 2017.
- Naser A. Anjum; Iqbal Ahmad; M. Eduarda Pereira; Armando C. Duarte; Shahid Umar; Nafees A. Khan, ур. (2012). The Plant Family Brassicaceae: Contribution Towards Phytoremediation. Environmental Pollution. Springer Science & Business Media. ISBN 9789400739123.
- Hall, J.C.; Sytsma, K.J.; Iltis, H.H. (2002). „Phylogeny of Capparaceae and Brassicaceae based on chloroplast sequence data”. American Journal of Botany. 89 (11): 1826—1842. PMID 21665611. doi:10.3732/ajb.89.11.1826 .
- Renate Schmidt; Ian Bancroft, ур. (2010). Genetics and Genomics of the Brassicaceae. Plant Genetics and Genomics: Crops and Models. 9. Springer Science & Business Media.
- Su, Jun-Xia; Wang, Wei; Zhang, Li-Bing; Chen, Zhi-Duan (јун 2012). „Phylogenetic placement of two enigmatic genera, Borthwickia and Stixis, based on molecular and pollen data, and the description of a new family of Brassicales, Borthwickiaceae” (PDF). Taxon. 61 (3): 601—611. doi:10.1002/tax.613009. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-08-03. г.
- Al-Shehbaz, Ihsan A. (2012). „A generic and tribal synopsis of the Brassicaceae (Cruciferae)”. Taxon. 61 (5): 931—954. doi:10.1002/tax.615002.
- Edger, Patrick P.; Tang, Michelle; Bird, Kevin A.; Mayfield, Dustin R.; Conant, Gavin; Mummenhoff, Klaus; Koch, Marcus A.; Pires, J. Chris (2014). „Secondary Structure Analyses of the Nuclear rRNA Internal Transcribed Spacers and Assessment of Its Phylogenetic Utility across the Brassicaceae (Mustards)”. PLOS One. 9 (7): e101341. Bibcode:2014PLoSO...9j1341E. PMC 4077792 . PMID 24984034. doi:10.1371/journal.pone.0101341 .
- Woods, Harry Arthur. Ecological and Environmental Physiology of Insects. Ecological and Environmental Physiology Series. 3. Oxford biological.
- Winde, I; Wittstock, U. (2011). „Insect herbivore counteradaptations to the plant glucosinolate-myrosinase system”. Phytochemistry. 72 (13): 1566—75. PMID 21316065. doi:10.1016/j.phytochem.2011.01.016.
- Landis, Doug. „Management Options”. Integrated Pest Management. Michigan State University. Приступљено 10. 9. 2017.
- Reardon, Richard. „FHTET Biological Control Program—Sponsored Projects” (PDF). FHTET Biological Control Program. USDA Forest Service. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 10. 9. 2017.
- Becker, R. (2017). „Implementing Biological Control of Garlic Mustard—Environment and Natural Resources Trust Fund 2017 RFP” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2017-09-04. г.
- Guarino, Carmine; Casoria, Paolo; Menale, Bruno (2000). „Cultivation and use of isatis tinctoria L. (Brassicaceae) in Southern Italy”. Economic Botany. 54 (3): 395—400. S2CID 42741171. doi:10.1007/bf02864789.
- Binney, Ruth (2012). The Gardener's Wise Words and Country Ways. David & Charles. ISBN 978-0715334232.
- Koornneef, Maarten; Meinke, David (2010). „The development of Arabidopsis as a model plant” (PDF). The Plant Journal. 61 (6): 909—921. PMID 20409266. doi:10.1111/j.1365-313x.2009.04086.x . Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 2017-08-12.
- Hilty, John (2017). „Smooth Rock Cress”. Illinois Wildflowers. Dr. John Hilty. Приступљено 17. 4. 2018.
- Arias, Tatiana; Pires, J. Chris (октобар 2012). „A fully resolved chloroplast phylogeny of the brassica crops and wild relatives (Brassicaceae: Brassiceae): Novel clades and potential taxonomic implications”. Taxon. 61 (5): 980—988. doi:10.1002/tax.615005.
