Википедија

Кенотаф Милосаву Пејчиновићу у селу Луке

Кенотаф Милосаву Пејчиновићу (†1915) у селу Луке (Општина Ивањица) подигнут је након Првог светског рата на Лазовића гробљу у центру села Луке. Обележје је подигнуто у знак сећања на каплара Милосава Пејчиновића који је 1915. године изгубио живот при повлачењу преко Албаније, где је сахрањен.[1] За разлику од већине споменика на гробљу, кенотаф постављен је у правцу север−југ.[2]

Споменик Милисаву Пејчиновићу у селу Луке код Ивањице
Кенотаф у Лукама
Опште информације
МестоЛуке (Ивањица)
ОпштинаОпштина Ивањица
Држава Србија
Време настанка20. век

Опис споменика уреди

Споменик је облика квадра, са покривком у виду ниске профилисане плоче. Исклесан је од жутог пешчара. На јужној страни страни приказан је лик покојника у „ставу мирно”, са „пушком к нози”.[3] Фигура је приказана линеарно и готово плошно, док је фино моделована глава смештена у плитку правоугаону нишу. Са страна су уклесани име и презиме покојника. На северној страни, испод декоративне композиције крста оивиченог ловоровим венцем уклесан је епитаф. Натпис се завршава источном боку, док је на наспрамној страни приказана представа имагинарне биљке са голубом који зобље грожђе.

Споменик је релативно добро очуван, осим у најдоњим зонама. Површина камена прекривена је тамном патином, док су у клесаним урезима делимично очувани остаци првобитне полихромије.

Епитаф уреди

Натпис гласи:

Ево спомен украј пута
за ким оплакује мајка брат и сестра
сиротиња љута,
а другови жале храброг јунака
МИЛИСАВА ПЕЈЧИНОВИЋА из Лука,
који умре у 22. год. свог живота
као војник каплар при оступању преко Албаније
од ратних напора новембра месеца 1915. год.
Спомен подиже мајка Миросава
и браћа Јездимир, Јован и кћи Зорка.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир. 
  2. ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  3. ^ Јовановић, Владан (2016). Српска војна лексика и терминологија. Београд: Институт за српски језик САНУ. ISBN 978-86-82873-55-6. 

Литература уреди

  • Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Марковић, Љубомир М.; Марковић, Светислав Љ. (2002). Становништво Моравичког Старог Влаха. Београд: Београд : Географски институт "Јован Цвијић". ISBN 86-80029-19-X. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Јовановић, Владан (2016). Српска војна лексика и терминологија. Београд: Институт за српски језик САНУ. ISBN 978-86-82873-55-6. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кенотаф_Милосаву_Пејчиновићу_у_селу_Луке&oldid=26898448”