Кертис SB2C хелдајвер
Кертис SB2C хелдајвер (енгл. Curtiss SB2C Helldiver) је амерички морнарички обрушавајући бомбардер из периода Другог светског рата. Уведен је као замена за авион SBD донтлис и кориштен је углавном на Пацифичком ратишту против Јапана. Авион које је први пут полетео 1940. године је производила фабрика Кертис. Посада га је називала енгл. Big-Tailed Beast (великорепа звер) или само енгл. Beast (звер), енгл. Two-Cee и енгл. Son-of-a-Bitch 2nd Class (по његовој ознаци SB2C, а делимично и због проблематичне репутације) [1]. Иако су се производни проблеми наставили и током оперативне употребе, пилоти су убрзо променили своје мишљење о снази Хелдајвера [2].
 Кертис SB2C хелдајвер | |
| Опште | |
|---|---|
| Димензије | |
| Маса | |
| Погон | |
| Перформансе | |
| Дужина | 10,9 |
| Размах крила | 15,1 |
| Висина | 4,0 |
| Површина крила | 39,2 |
| Празан | 4784 |
| Нормална полетна | 6436 |
| Макс. маса при узлетању | 7535 kg |
| Клипно-елисни мотор | 1 x Рајт R-2600-20 |
| Снага | 1400 kW |
| Брзина крстарења | 254 km/h |
| Макс. брзина на Hопт | 475 km/h |
| Тактички радијус кретања | 1876 km |
| Плафон лета | 8869 m |
| Брзина пењања | 548 m/min |
Развој уреди
Хелдајвер је развијен како би заменио авион SBD донтлис. Био је то много већи авион, способан за деловање с најновијих носача авиона тог времена, изузетно добро наоружан, израђен како би задовољио високе захтеве америчке војске [3].
Варијанта XB2C-1 прототип је првобитно била суочена са малим проблемима везаним везаним за мотор R-2600 и трокраки пропелер, као и са структуралним слабостима. Први прототип полетио је у децембру 1940. године. Исти се срушио у фебруару 1941. године. Од предузећа Кертис је затражена обнова истог уз даља побољшања. Други прототип је такође изгубљен у децембру 1941. године.
Почетак серијске производње је био наручен 29. новембра 1940. године, али с великом бројем измена. Величина репа и стабилизатора је повећана као и капацитет резервоара горива, и наоружање је удвостручено на 4 митраљеза калибра 12,7 mm у крилима. SB2C-2 је грађен са великим резервоарима горива што му је значајно побољшало домет. Програм је трпео многе одлагања, тако да је Граман TBF авенџер ушао у серијску производњу пре Хелдајвера, иако је развој Авенџера почео чак две године касније. Упркос томе производња је започела у три фабрике - у граду Коламбус, у Охају и две Канадске - Ферчајлд еркрафт (енгл. Fairchild Aircraft Ltd) и Канадиан кар енд Фоундри (енгл. Canadian Car and Foundry). Укупно је произведено 7140 примерака авиона Хелдајвер током Другог светског рата [4].
Оперативна употреба уреди
Велик број преправки на производним линијама спречило је да Кертис хелдајвер уђе у борбу све до 11. новембар 1943. године када су Хелдајвери из ескадриле VB-17 са носача авиона Ју-ес-ес Банкер Хил (ЦВ-17) напали јапанско утврђење у луци Рабаул, на острву Нова Британија, северно од Папуе Нове Гвинеје. Упркос томе и даље су постојали многи проблеми са авионом, што је узроковало незадовољство посада јер је исти био пуно већи и тежи од Донтлиса којег је требало да замени[3]. Узроци проблема због којих Хелдајвер није био омиљен су били у томе што је био слабији, с мањим долетом него Донтлис и због тога што је био опремљен неадекватним електричним системом. Сложен хидраулични систем је често стварао проблеме при одржавању.
Проблеми су у великој мери у потпуности разрешени до уласка верзије SB2C-4 у службу. Посаде су почеле ценити његове способности, по којима је могао да држи корак с пратећим ловцима, да понесе велики терет бомби и да прелази велике раздаљине. Хелдајвери су учествовали у биткама на Маријанским острвима, у заливу Лејте (где су делом одговорни за потапање јапанског бојног брода Мусаши, на Тајвану и Окинави у операцији „Тен-Го“ тј. потапању бојног брода Јамато).
Након рата одређени број авиона је продат морнарицама Француске, Италије, Грчке, Португала и Тајланда.
A-25 Shrike уреди
А-25 је била армијска верзија, произвођена у Кертисовој фабрици у Сент Луису. 900 авиона је наручено за USAAF под ознаком А-25А Shrike.[5] Првих 10 авиона су имали преклопна крила, док остали примерци нису. А-25А је имао многе промене у односу на Хелдајвера, као што су већи предњи точкови, пнеуматични задњи точак, дуже издувне цеви и сличне преправке којима се авион прилагођавао захтевима копнене војске. Да краја 1943. године када је авион улазио у оперативну употребу, војска више није имала потребу за обрушавајући бомбардерима. Авиони су понуђени аустралијској војсци, али је само 10 примерака откупљено. 410 авиона је пребачено маринцима. Исти су преправљени у SB2C-1, али никада нису видели борбу у маринским јединицама, већ су првенствено коришћени за обуку. Остали примерци су преправљени у авионе за обуку или за тегљење мета [5]. Сличан сценарио доживели су и британски Хелдајвери. Укупно 26 авиона је достављено Краљевској морнарици под називом Хелдајвер I. Након незадовољавајућих тестова ниједан од њих није упућен у борбу [3].
Корисници уреди
Напомене уреди
- ^ Подаци у табели се односе на варијанту авиона са ознаком SB2C-4.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Shettle 2001, стр. 29.
- ^ John F. Forsyth (1991). Hell Divers: US Navy Dive-Bombers at War (на језику: (језик: енглески)). Motorbooks International. стр. (увод). ISBN 978-0-87938-493-7.
- ^ а б в Winchester, Jim (2004). „Curtiss SB2C Helldiver”. Aircraft of World War II: The Aviation Factfile (на језику: (језик: енглески)). Kent, UK: Grange Books plc. стр. 62-63. ISBN 978-1-84013-639-5.
- ^ John W. R. Taylor (1980). „Curtiss SB2C/A-25 Helldiver”. Combat aircraft of the world: from 1909 to the present (на језику: (језик: енглески)). New York: G.P. Putnam's Sons. стр. 480. ISBN 978-0-399-50471-6.
- ^ а б Stern 1982
Литература уреди
- Shettle, M. L. (2001). United States Marine Corps Air Stations of World War II. Schaertel Publishing Company. стр. 29—. ISBN 978-0-9643388-2-1.
- John F. Forsyth (1991). Hell Divers: US Navy Dive-Bombers at War (на језику: (језик: енглески)). Motorbooks International. стр. (увод). ISBN 978-0-87938-493-7.
- Winchester, Jim (2004). „Curtiss SB2C Helldiver”. Aircraft of World War II: The Aviation Factfile (на језику: (језик: енглески)). Kent, UK: Grange Books plc. стр. 62-63. ISBN 978-1-84013-639-5.
- John W. R. Taylor (1980). „Curtiss SB2C/A-25 Helldiver”. Combat aircraft of the world: from 1909 to the present (на језику: (језик: енглески)). New York: G.P. Putnam's Sons. стр. 480. ISBN 978-0-399-50471-6.
- Stern, Robert (1982). SB2C Helldiver in Action. Squadron/Signal Publications. ISBN 978-0-89747-128-2.
Спољашње везе уреди
- „Curtiss SB2C Helldiver” (на језику: (језик: енглески)). www.warbirdalley.com. Приступљено 2. октобар 2010.
- „Curtiss SB2C-4 'Helldiver'” (на језику: (језик: енглески)). www.aero-web.org. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2. октобар 2010.
- „Curtiss SB2C Helldiver” (на језику: (језик: енглески)). Авиастар (www.aviastar.org). Приступљено 2. октобар 2010.
- „SB2C-1(2) Helldiver” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 2. октобар 2010.
- „SB2C-3 Helldiver” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 2. октобар 2010.