Кишкере

град у Мађарској

Кишкере (мађ. Kisköre) град је у Мађарској. Кишкере је један од градова у оквиру жупаније Хевеш. У Кишкереу постоји хидроелектрана која је изграђена 1973. године када је завршена брана на Тиси.

Кишкере
мађ. Kisköre
Зграда на реци
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионСеверна мађарска регија
ЖупанијаХевеш
СрезХевеш
Становништво
Становништво
 — 2.911[1]
 — густина43 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 29′ 56″ С; 20° 29′ 31″ И / 47.499° С; 20.492° И / 47.499; 20.492
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина68,42 km2
Кишкере на карти Мађарске
Кишкере
Кишкере
Кишкере на карти Мађарске
Поштански број3384
Позивни број(+36) 36
Веб-сајт
http://kiskore.hu/

Географски положај уреди

Кишкере се налази у јужном делу округа, поред језера Тисе, на десној обали реке Тисе.

Суседна насеља: Комло са севера, Тисанана са североистока, Абадсалок са југоистока, Тисабура са југа (последња два су са друге стране реке), Пели са запада и Тарнасентмиклош са северозапада.

Посебан, рубни део насеља је Ракхат, неколико километара северозападно од центра.

Историја уреди

Старо село је током своје више од 700-годишње историје неколико пута било опустошено. Као и већина села у околини, прво је припадало Егерској епископији, а затим Сатмарској, до 1804. године.

Становници су углавном били реформаторске вероисповести, егзистенцију им је углавном обезбеђивала река Тиса, али су многи били приморани да раде као надничари далеко од родног села да би издржавали своје породице. Насеље још увек чува традицију сељачке културе која се обележава редовним традиционалним сусретима. Црква у каснобарокном стилу подигнута је 1777. године. Материјална сећања на прошлост, вредности народне уметности, данас се чувају у Музеју села, насталом од историјске грађевине.

Одлучујућа промена у животу града била је брана која је овде подигнута и предата 1975. године, која је из корена променила живот не само Кишкере, већ и централне Тисе, Алфолда. Кишкере је једно од највећих насеља у региону језера Тиса, а 2005. године добило је статус града. Својом богатом туристичком понудом и атракцијама један је од већих центара овог краја.

Траса Черског јарка, коју су изградили Сармати између 324. и 337. године, а спаја Дунав са Тисом, допире до Тисе јужно од насеља.

Становништво уреди

У 2011. години 87% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 12% Роми, а 1% друге националности.[2]

Током пописа из 2011. године, 70,3% становника се изјаснило као Мађари, 9,6% као Роми, а 0,3% као Немци (29,4% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 41,3%, реформисани 3,3%, неденоминациони 19,5% (33,8% се није изјаснило).[3]

Референце уреди

  1. ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
  2. ^ A 2011-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
  3. ^ Kisköre Helységnévtár

Спољашње везе уреди