Кодрон C.440

Кодрон C.440
	; Кодрон C.440
Општи подаци
Намена	путнички, транспортни
Посада	2
Број путника	6 до 8
Порекло	Француска
Произвођач	Аероплани Кодрон
Пробни лет	1934.
Уведен у употребу	1935.
Повучен из употребе	1955.
Статус	оперативан
Први оператер	Француско ваздухопловство
Број примерака	1500
Димензије
Дужина	13,68 m
Висина	3,4 m
Распон крила	17,59 m
Површина крила	42,0 m²
Маса
Празан	2.300 kg
Нормална полетна	5.800 kg
Погон
Број мотора	2
Физичке особине
Клипноелисни мотор	Рено 6Q
Снага КЕМ-а	180 kW
Снага КЕМ-а у кс	240 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт.	300 km/h
Економска брзина	260 km/h
Долет	1.000 km
Плафон лета	7.000 m
Брзина пењања	220 m/min
Портал Ваздухопловство

Кодрон C.440 (Галеб) (франц. Caudron C.440 Goéland) или авиони Кодрон серије С440 (од С440 до С449) су француски, двомоторни нискокрилци претежно дрвене конструкције, које је развила и производила фирма Кодрон Аероплани (франц. Société des avions Caudron) од 30-их до 50-их година 20. века.^[1]

Пројектовање и развој уреди

Пројекције авиона Кодрон C.440.

Кокпит авиона Кодрон C.440.

Радови на пројектовању и изради прототипа авиона Кодрон C.440 су окончани крајем 1934. године, а испитивање је завршено крајем 1934. и почетком 1935. године. Главни пројектант је био инжењер Марсел Рифард (франц. Marcel Riffard), а пробни пилот Рејмонд Делмоте (франц. Reymond Delmotte). Авион је био намењен за транспорт људи и материјала, курирску службу, пренос поште и за обуку пилота. Структура трупа авиона је углавном била од дрвета, оплата од шперплоча, изузев носног дела и горњих површина, што је било обложено са металним лимом. Доњака крила, у пределу моторских гондола, два линијска мотора Рено, такође је обложена металном оплатом. У гондолама мотора, уграђени су виљушкасте увлачеће главне ноге стајних органа.

У кабини авиона има места за 6 путника и два члана посаде. Пилоти седе један поред другог, с тим што копилот има функцију и радио-телеграфисте. Поред путника у репу авиона има места за смештај пртљага и простор за тоалет. У току животног века овог авиона урађене су многобројне модификације у циљу побошања квалитета и употребне вредности авиона.

Оперативно коришћење уреди

Укупно је произведено око 1500 авиона свих верзија почев од С.440 до С.449. Авион Кодрон серије С.440 је прављен како за цивилне тако и за војне потребе. Мада се варијанте међусобно мало разликују, промене су углавном на моторима, али има код неких варијанти и промена у структури авиона. Најмасовније су се радиле варијанте С.445; С.445М и С.449. Због неуобичајеног начина означавања (свака модификација је добијала други број) може се стећи утисак да су то различити типови авиона, међутим, то је један тип авиона. Након Другог светског рата настављена је производња авиона С.449 у оквиру кога су варијанте добијале додатне ознаке С.449/1с, С.449/2с, С.449/3с итд. Када је извршена национализација фирме која је производила ове авионе, авион С.449 добио је нову ознаку АА.1. Авион Кодрон С.449 је био најпопуларнији транспортни авион између два рата због свог квалитета и економичности, тако да је његова производња настављена и након капитулирања Француске, с тим што су се тада они производили за Луфтханзу и Луфтвафе. Овај авион држи још два рекорда: произведен је у највећем броју примарака између два рата у својој категорији и био је у експлоатацији дуже од 20 година. Поред тога што је масовно коришћен у француској цивилној и војној транспортној авијацији, коришћен је и у Аргентини, Белгији, Бугарској, Немачкој, Словачкој, Шпанији и Југославији (Аеропут).

У Аеропуту је 1936. године био изнајмљен један авион С.441 који је након пристизања два купљена авиона С.449 са 7 путничких места 1937. године, враћен Французима. Један од ових авиона је поломљен маја 1939. године приликом обуке пилота, а друге авионе су заробили Немци априла 1941. године.^[2]^[3]

Варијанте авиона уреди

Варијанте су следеће:

С.440 (прототип);
С.441; С.444; С.445; С.445М; С.445Р (повећан долет);
С.445/3; С.446; С.446; С.447 (санитет);
С.448; С.449(најмасовније произведени авиони).

Особине авиона Кодрон С.449 уреди

Опште карактеристике уреди

Мотор - 2 x Рено (франц. Renault) линијски 6Q од 240 КС сваки,
Елиса - двокрака,
Капацитет - носивост 3.500kg (6 до 8 путника и 800kg терета).

Перформансе уреди

Максимална брзина - 300 km/h
Путна брзина - 260 km/h
Брзина пењања - 220 m/min
Највећи долет - 1.000 km
Плафон лета - 7.000 m.

Земље које су користиле овај авион уреди

Референце уреди

^ „Кодрон С.440 (Галеб)”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2015. г. Приступљено 25. 11. 2015.
^ Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
^ Крунић 2010, стр. 394

Литература уреди

Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
Крунић, Чедомир (2010). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. књига 1. Београд: Ч.Крунић. стр. 394. ISBN 978-86-901623-3-8.
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
Oštrić, Šime (1991). „Transportna grupa”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 29. ISSN 1450-6068.

Спољашње везе уреди

[1] „Кодрон С.440 (Галеб)”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2015. г. Приступљено 25. 11. 2015.

[2] Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.

[3] Крунић 2010, стр. 394

[1]

[2]

[3]