Википедија

Козе Михаило

Козе Михаило (тур. Köse Mihal; 13. век — 1340)[1] био је највернији пратилац Османа ал Газија у његовом успону на власти као емира и оснивача оснивача Отоманског царства. Он се сматра првим значајним одметнутим Византијским великашем који је прешао на ислам[2][3] како би служио Османлијама. Такође је познат под називом Гази Михаил[4] или Абдулах Михаил Гази.[5]

Биографија уреди

Према историјским изворима, Козе Михаило је био гувернер византијске провинције Кирменкие (Харманкаја, је данас Хрманкој у Турској), био је грчког порекла; право име било му је "Михаило Козес".[6] Византијски дворац назван Харманкаја чији се остатци налазе се на падинама Битинијског Олимпа у данашњој турској провинцији Билеџик.[4]Такође познатим и као замак Белома.[7] Такође је успоставио контролу и над Лефком, Мечеком и Акхисаром.[8] Чак и пре свог преласка на ислам налазио се у пријатељским односима са " Пријатељем верних "[9] Османом Газијем. Учествовао је у рату као савезник на страни Османа и његових људи помажући му у вођењу војске и у посредовању са локалним грчким становништвом, деловао је као њгов саветник и дипломатски агент.[10][11]. Извори који се односе на његову промену вере веома су контрадикторни. Први, да је био под утицајем због свог пријатељстава са Османом Газијем, и други, зато што је сањао један сан што га је убедило да пређе на ислам.[12][13]Процењује се да је на ислам прешао негде између 1304. и 1313. године.[14][15][16]Као муслиман постао је познат по називу Козе Михаило (Абдулах).[17]

До освајања Брусе 1326. Козе Михало је играо важну улогу као дипломатски саветник и изасланик Орхан I, сина и наследника Османа Газија.[18]Козе Михаило био је први важнији хришћанин из Мале Азије који се одметнуо од хришћанства, и који је одиграо пресудну улогу у стварању Османске државе.[19][20]Потомци Козе михаила, били су познати под називом Михаоглу, а нрочито током 15. и 16. века. Били су веома успешни као на политички и војни великодостојници и управитељи Отоманског царству у Румелији. Међутим, они никада нису успели да се попну на највише положаје у држави.[21] Након заузимања Бурсе, Козе Михаило се више не спомиње у изворима. Креутел бележи да је Козе Михаило умро негде око 1340. године.[22] Према неким изворима Козе михаило је сахрањен у Турбету (маузолеју) у Једрену (Хадријанопољ) једне џамије коју је сам подигао.[17]Према овом предању Козе Михаило је живео до турског освајања Једрена (Хадријанопоља) завреме Мурата I 1361. године, што би онда значило да је живео у најдинамичнијем периоду турске историје. Међутим, Франц Бабингер направио је грешку. Помешао је Козе Михаила са Гази Михаил Бејом, иначе унуком самог Козе Михаила, чија је џамија са комплексом који је обухватао имарет (кухиња за сиротињу) , хамам били завршени у Једрену 1422. године. На суседном гробљу, налази се гроб оснивача турбета Гази Михаил Беја.

Литература уреди

  • Dervish Ahmet-i 'Aşıki (called' Aşık Paşa, son): tevarihMenakıb u-i 'Al-i' Osman(Denkwürdigkeiten and times of the House of Osman). In Kreutel Richard Franz (Hrsg. / Editor):From Sheperd's Tent to Sublime Porte. Ottoman historian Vol 3, Graz 1959
  • Joseph Hammer Purgstall:History of the Ottoman Empire. Bd.1, Pest 1827
  • Nicolae Jorga:The history of the Ottoman Empire,according to sources presented verbatim reissue, Primus Verlag Darmstadt 1997
  • John Leunclavius:Annales Svltanorvm Othmanidarvm, A Tvrcis Sva Lingva ScriptiFrankfurt a. M. 1588/1596, German:neuw Chronica Türckischer nation of self-described Türcke ... Frankfurt a. M. 1590
  • Majoros Ferenc u. Bernd Rill:The Ottoman Empire 1300-1922, Wiesbaden 2004
  • Mihaloğlu Mehmet Paşa Nüzhet: 'Ahval al-i-i Gazi Mihal ". 1897 (Ottoman)
  • Mehmet Neşrî:Kitab-i Cihan-Nümâ. Partially edited and translated inJournal of the German Oriental Society. 13. Volume 1859

Референце уреди

  1. ^ Joseph Hammer Purgstall:History of the Ottoman Empire. Erster Band, Pest (1827). стр. 48
  2. ^ The Last Great Muslim Empires By H. J. Kissling, Bertold Spuler, F. R. C. Bagley. стр. 3.
  3. ^ American studies in altaic linguistics By Denis Sinor. стр. 5.
  4. ^ а б Kose Mihal (Ghazi Mihal)
  5. ^ „Osmanlı Araştırmaları - KÖSE MİHAL’İN MEZARI VE HARMANKAYA[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 06. 05. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  6. ^ Majoros Ferenc u. Bernd Rill:The Ottoman Empire 1300-1922, Wiesbaden (2004). стр. 96
  7. ^ „turkeytravelplans.com - This website is for sale! - turkeytravelplans Resources and Information[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 06. 05. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  8. ^ OTTOMAN WEB SITE - 700th Anniversary of the OTTOMAN EMPIRE
  9. ^ Nicolae Jorga after Leunclavius (Lewenklaw) :Annales sultanorum othmanidarum, Frankfurt 1596, Sp 129
  10. ^ pdf İbrahim Kaya - Şahin:AŞIKPAŞA-zade AS Historian: A STUDY ON THE TEVARiH AL-i-iOSMAN. P. 14[мртва веза]
  11. ^ Dervish Ahmet-i 'Aşıki (called' Aşık Paşa, son):Menakıb u tevarih-i 'Al-i' Osman(Denkwürdigkeiten and times of the House Osman). In Kreutel Richard Franz (Hrsg. / Editor):From Shepherd Tent to Sublime Porte. Ottoman historian Vol 3, Graz (1959). стр. 32ff
  12. '^ Dervish Ahmet-i 'Aşıki (called' Aşık Paşa, son):Menakıb u tevarih-i 'Al-i Osman (Denkwürdigkeiten and times of the House of Osman). In Kreutel Richard Franz (Hrsg. / Editor):From Tent to Shepherd High Pforte. Ottoman historian Vol 3, Graz (1959). стр. 46
  13. ^ „İbrahim Kaya - Şahin: AŞIKPAŞAAS-zade Historian: A STUDY ON THE TEVARiH AL-i-iOSMAN. P. 125” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 03. 2007. г. Приступљено 06. 05. 2016. 
  14. ^ Leunclavius:Annales sultanorum othmanidarum, Frankfurt 1596, Sp 129
  15. ^ Mehmed Nesrî: Kitab-i Cihan-Nümâ- Nesrî Tarihi 1.Cilt, Ed: Prof. Dr. Mehmet A. Köymen and Faik Resit UNAT
  16. ^ İsmail Hakkı Uzunçarşılı:Osmanli Tarihi Cilt I-IV Ankara1972—1978.
  17. ^ а б Franz Babinger:Mikhalik-OGHLU. In E. J. Brill's first encyclopaedia of Islam. Leiden 1913 - (1936). стр. 493-495
  18. ^ Mehmed Neşrî, quoted inJournal of the German Oriental Society '. 13. Volume (1859). стр. 214
  19. ^ Nicolae Jorga:The history of the Ottoman Empire,presented by source, unchanged reissue, Primus Verlag Darmstadt 1997, Vol 2. стр. 204
  20. ^ Hans Joachim Kissling:Dissertationes orientales et Balcanica collectae, III. The Ottomans and Europe. Munich (1991). стр. 217-225
  21. ^ Richard F. Kreutel:life and deeds of the Turkish emperor. The anonymous vulgärgriechische Chronik Codex Barberinianus Graecus 111 (Anonymus Zoras). Graz et altera (1971). стр. 94f
  22. ^ Dervish Ahmet-i 'Aşıki (called' Aşık Paşa, son):Menakıb u tevarih-i 'Al-i' Osman(Denkwürdigkeiten and times of House Osman). In Kreutel Richard Franz (Hrsg. / Editor):From Shepherd Tent to Sublime Porte. Ottoman historian Vol 3, Graz (1959). стр. 299

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Козе_Михаило&oldid=27755410”