Коломан I Асен
Коломан I Асен (1234 - 1246) је био бугарски цар (1241 - 1246) из династије Асена [1].
| Коломан I Асен | |
|---|---|
.png) Бугарска за време Коломанове владавине | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1234. |
| Место рођења | Велико Трново, |
| Датум смрти | 1246. |
| Место смрти | Велико Трново, |
| Породица | |
| Родитељи | Јован Асен II Ана Марија од Угарске |
| Династија | Асени |
| Цар Бугарске | |
| Период | 1241. - 1246. |
| Претходник | Јован Асен II |
| Наследник | Михајло II Асен |
Био је син бугарског цара [2] Јована Асена II [3] (Ивана Асена II [1]).
Долазак на престо и упад Монгола уреди
Године 1241. [4] [5] [6] [7] наследио је свог недавног умрлог оца Јована Асена [1].
У то време Монголи су пустошили Европу [6], и пошто је умро њихов велики кан и настали нереди у њиховој империји, њиховом војсковођи Кадану је наређено да се повуче и он је кренуо у повлачење [6] преко Балканског полуострва [4], преко Босне, Србије и Бугарске дошли на доњи Дунав [8], тражећи нов плен [6], харајући и пустошећи уз пут све до чега су могли доћи [8].
Овим упадом и пљачкањем су Коломана принудили на плаћање данка и тада почиње залазак бугарске моћи на Балкану [4]. Да ситуација у Бугарској буде још гора почињу и међусобице [9] које су раздирале Бугарско царство [7].
Крај врховне власти над Србијом уреди
Нешто тај потрес, а још више смрт цара Асена, који је био главна подршка српског краља Стефана Владислава, бише узрок, да се у земљи јавио покрет против њега. Као нови краљ избио је његов брат Стефан Урош I [8] [6], звани Храпави (ваљда због оспица), негде током 1242. год. Занимљиво је, да је главни отпор против Уроша организовао не Владислав, него његова жена [8] Белосава, Коломанова сестра [10], која се беше можда тога ради, склонила у Дубровник. Није вероватно, да јој се Владислав није придружио само стога, што је био негде затворен. Дубровачка република обавезала се краљу Урошу, да на свом подручју неће трпети никакве агитације против њега. Владислав се после измирио са Урошем и признајући врховну власт млађег брата владао је, чини се, у Зети [8].
Спољашња политика уреди
Никејски цар Јован III Дука Ватац је 1246. године уз незнатан напор однео одлучујућу победу над Бугарима [1], освојивши Солун и протеравши из њега деспота Димитрија [7]. Иако је још недуго пре било најјача сила на Балкану, Бугарско се царство сада, када се обвезало Монголима на данак, а заступао га малолетни Коломан, нашло у безнадежном положају [1].
Поред тога се у Бугарске међусобице уплиће угарски краљ Бела IV, који се од 1246. године назива краљем Бугарске [11].
Смрт уреди
Године 1246. изненада је умро дванаестогодишњи Коломан и на престолу га је заменио његов млађи брат Михајло II Асен [1].
Породично стабло уреди
| 4. Ivan Asen I of Bulgaria | ||||||||||||||||
| 2. Јован Асен II | ||||||||||||||||
| 20. Zavida | ||||||||||||||||
| 10. Стефан Немања | ||||||||||||||||
| 5. Елена | ||||||||||||||||
| 11. Анастасија Немањић | ||||||||||||||||
| 1. Коломан I Асен | ||||||||||||||||
| 24. Геза II | ||||||||||||||||
| 12. Бела III | ||||||||||||||||
| 25. Еуфросина Кијевска | ||||||||||||||||
| 6. Андрија II Арпадовић | ||||||||||||||||
| 26. Рене од Шатијона | ||||||||||||||||
| 13. Агнеса од Антиохије | ||||||||||||||||
| 27. Констанца Антиохијска | ||||||||||||||||
| 3. Ана Марија од Угарске | ||||||||||||||||
| 28. Бертолд I од Истре | ||||||||||||||||
| 14. Berthold, Duke of Merania | ||||||||||||||||
| 29. Hedwig of Wittelsbach | ||||||||||||||||
| 7. Гертруда Меранска | ||||||||||||||||
| 30. Dedi III, Margrave of Lusatia | ||||||||||||||||
| 15. Агнес од Рохлица | ||||||||||||||||
| 31. Matilda of Heinsberg | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ Историја Византије 1959, стр. 166.
- ^ Острогорски 1969, стр. 166.
- ^ Ћоровић 1941, стр. 143.
- ^ а б в Историја Византије 1959, стр. 165.
- ^ Историја Срба 1941, стр. 143.
- ^ а б в г д Историја Југославије 1933.
- ^ а б в Историја византијског царства 1933.
- ^ а б в г д Историја Срба 1941, стр. 150.
- ^ Историја средњег века II 1959, стр. 157.
- ^ Историја Срба 1941, стр. 146.
- ^ Историја Срба 1941, стр. 152.
Литература уреди
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Шарл Дил „Историја византијског царства“, Београд 1933.
- Владимир Ћоровић, „Историја Срба“, Београд 1941.
- Владимир Ћоровић, „Историја Југославије“, Београд 1933.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.