Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције

Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције утврђено је након велике популационе студије повезане са чињеницом да најшире конзумирање ових напитака заступљено широм света. смањило број можданих удара и учесталост деменције,[1] Наиме, према последњим истраживањима, утврђено је да је испијање кафе у комбинацији са чајем повезано са мањим ризиком од деменције након можданог удара, него испијање само кафе или само чаја, јер су истраживачи открили да су особе које су пиле 2 до 3 шољице кафе и 2 до 3 шоље чаја дневно имале 30% мању инциденцију можданог удара и 28% мањи ризик од деменције у односу на оне које то нису чиниле.[1]

Конзумирање 2-3 шољице кафе дневно заједно са 2-3 шољице зеленог чаја смањује ризик од можданог удара и деменцију
Испијање 2 до 3 шољице зеленог чаја и 2 до 3 шоље кафе дневно утиче на 30% мању инциденцију можданог удара и 28% мањи ризик од деменције у односу на оне које то не чине.

Иако досадашеи налази подржавају повезаност између умерене конзумације кафе и чаја и ризика од можданог удара и деменције, остаје да се са кроз већи број студија са много већом поузданошћу утврди да ли удружено конзумирање ових напитака може побољшати исходе можданог удара и деменције, како се то наводи у прелиминарним истраживањима.[2][1]

Опште информације уреди

Кафа садржи кофеин и богат је извор антиоксиданата и других биоактивних једињења.[3] Док чај садржи кофеин, катехин полифеноле и флавоноиде има неуропротективну улогу, као што је антиоксидативни стрес, анти-инфламација, инхибиција агрегације амилоид-бета и антиапоптотички ефекат.[4] Потрошња кафе је уско повезана са конзумацијом чаја. Проспективна кохортна студија је објавила да је око 70% учесника конзумирало и кафу и чај[5]. Кафа и чај су различита пића али са компонентама које се преклапају, као што је кофеин, теофилин и различитим биолошки активним састојцима, укључујући епигалокатехин галат и хлорогенску киселину.. Чини се да ови састојци деле заједничке механизме - реактивне врсте кисеоника, с друге стране, различити састојци такође имају различите циљне молекуле и стога различите биолошке ефекте.[6]

Штавише, генетски полиморфизми у ензимима који учествују у уносу, метаболизму и излучивању компоненти чаја и кафе су такође повезани са различитим биолошким активностима ова два напитка.[7]

Поред тога, студије су откриле интеракцију између зеленог чаја и кафе на здравствене исходе у јапанској популацији.[5] Студијска јапанског центра за јавно здравље известила је да је постојала мултипликативна интеракција између зеленог чаја и кафе која је била повезана са мањим ризиком од унутарможданог крварења.[5] Проспективна студија је показала да изгледа да постоји адитивна интеракција између зеленог чаја и кафе на морталитет код јапанских пацијената са дијабетесом типа 2.[5]

Епидемиолошке и клиничке студије показале су предности кафе и чаја одвојено у превенцији деменције.[8][9][10] Међутим, мало се зна о повезаности комбинације кафе и чаја и ризика од деменције, и да ли она може бити мултипликативна или адитивна интеракција, на смањење ризика од можданог удара и деменције.

Деменција уреди

Деменцију карактерише прогресивно и непопустљиво погоршање менталних способности које неизбежно угрожава самосталан живот.[11] Алцхајмерова болест и васкуларна деменција су два главна подтипа деменције. Деменција је више клинички симптом него специфична болест и може бити изазвана:

  • церебралном дегенерацијом,
  • цереброваскуларним обољењима,
  • трауматским повредама мозга,
  • туморима мозга,
  • интракранијалним инфекцијама,
  • метаболичким болестима и
  • отровима.

Са трендом старења становништва, деменција је постала све већи глобални здравствени проблем и донела је тежак економски и друштвени терет. Глобално, преко 50 милиона појединаца имало је деменцију 2019. године Очекује се да ће се овај број повећати на 152 милиона до 2050. године.[12] С обзиром на ограничену терапијску вредност лекова који се тренутно користе за лечење деменције, идентификација фактора ризика од деменције који се могу спречити је од високог приоритета, укључујући и истраживања која се односе на наизменичну употребу кафе и чаја

Мождани удар уреди

Мождани удар, који чини 10% свих смртних случајева у свету,[13] водећи је узрок инвалидноси у свим година живота.[14] Иако су се инциденција и морталитет од можданог удара, стандардизована по годинама, глобално смањили у последње две деценије 21. века, апсолутни број случајева можданог удара и смртних случајева се повећао.[15]

Мождани удар и деменција као удружени ризик уреди

Мождани удар и деменција представљају ризик једни за друге и деле неке од истих фактора ризика и заштитних фактора који се у великој мери могу променити.

Лонгитудинална студија заснована на популацији открила је да мождани удар и деменција деле око 60% фактора ризика и заштите.[16] Према проценам, 90% можданих удара и 35% деменције се да спречити.[16][17][18][19] Пошто мождани удар удвостручује шансе за развој деменције и мождани удар је чешћи од деменције, а више од трећине случајева деменције може се спречити превенцијом можданог удара.[19]

Деменција након можданог удара се односи на било коју деменцију која се јавља након можданог удара.[20] Деменција после можданог удара представља значајан јавноздравствени проблем, јер 30% преживелих од можданог удара развија деменцију.[20][21] Стога је идентификација и превенција фактора који утичу на деменције након можданог удара веома важна.

Епидемиолошке студије су показале обрнута асоцијација између кафе и чаја и инцидента можданог удара и деменције,[22][23] али везе између узимања кафе и чаја и деменције након можданог удара до недавно је била нејасне. Стога је у неким студијама истражена повезаност кафе и чаја одвојено и у комбинацији са ризиком од развоја можданог удара, деменције и деменције након можданог удара на основу података из велике популационе студије.

Механизми повезани са можданим ударом и деменцијом уреди

Како су кафа и чај два различита напитка са преклапањем и различитим садржајима,[6] постоји неколико механизама помоћу којих комбинација кафе и чаја може бити повезана са можданим ударом и деменцијом:

  • Кафа је примарни извор кофеина и садржи феноле и друга биоактивна једињења са потенцијалним корисним ефектима на здравље.
  • Чај садржи кофеин, катехин полифеноле и флавоноиде, за које се наводи да имају неуропротективну улогу као што су антиоксидативни стрес, анти-инфламација, инхибиција амилоид-бета агрегације и антиапоптоза.[9][24][25]
  • Потенцијални механизми који могу бити повезан са комбинованом заштитном улогом различитих антиоксиданса и других биолошких садржаја у ова два напитка.[26]
  • Кафа и чај имају специфичан садржај полифенола, који се карактерише хидроксициметним киселинама у првом и катехинима у другом, који су показали потенцијалне предности у побољшању функције ендотела, отпорности на инсулин и против упале, и имају различите циљне молекуле;[27] тиме, специфични полифенолни садржаји кафе и чаја могу играти комбиновану заштитну улогу у патогенези можданог удара и деменције.
  • И кафа и чај су повезани са нижим кардиометаболичким ризицима, укључујући дијабетес типа 2, хипертензију и кардиоваскуларну болест.[28][29][22]
  • Комбиновано конзумирање ова два напитка може имати користи за здравље зглобова за спречавање ризика од можданог удара и деменције.
  • Интеракција између испијања кафе и чаја и за мождани удар и за деменцију је можда настала случајно.
  • Конзумирање кафе и чаја може заједнички да модулира одређене активације цитокина.[30][31][32]

Имајући у виду релативно мали број студија даља валидација у експериментима на животињама је оправдана да би се испитале потенцијалне заједничке добробити кафе и чаја на деменцију.

Извори уреди

  1. ^ а б в „Coffee or Tea? Drinking Both Tied to Lower Stroke, Dementia Risk”. Medscape (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-15. 
  2. ^ Zhang, Yuan; Yang, Hongxi; Li, Shu; Li, Wei-dong; Wang, Yaogang (2021-11-16). „Consumption of coffee and tea and risk of developing stroke, dementia, and poststroke dementia: A cohort study in the UK Biobank”. PLOS Medicine (на језику: енглески). 18 (11): e1003830. ISSN 1549-1676. doi:10.1371/journal.pmed.1003830. 
  3. ^ Freedman ND, Park Y, Abnet CC, Hollenbeck AR, Sinha R. Association of coffee drinking with total and cause-specific mortality. N Engl J Med 2012;366(20):1891–904. Epub 2012/05/18. pmid:22591295; PubMed Central PMCID: PMC3439152.
  4. ^ Braidy N, Jugder BE, Poljak A, Jayasena T, Mansour H, Nabavi SM, et al. Resveratrol as a Potential Therapeutic Candidate for the Treatment and Management of Alzheimer’s Disease. Curr Top Med Chem 2016;16(17):1951–60. Epub 2016/02/05. pmid:26845555.
  5. ^ а б в г Komorita Y, Iwase M, Fujii H, Ohkuma T, Ide H, Jodai-Kitamura T, et al. Additive effects of green tea and coffee on all-cause mortality in patients with type 2 diabetes mellitus: the Fukuoka Diabetes RegistryBMJ Open Diabetes Res Care. 2020;8(1). Epub 2020/10/23. pmid:33087342; PubMed Central PMCID: PMC7577036.
  6. ^ а б Hayakawa S, Ohishi T, Miyoshi N, Oishi Y, Nakamura Y, Isemura M. Anti-Cancer Effects of Green Tea Epigallocatchin-3-Gallate and Coffee Chlorogenic Acid. Molecules. 2020;25(19). Epub 2020/10/09. pmid:33027981; PubMed Central PMCID: PMC7582793.
  7. ^ Bohn SK, Ward NC, Hodgson JM, Croft KD. Effects of tea and coffee on cardiovascular disease risk. Food Funct 2012;3(6):575–91. Epub 2012/03/30. pmid:22456725.
  8. ^ Kakutani S, Watanabe H, Murayama N. Green Tea Intake and Risks for Dementia, Alzheimer’s Disease, Mild Cognitive Impairment, and Cognitive Impairment: A Systematic Review. Nutrients. 2019;11(5). Epub 2019/05/30. pmid:31137655; PubMed Central PMCID: PMC6567241.
  9. ^ а б Polito CA, Cai ZY, Shi YL, Li XM, Yang R, Shi M, et al. Association of Tea Consumption with Risk of Alzheimer’s Disease and Anti-Beta-Amyloid Effects of Tea. Nutrients. 2018;10(5). Epub 2018/05/24. pmid:29789466; PubMed Central PMCID: PMC5986534.
  10. ^ Gelber RP, Petrovitch H, Masaki KH, Ross GW, White LR. Coffee intake in midlife and risk of dementia and its neuropathologic correlates. J Alzheimers Dis 2011;23(4):607–15. Epub 2010/12/16. pmid:21157028; PubMed Central PMCID: PMC3731132.
  11. ^ Iadecola C, Duering M, Hachinski V, Joutel A, Pendlebury ST, Schneider JA, et al. Vascular Cognitive Impairment and Dementia: JACC Scientific Expert Panel. J Am Coll Cardiol 2019;73(25):3326–44. Epub 2019/06/30. pmid:31248555; PubMed Central PMCID: PMC6719789.
  12. ^ International, Alzheimer's Disease (2019-09-20). „World Alzheimer Report 2019: Attitudes to dementia” (на језику: енглески). 
  13. ^ Collaborators GBDCoD. Global, regional, and national age-sex specific mortality for 264 causes of death, 1980–2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016. Lancet 2017;390(10100):1151–210. Epub 2017/09/19. pmid:28919116; PubMed Central PMCID: PMC5605883.
  14. ^ Disease GBD, Injury I, Prevalence C. Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015. Lancet 2016;388(10053):1545–602. Epub 2016/10/14. pmid:27733282; PubMed Central PMCID: PMC5055577.
  15. ^ Feigin VL, Krishnamurthi RV, Parmar P, Norrving B, Mensah GA, Bennett DA, et al. Update on the Global Burden of Ischemic and Hemorrhagic Stroke in 1990–2013: The GBD 2013 Study. Neuroepidemiology 2015;45(3):161–76. Epub 2015/10/28. pmid:26505981; PubMed Central PMCID: PMC4633282.
  16. ^ а б Wang R, Qiu C, Dintica CS, Shang Y, Calderon Larranaga A, Wang HX, et al. Shared risk and protective factors between Alzheimer’s disease and ischemic stroke: A population-based longitudinal study. Alzheimers Dement 2021;17(2):191–204. Epub 2021/02/03. pmid:33527694.
  17. ^ Feigin VL, Roth GA, Naghavi M, Parmar P, Krishnamurthi R, Chugh S, et al. Global burden of stroke and risk factors in 188 countries, during 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013. Lancet Neurol 2016;15(9):913–24. Epub 2016/06/14. pmid:27291521.
  18. ^ Livingston G, Sommerlad A, Orgeta V, Costafreda SG, Huntley J, Ames D, et al. Dementia prevention, intervention, and care. Lancet 2017;390(10113):2673–734. Epub 2017/07/25. pmid:28735855.
  19. ^ а б Hachinski V, Einhaupl K, Ganten D, Alladi S, Brayne C, Stephan BCM, et al. Preventing dementia by preventing stroke: The Berlin Manifesto. Alzheimers Dement 2019;15(7):961–84. Epub 2019/07/23. pmid:31327392; PubMed Central PMCID: PMC7001744.
  20. ^ а б Mijajlovic MD, Pavlovic A, Brainin M, Heiss WD, Quinn TJ, Ihle-Hansen HB, et al. Post-stroke dementia—a comprehensive review. BMC Med 2017;15(1):11. Epub 2017/01/18. pmid:28095900; PubMed Central PMCID: PMC5241961.
  21. ^ Pendlebury ST, Rothwell PM. Prevalence, incidence, and factors associated with pre-stroke and post-stroke dementia: a systematic review and meta-analysis. Lancet Neurol 2009;8(11):1006–18. Epub 2009/09/29. pmid:19782001.
  22. ^ а б Ding M, Bhupathiraju SN, Satija A, van Dam RM, Hu FB. Long-term coffee consumption and risk of cardiovascular disease: a systematic review and a dose-response meta-analysis of prospective cohort studies. Circulation 2014;129(6):643–59. Epub 2013/11/10. pmid:24201300; PubMed Central PMCID: PMC3945962.
  23. ^ Eskelinen MH, Kivipelto M. Caffeine as a protective factor in dementia and Alzheimer’s disease. J Alzheimers Dis 2010;20 Suppl 1:S167–74. Epub 2010/02/26. pmid:20182054.
  24. ^ Pervin M, Unno K, Ohishi T, Tanabe H, Miyoshi N, Nakamura Y. Beneficial Effects of Green Tea Catechins on Neurodegenerative Diseases. Molecules. 2018;23(6). Epub 2018/05/31. pmid:29843466; PubMed Central PMCID: PMC6099654.
  25. ^ Lee JW, Lee YK, Ban JO, Ha TY, Yun YP, Han SB, et al. Green tea (-)-epigallocatechin-3-gallate inhibits beta-amyloid-induced cognitive dysfunction through modification of secretase activity via inhibition of ERK and NF-kappaB pathways in mice. J Nutr 2009;139(10):1987–93. Epub 2009/08/07. pmid:19656855.
  26. ^ Kokubo Y, Iso H, Saito I, Yamagishi K, Yatsuya H, Ishihara J, et al. The impact of green tea and coffee consumption on the reduced risk of stroke incidence in Japanese population: the Japan public health center-based study cohort. Stroke 2013;44(5):1369–74. Epub 2013/03/16. pmid:23493733.
  27. ^ Marventano S, Salomone F, Godos J, Pluchinotta F, Del Rio D, Mistretta A, et al. Coffee and tea consumption in relation with non-alcoholic fatty liver and metabolic syndrome: A systematic review and meta-analysis of observational studies. Clin Nutr 2016;35(6):1269–81. Epub 2016/04/10. pmid:27060021.
  28. ^ Carlstrom M, Larsson SC. Coffee consumption and reduced risk of developing type 2 diabetes: a systematic review with meta-analysis. Nutr Rev 2018;76(6):395–417. Epub 2018/03/29. pmid:29590460.
  29. ^ Butt MS, Sultan MT. Coffee and its consumption: benefits and risks. Crit Rev Food Sci Nutr 2011;51(4):363–73. Epub 2011/03/25. pmid:21432699.
  30. ^ Grosso G, Godos J, Galvano F, Giovannucci EL. Coffee, Caffeine, and Health Outcomes: An Umbrella Review. Annu Rev Nutr 2017;37:131–56. Epub 2017/08/23. pmid:28826374.
  31. ^ Hang D, Kvaerner AS, Ma W, Hu Y, Tabung FK, Nan H, et al. Coffee consumption and plasma biomarkers of metabolic and inflammatory pathways in US health professionals. Am J Clin Nutr 2019;109(3):635–47. Epub 2019/03/06. pmid:30834441; PubMed Central PMCID: PMC6408210.
  32. ^ Ohishi T, Goto S, Monira P, Isemura M, Nakamura Y. Anti-inflammatory Action of Green Tea. Antiinflamm Antiallergy Agents Med Chem 2016;15(2):74–90. Epub 2016/09/17. pmid:27634207.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).