Конкакафов златни куп 2011.

Конкакафов златни куп 2011. је било једанаесто издање Златног купа, фудбалског шампионата Северне Америке, Централне Америке и Кариба (KОНKАKАФ), и укупно 21. регионално првенство Конкакафа у 50 година постојања. Сједињене Државе су биле земља домаћин.

Конкакафов златни куп 2011.
Copa de Oro de la CONCACAF 2011
2011 CONCACAF Gold Cup
Детаљи такмичења
Држава домаћинСАД
Датумод 5. до 25. јуна
Тимови12 (из 1. конфедерације)
Стадиони13 (из 13 градова)
Коначан пласман
Шампион Мексико (6. титула)
Друго место Сједињене Државе
Статистике турнира
Одиграно утакмица25
Постигнуто голова80 (3,2 по мечу)
Укупно гледалаца1.140.602 (45.624 по мечу)
Најбољи стрелацМексико Хавијер Ернандез
(7. голова)[1]
Најбољи играчМексико Хавијер Ернандез[1]
Најбољи голманХондурас Ноел Ваљадарес
Награда за фер-плеј Мексико
2009.
2013.

Такмичење је почело 5. јуна 2011. на стадиону Каубојса у Арлингтону, а завршило се финалом 25. јуна 2011. на Роуз боулу у Пасадени, Калифорнија,[2] где је Мексико победио Сједињене Државе са 4 : 2.

Ово такмичење је било пети турнир без гостију из других конфедерација. Мексико је освојио свој шести Златни куп, а девето првенство Конкакафа укупно. Било је то треће узастопно финале Златног купа и друга узастопна победа.

Као победник турнира, Мексико се квалификовао за ФИФА Куп конфедерација 2013. у Бразилу као представник Конкакафа.[3][4]

Учесници финала уреди

На турнир се квалификовало укупно 12 екипа. Три места додељена су Северној Америци, пет Централној Америци и четири Карибима.

Репрезентација Квалификација Наступи Задњи наступ Најбољи резултат Фифина ранг-листа
Северноамеричка зона
  Сједињене Државе Аутоматски 11. 2009. Шампион (1991.,2002., 2005., 2007.) 22.
  Мексико (ТХ) Аутоматски 11. 2009. Шампион (1993., 1996, 1998, 2003., 2009) 28.
  Канада Аутоматски 10. 2009. Шампион (2000) 77.
Карипска зона квалификован преко Купа Кариба 2010.
  Јамајка Победник 8. 2009. Треће место (1993) 55.
  Гваделуп Другопласирани 3. 2009. Полуфинале (2007) н/п
  Куба Треће место 6. 2007. Четвртфинале (2003) 81.
  Гренада Четврто место 2. 2009. Групна фаза (2009) н/п
Централноамеричка зона квалификован преко Копа Центроамерикана 2011.
  Хондурас Победник 10. 2009. Другопласирани (1991) 43.
  Костарика Другопласирани 10. 2009. Другопласирани (2002) 56.
  Панама Треће место 5. 2009. Другопласирани (2005) 67.
  Салвадор Четврто место 7. 2009. Четвртфинале (2002, 2003) 87.
  Гватемала Пето место 9. 2007. Четврто место (1996) 124.

Стадиони уреди

Скуп од тринаест локација, исти број као и Златни куп 2009, објављен је 16. децембра 2010. године.[5] Сваки стадион је био домаћин двомеча, осим Роуз боула који је био домаћин финала.

Групна фаза
Арлингтон Карсон Детроит Шарлот Мајами
АТ&Т Хоум дипо центар Форд филд Бeнк оф Америка Рикардо Силва
Капацитет: 80.000 Капацитет: 27.000 Капацитет: 65.000 Капацитет: 73.778 Капацитет: 18.000
5. јун 6. јун 7. јун 9. јун 10. јун
         
Тампа Чикаго Харисон Канзас Сити
Рејмонд Џејмс Солџер филд Ред бул арена Чилдрнс мерси парк
Капацитет: 68.857 Капацитет: 61.500 Капацитет: 25.189 Капацитет: 18.500
11. јун 12. јун 13. јун 14. јун
       
Нокаут фаза
Четвртфинале Полуфинале Финале
Ист Радерфорд Вашингтон Хјустон Пасадена
Стадион МетЛајф РФК меморијал Стадион НРГ Роуз боул
Капацитет: 82.566 Капацитет: 45.596 Капацитет: 71.500 Капацитет: 91.136
18. јун 19. јун 22. јун 25. јун
   
 
 

Састави уреди

Од 12 репрезентација које су учествовале на турниру се тражило да региструју тим од 23 играча, само пријављени играчи из ових екипа су имали право да учествују на турниру. Дванаест екипа које су се квалификовале биле су подељене у три групе. Два најбоља тима у свакој групи напредовала су у нокаут фазу заједно са најбоља два трећепласирана тима, попунивши места за нокаут од осам репрезентација.

Суспензија мексичких играча уреди

Дана 9. јуна 2011. објављена су имена петорице мексичких играча, Кристијан Бермудез, Едгар Дуенас, Гиљермо Очоа, Франсиско Хавијер Родригез и Синха, сви су били позитивни на кленбутерол пре почетка Златног купа 2011. Повучени су из тима неколико дана након почетне утакмице за Златни куп 5. јуна и победе од 5 : 0 против Салвадора.[6] Мексички званичници су рекли да верују да су позитивни тестови изазвани једењем меса упрљаног дрогом.[7] Генерални секретар Конкакафа Чак Блејзер рекао је да ће састанак комитета репрезентација конфедерације, који такође служи као организациони комитет Златног купа, бити сазван 10. јуна како би се размотрила ситуација, укључујући и могућност да Мексику буде дозвољено да замени петорицу играча. Међутим, састанак је одложен како би се прикупило више информација.[8] Мексичка фудбалска федерација је 14. јуна саопштила да су „Б“ узорци тих пет играча негативни.[9] Организациони комитет Златног купа Конкакафа објавио је 19. јуна да ће Мексику бити дозвољено да замени суспендоване играче.[10] Играчи за замену били су Луис Ернесто Мишел, Ектор Рејносо, Пол Агилар, Марко Фабијан и Хирам Мијер.[11] Мексичка фудбалска федерација је касније ослободила све играче, а за резултате је окривљена контаминација меса, док се узимање кленбутерола сматрало ненамерним.[12] Међутим, Светска антидопинг агенција (ВАДА) апеловала је на Суд за спортску арбитражу да затражи забрану.[13] Дана 12. октобра 2011, ВАДА је повукла захтев након што им је цео фајл био доступан.[14][15]

Намештање утакмица Салвадора уреди

Дана 20. септембра 2013, Фудбалски савез Салвадора је суспендовао доживотно 14 играча Салвадора због њихове умешаности у намештање утакмица док су играли за репрезентацију Салвадора у претходне две године, суспензија је укључила 8 играча (Денис Алас, Луис Анаја, капитен Марвин Гонзалез, Рејналдо Ернандез, Мигел Монтес, Дагоберто Портиљо, Осаел Ромеро, Рамон Санчез и Мигел Монтес), када су били поражени са 5 : 0 од Мексика 5. јуна на Златном купу Конкакафа 2011. године.[16]

Групна фаза уреди

Сва времена су по америчком источном летњем времену (UTC-4) (локално време у заградама)

Група А уреди

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Мексико 3 3 0 0 14 1 +13 9 Кв. се за Нокаут фазу
2   Костарика 3 1 1 1 7 5 +2 4
3   Салвадор 3 1 1 1 7 7 0 4
4   Куба 3 0 0 3 1 16 −15 0
Костарика  5 : 0  Куба
Марко Урења   746
Алваро Саборио   41
Хајнер Мора   47
Џоел Кембел   71
Извештај
Гледалаца: 80.108
Судија: Роберто Морено (Панама)
Мексико  5 : 0  Салвадор
Ефрејн Хуарез   55
Алдо де Нигрис   58
Хавијер Ернандез   606790+5 (пен.)
Извештај
Гледалаца: 80.108
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)

Костарика  1 : 1  Салвадор
Рандал Бренес   90+5 Извештај Родолфо Зелаја   45
Гледалаца: 46.012
Судија: Џаир Маруфо (САД)
Куба 0 : 5  Мексико
Извештај Хавијер Ернандез   3576
Ђовани дос Сантос   6368
Алдо де Нигрис   65
Гледалаца: 46.012
Судија: Кортни Кампбел (Јамајка)

Салвадор  6 : 1  Куба
Родолфо Зелаја   1371
Осаел Ромеро   29
Лестер Бланко   69
Артуро Алварез   84
Елисео Кинтаниља   90+4
Извештај Јениер Маркез   83
Гледалаца: 62.000
Судија: Нил Бризан (Тринидад и Тобаго)
Мексико  4 : 1  Костарика
Рафаел Маркез   17
Андрес Гвардадо   1926
Пабло Барера   38
Извештај Марко Урења   69
Гледалаца: 62.000
Судија: Роберто Морено (Панама)

Група Б уреди

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Јамајка 3 3 0 0 7 0 +7 9 Кв. се за Нокаут фазу
2   Хондурас 3 1 1 1 7 2 +5 4
3   Гватемала 3 1 1 1 4 2 +2 4
4   Гренада 3 0 0 3 1 15 −14 0
Јамајка  4 : 0  Гренада
Лутон Шелтон   21
Рајан Џонсон   39
Демар Филипс   79
Омар Далеј   84
Извештај
Гледалаца: 21.507
Судија: Балдомеро Толедо (САД)
Хондурас  0 : 0  Гватемала
Извештај
Гледалаца: 21.507
Судија: Франциско Чакон (Мексико)

Јамајка  2 : 0  Гватемала
Демар Филипс   6676 Извештај
Гледалаца: 18.057
Судија: Волтер Кесада (Костарика)
Гренада  1 : 7  Хондурас
Клив Мари   20 Извештај Џери Бенгстон   2637
Карло Костли   286771
Волтер Џулијан Мартинез   88
Алфредо Мехија]   90+3
Гледалаца: 18.057
Судија: дејв Гантар (Канада)

Гватемала  4 : 0  Гренада
Хосе Хавијер дел Акила   16
Марко Папа   22
Карлос Руиз   54
Карлос Едуардо Гаљардо   59
Извештај
Гледалаца: 25.000
Судија: Балдомеро Толедо (САД)
Хондурас  0 : 1  Јамајка
Извештај Рајан Џонсон   36
Гледалаца: 25.000
Судија: Хоел Агилар (Салвадор)

Група Ц уреди

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Панама 3 2 1 0 6 4 +2 7 Кв. се за Нокаут фазу
2   Сједињене Државе 3 2 0 1 4 2 +2 6
3   Канада 3 1 1 1 2 3 −1 4
4   Гваделуп 3 0 0 3 2 5 −3 0
Панама  3 : 2  Гваделуп
Блас Перез   29
Луис Техада   31
Габријел Гомез   57 (пен.)
Извештај Брис Жови   6578
Гледалаца: 28.209
Судија: Марлон Мехија (Салвадор)
Сједињене Државе  2 : 0  Канада
Џози Алтидор   15
Клинт Демпси   62
Извештај
Гледалаца: 28.209
Судија: Волтер Лопез Кастељанос (Гватемала)

Канада  1 : 0Гваделуп  
Двејн Де Росарио   51 (пен.) Извештај
Гледалаца: 27.731
Судија: Тревор Тејлор (Барбадос)
Сједињене Државе  1 : 2  Панама
Кларенс Гудсон   66 Извештај Кларенс Гудсон   19 (а.г.)
Габријел Гомез   36 (пен.)
Гледалаца: 27.731
Судија: Марко Антонио Родригез (Мексико)

Канада  1 : 1  Панама
Двејн Де Росарио   62 (пен.) Извештај Луис Техада   90+1
Гледалаца: 20.109
Судија: Волтер Лопез Кастељанос (Гватемала)
  Гваделуп0 : 1  Сједињене Државе
Извештај Џози Алтидор   9
Гледалаца: 20.109
Судија: Џефри Солис (Костарика)

Рангирање трећепласираних репрезентација уреди

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Гватемала 3 1 1 1 4 2 +2 4 Кв. се за Нокаут фазу
2   Салвадор 3 1 1 1 7 7 0 4
3   Канада 3 1 1 1 2 3 −1 4

Квалификоване репрезентације уреди

Група Победник Другопласирани Треће место
(прве две реп. се квалификовале)
A   Мексико   Костарика   Салвадор
Б   Јамајка   Хондурас   Гватемала
Ц   Панама   Сједињене Државе

Нокаут фаза уреди

 
ЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
          
 
19. јун – Вашингтон
 
 
  Јамајка0
 
22. јун – Хјустон
 
  Сједињене Државе2
 
  Сједињене Државе1
 
19. јун – Вашингтон
 
  Панама0
 
  Панама (пен.)1 (5)
 
25. јун – Пасадена
 
  Салвадор1 (3)
 
  Сједињене Државе2
 
18. јун – Ист Радерфорд
 
  Мексико4
 
  Костарика1 (2)
 
22. јун – Хјустон
 
  Хондурас (пен.)1 (4)
 
  Хондурас0
 
18. јун – Ист Радерфорд
 
  Мексико (п. с. н.)2
 
  Мексико2
 
 
  Гватемала1
 

Четвртфинале уреди

Костарика  1 : 1  Хондурас
Денис Маршал   56 Извештај Џери Бенгстон   49
Пенали
Келсо Борхес  
Брајан Руиз  
Алваро Саборио  
Џоел Кембел  
2–4   Карло Костли
  Виктор Бернандез
  Вилсон Паласио
  Џери Бенгстон
Гледалаца: 78.807
Судија: Роберто Морено (Панама)

Мексико  2 : 1  Гватемала
Алдо де Нигрис   48
Хавијер Ернандез   66
Извештај Карлос Руиз   5
Гледалаца: 78.807
Судија: Кортни Кембел (Мексико)

Јамајка  0 : 2  Сједињене Државе
Извештај Џермејн Џонс   49
Клинт Демпси   80
Гледалаца: 45.424
Судија: Марко Родригез (Мексико)

Панама  1 : 1  Салвадор
Луис Техада   90 Извештај Родолфо Зелаја   78 (пен.)
Пенали
Нелсон Барахој  
Луис Рентерија  
Анибал Годој  
Амилкар Енрикез  
Луис Техада  
5 : 3   Денис Алас
  Осаел Ромеро
  Родолфо Зелаја
  Андрес Флорес
Гледалаца: 45.424
Судија: Волтер Кесада (Костарика)

Полуфинале уреди

Сједињене Државе  1 : 0  Панама
Клинт Демпси   76 Извештај
Гледалаца: 70.627
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)

Хондурас  0 : 2  Мексико
Извештај Алдо де Нигрис   93
Хавијер Ернандез   99
Гледалаца: 70.627
Судија: Волтер Лопез Кастељанос (Гватемала)

Финале уреди

Сједињене Државе  2 : 4  Мексико
Мајкл Бредли   8
Ландон Донован   23
Извештај Пабло Барера   2949
Андрес Гардадо   36
Ђовани дос Сантос   76
Гледалаца: 93.420
Судија: Хоел Агилар (Салвадор)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
САД
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Мексико

Статистика уреди

Голгетери уреди

7. голова
4. гола

Достигнућа уреди

 
Најбољи играч
  Хавијер Ернандез
 
Победник Конкакафовог златног купа 2011.

 
Мексико
6° титула
 
Најбољи стрелац
  Хавијер Ернандез
(7. голова)

Референце уреди

  1. ^ а б „Gio chosen as Gold Cup MVP”. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 12. 11. 2021. 
  2. ^ Cherry, Gene (21. 7. 2010). „Rose Bowl to host 2011 CONCACAF Gold Cup final”. Reuters.com. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 8. 2010. г. Приступљено 12. 8. 2010. „Southern California's Rose Bowl will host CONCACAF's 2011 Gold Cup final next June 25, the confederation announced on Wednesday. 
  3. ^ „West Ham's Pablo Barrera scores twice to help Mexico to Gold Cup glory”. Guardian. 26. 6. 2011. Архивирано из оригинала 29. 7. 2011. г. Приступљено 27. 6. 2011. 
  4. ^ „In an Early 2-0 Hole, Mexico Storms Back to Win the Gold Cup”. New York Times. 26. 6. 2011. Приступљено 27. 6. 2011. 
  5. ^ „Gold Cup to visit new cities, stadiums in 2011”. concacaf.com. CONCACAF. 16. 12. 2010. Архивирано из оригинала 3. 3. 2011. г. Приступљено 30. 3. 2011. 
  6. ^ „Mexico suspends five players”. CONCACAF.com. 2011-06-09. Архивирано из оригинала 12. 6. 2011. г. 
  7. ^ „Mexican team insists doping was accident”. CONCACAF.com. 2011-06-10. Архивирано из оригинала 13. 6. 2011. г. 
  8. ^ „Meeting on Mexican suspensions postponed”. CONCACAF.com. 2011-06-11. Архивирано из оригинала 13. 6. 2011. г. 
  9. ^ „Mexican "B" samples test negative”. concacaf.com. 15. 6. 2011. Архивирано из оригинала 18. 6. 2011. г. Приступљено 15. 6. 2011. 
  10. ^ „Gold Cup Organizing Committee authorizes Mexico to replace up to five players”. CONCACAF.com. 20. 6. 2011. Архивирано из оригинала 22. 6. 2011. г. 
  11. ^ „Mexico adds Reynoso, Aguilar, Mier”. CONCACAF.com. 2011-06-20. Архивирано из оригинала 23. 6. 2011. г. 
  12. ^ „FMF absolvió a acusados de dopaje”. ESPN Deportes Mexico. 10. 7. 2011. 
  13. ^ „FOOTBALL – THE CAS DISMISSES URGENT REQUEST FOR A STAY FILED BY OLYMPIAKOS VOLOU”. The Court of Arbitration for Sport. 17. 8. 2011. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 18. 8. 2011. 
  14. ^ „WADA withdraws CAS appeal in case of Mexican footballers”. World Anti-Doping Agency. 12. 10. 2011. Архивирано из оригинала 23. 10. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2011. 
  15. ^ „Doping case dropped against Mexico soccer players”. USA Today. 12. 10. 2011. Архивирано из оригинала 30. 04. 2017. г. Приступљено 23. 1. 2014. 
  16. ^ „El Salvador match-fixing: 14 footballers banned for life”. BBC News. 2013-09-20. Приступљено 2020-06-14. 

Спољашње везе уреди