Константин Дука од Тесалије
Константин Дука од Тесалије је био владар Тесалије од 1289. до своје смрти 1303. године, из династије Дука. Био је син севастократора Јована I Дуке.
| Константин Дука од Тесалије | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1303 |
| Породица | |
| Потомство | Јован II Дука од Тесалије |
| Родитељи | Јован I Дука од Тесалије |
| Династија | Комнинодука |
Биографија уреди
Константин Дука је био други син севастократора Јована I Дуке од Тесалије његове супруге, која је позната само под монашким именом Хипомона („Стрпљење“).[1][2] Наследио је свог оца око 1289. године, као владар Тесалије и владао је до смрти 1303. године. Од 1295. године, носио је титулу севастократора.[3][4] На почетку своје владавине, пошто је био малолетан, у његово име је владала деспина Ане Палеолог Кантакузин, као намесница.[5] Његов млађи брат Теодор Анђел био му је савладар до своје смрти око. 1299. године.[6]
На почетку његове владавине, Константинова мајка је ушла у преговоре са Византијским царством и, у замену за признавање номиналног византијског суверенитета, Константину је додељена титула севастократора. Севастократор Константин је наставио очев рат против деспота Нићифора I Комнина Дуке од Епира и његових анжујских савезника. Кампања 1295. године, резултирала је тесалском окупацијом тврђава које је деспот Нићифор I одредио као мираз своје ћерке Тамаре Анђел Комнин када се удала за кнеза Филипа I од Тарента, сина напуљског краља Карла II и краљице Марије од Угарске. Већина ових освајања је изгубљена у корист Анжујаца 1296. године, када је потписано примирје. Даље борбе уследиле су 1301. године, и Ангелокастрон у Етолији-Акарнанији је морао бити враћен кнезу Филипу I Тарентском. Готово ништа друго се не зна о владавини севастократора Константина Анђела, који је умро 1303. године.
Породица уреди
Жена му је непозната; Карл Хопф је известио да се звала Ана Евагиониса, и да је надживела севастократора Константина, умрла је 1317. године.[7] Пар је имао најмање једно дете, Јована II Дуку, који га је наследио као владара Тесалије.[8]
Породично стабло уреди
| 2. Јован I Дука од Тесалије | ||||||||||||||||
| 1. Константин Дука од Тесалије | ||||||||||||||||
| 3. | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Polemis 1968, стр. 97, 98
- ^ PLP, 212. <῎Αγγελος>, Κωνσταντῖνος ∆ούκας.
- ^ PLP, 212. <῎Αγγελος>, Κωνσταντῖνος ∆ούκας.
- ^ Polemis 1968, стр. 98
- ^ PLP, 212. <῎Αγγελος>, Κωνσταντῖνος ∆ούκας.
- ^ PLP, 212. <῎Αγγελος>, Κωνσταντῖνος ∆ούκας; 195. ῎Αγγελος Θεόδωρος.
- ^ Polemis 1968, стр. 98
- ^ Polemis 1968, стр. 98
Литература уреди
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Ferjančić, Božidar (1974). Тесалија у XIII и XIV веку [Thessaly in the 13th and 14th Centuries] (in Serbian). Belgrade: Византолошког институт САНУ.
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press. OCLC 299868377.
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1.
