Копривничко-крижевачка жупанија

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 101.661 становника.[1]

Копривничко-крижевачка жупанија
Положај Копривничко-крижевачке жупаније
Држава Хрватска
Админ. центарКопривница
ЖупанДарко Корен (Мрежа)
Површина1,746 км² km2
 — број ст.101.661
 — ISO 3166-2HR-06
Позивни број048
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997), други Никола Грегур (19972001), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Становништво уреди

 
Старосна пирамида Копривничко-крижевачке жупаније према попису становништва 2011.

Према попису из 2011. у жупанији је живело 115.584 становника.

Попис 2011.[2]
Хрвати
  
111.188 96,20%
Срби
  
2.196 1,90%
Албанци
  
249 0,22%
Аустријанци
  
2 0,00%
Бошњаци
  
64 0,06%
Бугари
  
2 0,00%
Власи
  
2 0,00%
Мађари
  
88 0,08%
Македонци
  
45 0,04%
Јевреји
  
5 0,00%
Италијани
  
15 0,01%
Немци
  
28 0,02%
Пољаци
  
9 0,01%
Роми
  
925 0,80%
Румуни
  
7 0,01%
Руси
  
14 0,01%
Русини
  
21 0,02%
Словаци
  
11 0,01%
Словенци
  
85 0,07%
Турци
  
1 0,00%
Украјинци
  
22 0,02%
Црногорци
  
36 0,03%
Чеси
  
39 0,03%
остали
  
79 0,07%
регионална припадност
  
10 0,01%
верска припадност
  
46 0,04%
нераспоређено
  
2 0,00%
неизјашњени
  
270 0,23%
непознато
  
123 0,11%
укупно: 115.584

Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 124.467 становника(2,8% становништва Републике Хрватске) са просечном густином насељености од 71 становника/km². Етнички састав је био следећи: Хрвати 96%, Срби 1,9%, Словенци 0,1%, Роми 0,1%, Мађари 0.1% и други.

Данашњи распоред становништва је последица економских и друштвених процеса у последњих пола века. Присутни су процеси деаграризација, индустријализација, дерурализација и урбанизација. Они су убрзали процес напуштања руралних насеља и пораст становништва градова (Копривница, Крижевци и Ђурђевац).

Број становника по пописима уреди

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 124.467 129.397 133.790 138.994 143.019 142.362 140.565 143.268 139.054 142.546 132.581 121.772 105.529 97.581 87.464

Извор уреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Географија уреди

Копривничко-крижевачка жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске. Са површином од 1.746 km² она је седамнаеста жупанија по величини у Хрватској. Североисточни део жупаније чини долина реке Драве на којем превладава пољопривредна делатност са значајним налазиштима нафте и земног гаса. Већа насеља овог простора су Копривница и Ђурђевац.

Економија уреди

Копривничко-крижевачка жупанија спада у панонску регију. Пољопривредни простор Жупаније састоји се од пет микрорегионалних целина:

Подравски пољопривредни базен и Прекодравље је подручје са интензивном пољопривредном производњом. Остале гране економије жупаније су производња млека, производња хмеља, сточарство, повртарство и виноградарство.

Туризам уреди

Најважније дестинације жупаније су Галерија наивне умјетности у Хлебинама, жупна црква Свете Ане, гркокатоличка катедрала Светог Тројства и црква Светог Крста у Крижевцима, историјско средиште Крижеваца, прехрамбени музеј “Подравка” – Копривница, Стари град Ђурђевац и Галерија Лацковић – Батинске, стари град Калник и Мали Калник.

Знаменитости уреди

На подручју Копривничко-крижевачке жупаније има једанаест заштићених делова природе, који заузимају површину од цца 5.550 ha.

  • Посебни резервати :
  • Парк шума: Жупетница
  • Заштићени предели:
    • Чамбина
    • Калник
  • Споменик природе:
  • Споменици парковне архитрктуре:
    • Парк код Основне школе ˝Владимир Назор˝, Крижевци
    • Парк код пољопривредне школе у Крижевцима

Политика уреди

  • Тренутни жупан је Јосип Фришчић (HSS)

Скупштина (веће) се састоји од 41 посланика:

  • HSS-SDP: 27
  • HDZ: 10
  • DC-HDSS: 2
  • HSLS-HNS-LS-HSU: 2

Референце уреди

  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022. 
  2. ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013. 

Спољашње везе уреди