Кордопски калифат

Кордопски калифат је била држава на Иберијском полуострву и Северној Африци од 929. до 1031. године. Главни град калифата је била Кордоба. У данашње време територија калифата обухвата Гибралтар (УК), Мароко, Португалију и Spain[2]

Кордопски калифат
арап. خِلَاَفَةُ قُرْطُبَةٍ
Khilāfat Qurṭuba
Главни град и највећиКордоба
Службени језик
Владавина
Облик државеТеократска монархија (929—1031)
 — КалифАбдурахман III
Историја
СтварањеАбдурахман III прокламисан калифом од Кордобе[1]
Географија
Површина
 — укупно600.000 km2
Становништво
 — 7.000.000
 — густина11,67 ст./km2
Економија
Остале информације
Временска зонаUTC 
Религија

Период калифата карактеришу значајни успеси на пољу трговине и културе. Многа врхунска дела исламске Шпаније израђена су у том периоду, укључујући и чувену велику џамију Кордобе. Абдурахман III се 16. јануара 929. прогласио калифом од Кордобе. Сви калифи од Кордобе били су чланови династије Омејида (Умајада). Иста династија владала је истим територијама од 753. као емири од Кордобе. Грађански рат (фитна) у калифату је избио 1010. као рат за наслеђе. Халифат је службено постојао до 1031, када је разбијен на много независних таифа, малих муслиманских краљевина.

Династија Омејида (Умајада) уреди

 
Џамија у Кордоби, један од најлеших примера исламске архитектуре у Шпанији
 
Кордопски калифат око 1000. на врхунцу Алмансурове моћи

Династија Омејида је била збачена са власти Багдадског калифата 750, а калиф Абдурахман I је морао да бежи из Багдада. Шест година је бежао и преузео је власт 756. у Кордоби поставши емир од Кордобе. Победио је исламске владаре тога подручја и ујединио је различите феуде у емират. Постао је политички независан. Владари емирата су користили титулу емир или султан све до 10. века. Тада се Абдурахман III суочио са претњом инвазије Фатимида, који су владали Египтом.

Фатимиди су прогласили свој калифат, што је било у супротности са опште признатим абасидским калифима из Багдада. Абдурахман III се исто прогласио калифом да би се одупро Фатимидима, јер као калиф имао је већи престиж. Када је прошла опасност од Фатимида Абдурахман III се није одрицао титуле калифа.

После битке код Мелиље 927, Омејади су контролисали троугао између Алжира, Сијимасе и Атлантског океана. Халифова власт се протезала северно. Свето римско царство је 950. разменило амбасадоре са Кордопским калифатом. То је било дипломатско признање пуног суверенитета. Пре тога Иго од Арла је тражио гарантије за слободну пловидбу његових бродова по средоземном мору. Мале хришћанске државе на северу Иберијског полуострва имале су проблема да се одупру моћи Кордопског калифата. Молили су калифа за мир, али мир би уследио тек кад би дали неке територије за мир.

Након смрти другог калифа Алхакама 976, Алмансур је осигурао трећем калифу Хишаму II долазак на власт. Спречио је евнухе да Хишамовог брата поставе за калифа. Алмансур је постао стварни владар калифата у име калифа. Халиф је био само фигура. Алмансур је предузео 57 похода против хришћанских државица и у свим походима је победио. Мавари су под водством Алмансура 985. опљачкали Барселону. За његове власти калифат је дошао на врхунац моћи око 1000. године. Хришћанске државице су се удружиле, створиле савез и поразиле су 1002. Алмансура. Алмансур је тада био смртно рањен. После Алмансура његов син је наставио да влада на сличан начин као он. Након смрти Алмансурова сина уследио је 1010. грађански рат око права око наслеђа, тј. ко ће бити калиф. Ратовали су различити калифови наследници и Алмансурови наследници. Резултат је био поразан по Кордопски калифат. Долазило је до сукоба различитих плаћеничких војски, било маварских, било арапских. Од 929. до 1008. постојала су само три калифа, а од 1008. до 1031. владало је 7 калифа.

Последњи кордопски калиф је био Хишам III. По његовој смрти 1031. калифат је разбијен на много независних таифа, малих муслиманских краљевина. Таифе као мале јединице нису биле способне да се одупру хришћанским снагама за време реконкисте.

Привреда уреди

Привреда калифата заснивала се на трговини, високо развијеном занатству и најмодернијим техникама агрикултуре у Европи. Златни кордопски златници били су веома значајан фактор привреде. Кордоба је имала 450.000 становника и представљала је најзначајнији центар света у то време. Други важни градови су били Толедо, Алмерија, Сарагоса и Валенсија.

Култура уреди

Халиф је основао библиотеку са 400.000 књига. Кордопски калифат је постао значајан по филозофији, по преводима са старог грчког. Авероес је вратио Аристотелова дела Европи. Рад Мајмонидеса је омогућио да Тома Аквински помири теологију са Аристотеловом филозофијом. У Кордоби је било значајних достигнућа у медицини, математици и астрономији.

Референце уреди

  1. ^ Azizur Rahman, Syed (2001). The Story of Islamic Spain (snippet view). New Delhi: Goodword Books. стр. 129. ISBN 978-81-87570-57-8. Приступљено 5. 9. 2010. „[Emir Abdullah died on] 16 Oct., 912 after 26 years of inglorious rule leaving his fragmented and bankrupt kingdom to his grandson ‘Abd ar-Rahman. The following day, the new sultan received the oath of allegiance at a ceremony held in the "Perfect salon" (al-majils al-kamil) of the Alcazar. 
  2. ^ Taagepera, Rein (септембар 1997). „Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia”. International Studies Quarterly. 41 (3): 495. JSTOR 2600793. doi:10.1111/0020-8833.00053. Приступљено 7. 9. 2018. 

Литература уреди

  • Azizur Rahman, Syed (2001). The Story of Islamic Spain (snippet view). New Delhi: Goodword Books. стр. 129. ISBN 978-81-87570-57-8. Приступљено 5. 9. 2010. 
  • Ambrosio, B.; Hernandez, C.; Noveletto, A.; Dugoujon, J. M.; Rodriguez, J. N.; Cuesta, P.; Fortes-Lima, C.; Caderon, R. (2010). „Searching the peopling of the Iberian Peninsula from the perspective of two Andalusian subpopulations: a study based on Y-chromosome haplogroups J and E”. Collegium Antropologicum. 34 (4): 1215—1228. .
  • Barton, Simon (2004). A History of Spain. New York: Palgrave MacMillan. ISBN 9780333632574. [мртва веза].
  • Chejne, Anwar G. Muslim Spain: Its History and Culture. . Minneapolis: The University of Minnesota Press. 1974. ISBN 9780816606887. .
  • Guichard, P. Al-Andalus: Estructura antropológica de una sociedad islámica en Occidente. . Barcelona: Barral Editores. 1976. ISBN 9788421120163. 
  • Fletcher, Richard (2001). Moorish Spain (Hardcover изд.). Orion. ISBN 978-1-84212-605-9. 
  • Allen, William Edward David; ʻAbd al-Raḥmān ʻAlī Ḥajjī & Mariano González Campo (2002). Al-Ghazal y la embajada hispano-musulmana a los vikingos en el siglo IX. Madrid: Miraguano ediciones. стр. 238. ISBN 9788478132706. 
  • Arié, Rachel (1984). Historia de España. España Musulmana: siglos VIII-XV. Tomo III. Labor. стр. 558. ISBN 9788433594235. 
  • Ballestín Navarro, Xavier (2004). Al-mansur y la Dawla'amiriya: Una dinámica de poder y legitimidad en el occidente musulmán medieval. Edicions Universitat Barcelona. стр. 27. ISBN 9788447527724. [мртва веза]
  • Bariani, Laura (2003). Almanzor. Nerea. стр. 298. ISBN 9788489569850. [мртва веза]
  • Castellanos Gómez, Juan (2002). Geoestrategia en la España musulmana: las campañas militares de Almanzor. Ministerio de Defensa. стр. 199. ISBN 9788478239672. 
  • Chejne, Anwar G. (1974). Muslim Spain: Its History and Culture. Minneapolis: The University of Minnesota Press. ISBN 0816606889. 
  • Colmeiro y Penido, Manuel (1863). Historia de la economía política en España. Tomo I. Madrid: Imprenta de Cipriano López. стр. 508. 
  • Cruz Hernández, Miguel (1992). El islam de Al-Ándalus: historia y estructura de su realidad social. Ministerio de Asuntos Exteriores, Agencia Espyearla de Cooperación Internacional, Instituto de Cooperación con el Mundo Árabe. стр. 654. ISBN 9788472326354. 
  • De Bordejé Morencos, Federico Fernando (1992). „El Islam, la España musulmana y la mar”. Revista de historia naval (39): 97—114. ISSN 0212-467X. 
  • Dozy, Reinhart P. (2010). Historia de los musulmanes de España. Las guerras civiles. Madrid: Biblioteca Turner. стр. 464. ISBN 978-84-7506-941-8. 
  • Echevarría Arsuaga, Ana (2011). Almanzor: un califa en la sombra. Silex Ediciones. стр. 272. ISBN 9788477374640. 
  • Fletcher, Richard A. (1991). The Quest for El Cid. Oxford University Press. ISBN 9780195069556. [мртва веза]
  • Fletcher, Richard A. (1999). El Cid. Nerea. Traducido por Javier Sánchez García-Gutiérrez. стр. 248. ISBN 9788489569294. 
  • Fletcher, Richard (2000). La España mora. Превод: Julio Rodríguez Puértolas. Nerea. стр. 213. ISBN 9788489569409. [мртва веза]
  • Frers, Ernesto (2008). Más allá del legado pirata. Historia y leyenda de la piratería. La fabulosa aventura de los bandoleros del mar. Barcelona: Ediciones Robinbook. ISBN 978-84-7927-963-9. 
  • Glick, Thomas F. (2005) [1999]. Islamic and Christian Spain in the Early Middle Ages. The Netherlands: Brill. 
  • González Batista, Juan (2007). España estratégica: guerra y diplomacia en la historia de España. Madrid: Sílex ediciones. стр. 501. ISBN 9788477371830. 
  • Jiménez Losantos, Federico (1999). Los nuestros: cien vidas en la historia de España. Barcelona: Planeta. стр. 437. ISBN 978-84-08-03304-2. 
  • Kennedy, Hugh (1996). Muslim Spain and Portugal: a political history of al-Andalus. Longman. стр. 342. ISBN 9780582495159. 
  • Lévi Provençal, Évariste (1957). Historia de España: España musulmana hasta la caída del califato de Córdoba: 711-1031 de J.C. Tomo IV. Espasa-Calpe. Edición de Ramón Menéndez Pidal & Leopoldo Torres-Balbás. Traducción de Emilio García Gómez. стр. 523. ISBN 9788423948000. 
  • Fusi Azpurúa, Juan Pablo (2012). Historia mínima de España. México: Turner. стр. 304. ISBN 9788415427650. 
  • Marín Guzmán, Roberto (2006). Sociedad, política y protesta popular en la España musulmana. publisher Universidad de Costa Rica. стр. 611. ISBN 9789968936965. 
  • Martínez Enamorado, Virgilio; Torremocha Silva, Antonio (2001). Almanzor y su época: al-Ándalus en la segunda mitad del siglo X. Málaga: publisher Sarriá. стр. 197. ISBN 978-84-95129-55-0. 
  • Matés Baco, Juan Manuel; Agustín González, Enciso (2006). Historia económica de España. Barcelona: publisher Ariel. стр. 1020. ISBN 9788434445345. 
  • Mitre Fernández, Emilio (1979). La España medieval: sociedades, estados, culturas. Ediciones Akal. стр. 392. ISBN 9788470900945. 
  • Morales Romero, Eduardo (2004). Historia de los vikingos en España: ataques e incursiones contra los reinos cristianos y musulmanes de la Península Ibérica en los siglos IX-XI. Madrid: Miraguano Ediciones. стр. 238. ISBN 978-84-7813-270-6. 
  • Reilly, Bernard F. (1993). The Medieval Spains. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521394368. 
  • Ríu Ríu, Manuel (1988). Historia de España: Edad Media (711-1500). Tomo II. Madrid: Espasa-Calpe. Edición de José María Blázquez. стр. 630. ISBN 978-84-239-5090-4. 
  • Russell, Peter Edward; Carr, Raymond (1982). Introducción a la cultura hispánica: Historia, arte, música. Barcelona: Publisher Crítica. стр. 361. ISBN 978-84-7423-186-1. 
  • Suárez Fernández, Luis (1976). Historia de España: Antigua y Media. I. Madrid: Ediciones Rialp. стр. 729. ISBN 978-84-321-1882-1. 
  • Tapia Garrido, José Ángel (1976). Almería musulmana: hasta la conquista de Almería por Alfonso VII (711-1147 de J. C.). Tomo II. Almería: Monte de Piedad y Caja de Ahorros de Almería. стр. 512. 
  • Vara, Carlos (2012). Las Navas de Tolosa. Barcelona; Buenos Aires: Parkstone International. ISBN 978-84-350-4582-7. 
  • Valdés Fernández, Fernando (1999). Almanzor y los terrores del milenio. Santa María la Real. стр. 160. ISBN 9788489483095. [мртва веза]
  • Vallvé Bermejo, Joaquín (1992). El Califato de Córdoba. Madrid: Mapfre. Edición de Elena Romero. стр. 351. ISBN 978-8-47100-406-2. 
  • Vernet Ginés, Juan (1979). Estudios sobre la historia de la ciencia medieval. Barcelona: Universidad Autónoma de Barcelona. стр. 508. 
  • Weiner, Jack (2001). El Poema de mio Cid: el patriarca Rodrigo Díaz de Vivar trasmite sus genes. Kassel: Reichenberger. стр. 172. ISBN 978-3-935004-38-1. 

Спољашње везе уреди

37° 53′ N 4° 46′ W / 37.883° С; 4.767° З / 37.883; -4.767