Корисник:Милош/историја лингвистике

Увод

Историја лингвистике се може посматрати из три угла: (1) Као историја лингвистике као науке од оформљења до данас; (2) као историја систематичког проучавања језика; и (3) као историја занимања за језичке проблеме.

Очигледно је да је историја занимања за језичке проблеме најстарија и да знамо да потиче још од првих записа. Историја систематичког проучавања језика може се приписати Платону у Грчкој и Панинију у Индији. И један и други су живели у петом веку пре нове ере.

Ипак, лингвистика се као наука оформила тек с почетка 19. века. Први представници те нове науке су Британац сир Вилијам Џонс и Данац Расмус Раск, иако ће цео 19. век проћи у доминацији немачких научника.

Континуитети и расколи

Ако погледамо историју лингвистичких истраживања у последња четири века (од почетка 17. до почетка 21.), у око упадају изразити расколи који јасно разграничавају стварање нове епохе у истраживању и замирање старе. Ипак, често се дешава да представници замируће епохе још дуго оставе трага за собом, па се још дуго после њих може осетити трвење између два различита погледа на истраживање језика.

Све до ширења Индоевропљана од ренесансе, сва језичка занимања и истраживања била су омеђена изостанком комуникације. Тако се може говорити о бар три цивилизацијска центра у којима су се језичка истраживања обављала у њиховим унутрашњим континуитетима и расколима. То су Средоземље, Индија и Кина. И сва су истраживања била углавном омеђена друштвеним, језичким и писаним специфичностима тих крајева.

Кинези су се махом окретали лексикологији и лексикографији као најлогичнијем путу који је започет идеографским писмом са великим бројем знакова. Индијци су из религијских разлога покушавали да сачувају изворни облик санскрита преносећи Веде усменим путем. Тако су на тој основи развили изузетну фонологију и морфологију, равне проучавањима у 20. веку. Индоевропљани и Семити из Средоземља имали су прилику да своја знања разносе једни другима, па су врло рано почели да се баве филозофијом језика; па, потом, из религијских разлога као и Индијци, да развију пре свега врло квалитетне морфологије сакралних језика (пре свега, латинског и арапског).

Такво устројство језичких анализа и синтеза остало је мање-више нетакнуто све до времена експанзије Индоевропљана. Тада почиње, прво стихијски, а потом и све систематичније и све научније истраживање језика. И тада управо почиње четворовековна прича о континуитетима и расколима у ономе што данас можемо назвати крајем затвореног средоземног размишљања о језику и почецима осе развоја савременог систематичког приступа језику у евроцентричној цивилизацији.

Граматика Пор-Ројала је врхунац схолатичке граматике и почетна тачка развоја савремене лингвистичке мисли. У ту граматику уткана је филозофија језика грчких мислилаца, религијска догма хришћанства са систематичношћу александријских филолога и схоласта. Од тог врхунца једне ипак затворене цивилизације ни до данас у знатном делу нисмо одмакли: Када кренемо у изучавање неког језика, пред нама се увек нађу класичне граматике које у својој структури нису много одмакле ни од тог времена, а ни од времена александријских филолога који су стварали од доба хеленизма до арапског освајања Египта.

Логицизам Пор-Ројала био је главна мета критике потоњих истраживача језика. Цео осамнаести век пролази у натезању између логицизма и долазећих описа језика који су почели да се броје стотинама. Религијска догма о хебрејском језику као најстаријем и праизвору свих других полако је почела да се руши, иако је једна друга догма, догма о старости света, још дуго била камен спотицања истраживачима који су се у потоњим вековима највише бавили истраживањем историје језика.

"Отркиће" санскрита с почетка 19. века изазвало је почетак стварања лингвистике као науке какву данас познајемо. У складу са правцима у размишљању у другим наукама, иако се сазнало за синхронијска истраживања старих Индијаца, санскрит је превасходно био занимљив као "прајезик место прајезика", заменивши тиме хебрејски из религијске догме. Овај је

Античко доба

Преисторија језика

1. Један нелингвистички проблем
2. Теорија о пореклу
3. Од лингвистике до преисторије
4. Од преисторије до лингвистике

Египћани

1. Недостатак историјских радова
2. Документи, чињенице
3. Писање као лингвистичка анализа
4. Лингвистичка анализа хијероглифа
5. Постоји ли анализа друге артикулације?
6. Размишљања о језику

Сумерци и Акађани

1. Недостатак радова
2. Рађање једне филологије
3. Рађање једне лексикографије
4. Анализа прве артикулације
5. Фоничка анализа
6. Ка свести о другој артикулацији=
7. Митови и лингвистичка размишљања

Древна Кина

1. Почеци
2. Један посебан пут
3. Лингвистичко размишљање

Хиндуси

1. Први лингвисти
2. Једна магијско-верска фонетика
3. Свест о другој артикулацији
4. Граматичка анализа
5. Хиндуска лингвистика

Феничани

1. Изумитељи алфабета
2. Анализа друге артикулације?
3. Да ли редослед слова има неки смисао?
4. Историјске одлике феничанског изума

Хебреји

1. Радозналост за лингвистику код Хебреја
2. Неколико лингвистичких опажања
3. Баналан мит, величанствен мит

Грци

1. Једна нова ситуација
2. Опис друге артикулације
3. Прва артикулација
4. Опис језика
5. Историјски проблеми
6. Теоријски проблеми

Римљани

1. Ученици Грка
2. Друга артикулација
3. Варон
4. Опис језика
5. Језици и историја
6. Лингвистичке теорије

Средњи век (од 4. до 14. века)

1. Друга артикулација
2. Прва артикулација
3. Опис језика
4. Језици и историја
5. Лингвистичке теорије

Модерна времена

Хуманизам и ренесанса

1. Друга артикулација
2. Прва артикулација
3. Опис језика
4. Историјска становишта
5. Лингвистичке теорије

17. век

1. Друга артикулација
2. Прва артикулација
3. Опис језика
4. Историја језика
5. Општи проблеми

Вико

1. Године 1668-1774
2. Вико и језик као систем
3. Вико и разни језици
4. Вико лингвиста?

18. век

1. Фонетско истраживање
2. Граматика
3. Опис језика
4. Историјски став
5. Теорије о језику

19. век

Преокрет изазван санскритом

1. Фонетика и санскрит
2. Граматика и санскрит
3. Опис језика
4. "Откриће" санксрита?
5. "Откриће" компаративизма
6. Класификовање језика

Расмус Раск

1. Случај Раск
2. Један непризнати пионир?
3. Компаративна граматика
4. Ко је Раск?

Франц Боп

1. Атмосфера тога доба
2. Утемељивач компаративне граматике
3. Бопова теорија

Лингвистика после Франца Бопа

1. Историјска лингвистика или компаративна граматика
2. Једна чисто компаративистичка епоха?
3. Од Бопа до Зеуса
4. Ћутање Француза
5. Рејнуар

Вилхелм фон Хумболт

1. Године 1767-1835
2. Хумболтово дело
3. Хумболтов утицај
4. Хумболтовске теме

Шлајхер

1. Његово место у лингвистици 19. века
2. Шлајхерово дело
3. Шлајхер компаратиста
4. Шлајхерова општа лингвистика
5. Поука коју даје Шлајхер

Лингвистика и фонетика

1. Рађање или сусрет?
2. Фонетика и санскрит
3. Фонетика и науке 19. века
4. Полако кретање ка фонологији

Младограматичари

1. Анегдота
2. Историјске чињенице
3. Људи и дела
4. Фонетски закони
5. Историцизам
6. Психологизам

Ка лингвистици 20. века

Језичка испитивања у 20. веку

Неструктурална лингвистика

1. Лингвистичка географија
   1. Заснивање метода
   2. Модерна дијалектологија
2. Француска лингвистичка школа
   1. Психофизиолошка, психолошка и социолошка испитивања језика
   2. Стилистичка проучавања
3. Естетски идеализам у лингвистици
   1. Уводне напомене
   2. Вослерова школа
   3. Неолингвистика
4. Прогресивне славистичке школе
   1. Казањска школа
   2. Фортунатовљева (московска) школа
   3. Белићеви лингвистички погледи
5. Мар
6. Експериментална фонетика

Почеци структуралне лингвистике

1. Преглед основних развојних карактеристика
2. Фердинанд де Сосир
3. Женевска школа
4. Фонолошка епоха у лингвистици
   1. Претече фонолога
   2. Фонолошки принципи Трубецког
   3. Бинаризам Романа Јакобсона
   4. Структурално тумачење гласовних промена
5. Прашка школа
   1. Прашки лингвистички кружок и развијање прашке школе
   2. Прашка школа данас
6. Функционална лингвистика Андреа Мартинеа
7. Школа америчке лингвистике
   1. Почеци - Боас Сапир, Блумфилд
   2. Епоха дистрибуционализма
   3. Пикеова тагмемика
   4. Антрополошка лингвистика
   5. Психолингвистика
8. Копенхашка школа
   1. Почеци школе -- Виго Брендал
   2. Хјелмслевљева глосематика

Логички симболизам у лингвистикци

1. Логистика
2. Семотика (семиологија)
3. Семантика (лингвистичка)
4. Лингвистичка синтакса

Генеративни приступ језику

семиологија

Математичка лингвистика квантитативног (= неалгебарског карактера)

1. Уводне напомене
2. Квантитативна (статистичка) лингвистика
3. Теорија информације
4. Машинско превођење

Алгебарска лингвистика нелинеарног (аналитичког) типа

1. Уводне напомене
2. Категоријална граматика идентификационог типа
3. Категоријална граматика заснована на принципима математичке теорије скупова
4. Граматика зависности и пројективности
5. Сгаловгенеративни приступ језику
6. Шаумјанов апликативно-генеративни модел

Стратификациона граматика

Неофиртхијанска лингвистика репрезентована "граматиком скала и категорија"

"Граматика која се тиче садржине"

Социолингвистика

Текстуална граматика

Правци савремене генеративно-трансформационе граматике

Савремена когнитивна лингвистика

Литература

• Жорж Мунен, Историја лингвистике (од почетака до 20. века), превела с француског Вера Илијин, Библиотека 20. век, Београд 1996.
• Милка Ивић, Правци у лингвистици, шесто, допуњено издање, Библиотека 20. век, Београд, 1990.