Корисник:AndrijaAVT3621/песак
Базофобија уреди
Базофобија ( енгл. basophobia или basiphobia) је специфична фобија која се може сматрати анксиозним поремећајем. Особа која пати од ње доживљава изразито онеспособљавајући страх од могућности спотицања или пада. Чињеница да је ходање потпуно уобичајена активност, неопходна за свакодневни живот, претвара овај страх у проблем који озбиљно ограничава учествовање у свакодневним активностима. Такође се разликује од акрофобије, страха од висине, иако су та два страха блиско повезана.[1]
Симптоми уреди
Страх од могућности спотицања и пада који је карактеран за базофобију обично има већ постојеће узроке. Ови узроци могу укључивати претходна негативна искуства са падовима или повредама приликом падова, траума или страх од губитка контроле над сопственим телом приликом ходања.
Када се особа суочи са интензивним страхом који произлази из базофобије, често доноси одлуку да трајно престане да хода као начин избегавања ситуација које их могу довести до пада. То може резултирати дуготрајним начином живота са врло мало или без кретања, што даље погоршава физичко стање особе и одржава раст страха.
Важно је нагласити да базофобија представља озбиљан изазов за особе које је пате, јер не само да ограничава њихову способност кретања и учествовања у свакодневним активностима, већ такође негативно утиче на њихово телесно здравље и на њихово емоцијално стање.
Такође, је битно узети у обзир да већина особа које живе са базофобијом, бознатом као страх од пада или "страх од падања", су старије одрасле особе са додатним физичким проблемима. Ово је важно јер такав страх може погоршати њихово здравствено стање и повећати ризик од компликација у другим органима или деловима тела. Стога је рано препознавање и лечење овог стања веома важно и значајно.
Особе са базофобијом често доживљавају и интензивне проблеме са емоцијама. Неактивност која произлази из избегавања ходања може резултирати значајним губицима, као што су губитак социјалних контаката или губитак радних активности. Стога је често присутан и ризик од развоја поремећаја расположења или осећаја усамљености код тих особа.[2][3]
Узроци уреди
Контрола положаја тела уреди
Контрола положаја тела која се навива и постурална контрола се односи на систем који омогућава одржавање равнотеже тела, фиксирање оријентације и положаја особе у односу на спољашњи свет. Овај систем има две основне функције: пружање стабилности телу против гравитације и стварање референтног оквира за перцепцију и деловање.
Одржавање равнотеже ослања на интеграцију мултисензорних информација и моторичких одговора који се јављају несвесно. Истраживања су показала да особе које се плаше висине или пада имају лошију контролу држања, посебно у условима недостатка јасних визуелних информација. Ове особе се у великој мери ослањају на визију како би регулисале своје одржавање и равнотежу.
Када су суочене са високим или нестабилним површинама, вестибуларни апарат код ових особа осећа нестабилност и покушава исправити осећање повећаним љуљањем како би поновно активирао повратне информације о визуелној равнотежи. Међутим, ово често не успева, што доводи до повећане нестабилности и анксиозности, што се често тумачи као страх.
Важно је напоменути да су ови механизми контроле положаја тела сложени и да су под утицајем различитих фактора, укључујући индивидуалне разлике и претходна искуства особе.[4] Разумевање ове динамике помаже у објашњавању узрока базофобије код неких особа и може бити корисно при развоју стратегија за превладавање страха и побољшање контроле положаја тела.
Вртоглавица уреди
Осећај вртоглавице настаје када раздаљина између посматрача и видљивих непокретних објеката постане превелика, а узрокован је дисфункцијом вестибуларног система у унутрашњем уху. У суштини, то је „осећај кретања када је особа заправо мирна”.
Симптоми вртоглавице укључују губитак равнотеже, мучнину, потребу за повраћањем, отежано дисање и отежано ходање или стајање. Неки људи се више ослањају на визуелне сигнале за контролу положаја тела у поређењу са другим сензорним информацијама. Вртоглавица може настати када се детектују неприкладне информације (чак и код особа са нормалном функцијом вестибуларног система), а осећај вртоглавице може бити посебно проблематичан за особе које имају проблема са контролом положаја тела.
Важно је разумети да вртоглавица може бити резултат различитих фактора. Лечење вртоглавице обично захтева мултидисциплинарни приступ, који укључује дијагностику и терапију специјалиста из области неурологије, оториноларингологије и физикалне терапије. Циљ је успоставити оптималну контролу положаја тела и смањити осећај вртоглавице како би се побољшао квалитет живота особе.
Предходна искуства са падовима уреди
Већина истраживања о базофобији указују на то да су претходна искуства с падовима у прошлости један од главних разлога за развој овог облика страха. Сећање на пад и повреду може да утиче на емоционално сагледавање те свере живота, што делује на способност нормалног хода. Иако је могуће развити фобију без озбиљног пада, истина је да већина оних који пате од ње кажу да су то и доживели.
Веза се успоставља у два смера: људи који су некада у животу пали више се боје пада него они којима се то никада није догодило, али се дешава и да они који се мање боје пада теже претрпе пад, него они који се више боје. Као последица, ствара се зачарани круг између искуства и очекивања, чије решење може да буде индивидуални приступ терапијама.
Повећана ментална активност уреди
Старији људи који пате од базофобије више се суочавају са повећаним ризиком од пада и већим страхом од пада, посебно када када док хоцају имају и активности које захтевају ментални напор. Ова комбинација може довести до осећаја несигурности на непознатим местима, где морају посветити додатну пажњу процени своје околине.
Ова ситуација такође има последице за људе који пате од лоших когнитивних функција. Они имају већи ризик од пада у односу на оне који одржавају своје когнитивне функције, јер је у првом случају теже искористити додатне ресурсе за обраду информација. То је један од разлога због којих пацијенти са деменцијом чешће доживљавају падове у поређењу са особама које немају ове неуродегенеративне проблеме.[5]
Третмани и лечење уреди
Када је реч о третману базофобије, терапијски програми обухвата четири основне компоненте: физичка активности, психоедукацију, излагање и употребу сигурносних мера.
Што се тиче физичких активности, препоручује се обављање вежби које су усмерене на побољшање осећаја равнотеже. То може укључивати вежбе седења и устајања, корачање у различитим смеровима у стојећем положају, нагињање тела ради истраживања граница стабилности, вежбање пократа из стања лежања у устајање (јер ортостатска хипотензија понекад доприноси страху) и укључивање у тимске спортове прилагођене способностима особе.[6]
Када је реч о психоедукацији, користи се приступ пружања информација о базофобији како би се смањила присутност предрасуда и штетних уверења. Такође се примјењује когнитивно реструктурирање, које укључује идентификацију и дебату о ирационалним уверењима везаним за страх од пада. Излагање је такође важна терапијска техника која се примјењује у стварном свету или имагинарно (кроз менталне слике) како би се смањила анксиозност и страх.[7]
Важно је нагласити да се ове терапије требају прилагодити индивидуалним потребама и способностима пацијента како би се постигао најбољи резултат. Стручни терапеут може пружити даље смернице и подршку приликом употребе ових терапијских техника.
Заштитне мере укључују модификацију физичког окружења како би се повећао осећај сигурности у просторијама у којима особа иначе борави. Ово може укључивати адаптације и промене у простору како би се ризик од пада био мањи, као и коришћење заштитних елемената који смањују потенцијалне последице пада у деловима тела који се сматрају рањивим или осетљивим, као што су глава или колена.
Међу свим овим стратегијама, комбинација физичких вежби и психолошке интервенције показала се да има највећу ефикасност у лечењу базофобије. Важно је развити мултидисциплиране програме који узимају у обзир целокупну реалност човека. Иако је самостална примена физичких вежби или психолошких интервенција показала позитивне резултате, њихов ефекат се временом може брзо смањити.
Због тога је важно применити холистички приступ који комбинује физичке и психолошке аспекте у лечењу базофобије како би се обезбедило дугорочно олакшање и побољшао квалитет живота пацијента. Индивидуални приступ и праћење напретка су такође кључни за постизање оптималних резултата лечења. Стручни тим са различитом стручношћу може пружити подршку и смернице у развоју оваквих програма.
Медтација уреди
Упражњавање медитације за ублажавање базофобије може бити изузетно корисно. Постоје различити облици медитације који су прилагођени онима који пате од базофобије. Медитација свести, на пример, показала се као ефективан метод за постизање равновеса.
Постоје различити начини на које се може упражњавати медитација свести, а такође постоје и бројне апликације за медитације које могу бити од користи. Медитација свести има потенцијал да помогне особама са базофобијом јер помаже у преусмеравању пажње са страха на нешто друго што нема емоционалну везу са њим. На пример, фокусирање на дисање може бити један од основних начина медитације и осећања присутности тела.
У ситуацијама када наступи панични напад, фокусирање на сензације које се осећају приликом дисања могу помоћи у смањивању менталних потешкоћа коју осетите за време анксиозности. Један начин да се примени медитација свести за олакшање базофобије је да се обрати пажња на то како се стомак и груди „шире” и опуштају са сваким удисајем и издисајем. Овакво размишљање и посвећивање пажње осећају и медитацији може помоћи у менталном миру.
Поред фокусирања на дисање, може се такође фокусирати на звуке у околини, осећај додира кожи, укус хране или мирис одређених ствари. Развој својих пет чула може значајно помоћи у смањивању анксиозности повезане са базофобијом. Важно је имати на уму да ће бити потребно време да се стекне вештина у медитацији.
Редовно практиковање медитације је кључно за постизање резултата. Постепено треба покушавати и продуживати време медитације како би се унелау свакодневну рутину. Тренутно стање свести, усмерена пажња на сопствени унутрашњи свет и околину, могу значајно помоћи у смањивању базофобије и повећању опште добробити телу.
Сигмунд Фројд | |
|---|---|
 Сигмунд Фројд, писац књиге Тумачење снова | |
| Датум рођења | 1856. мај 06. |
| Место рођења | Прибор, Чешка |
| Датум смрти | 1939. септембар 23. |
| Место смрти | Лондон |
| Универзитет | Универзитет у Бечу |
Важно је имати на уму да медитација не представља само један јединствени приступ, већ да свако може пронаћи свој начин и стил медитације који најбоље одговара њиховим потребама.[3]
Падање у сновима уреди
Сигмунд Фројд (енгл. Sigmund Freud), у својој књизи „Тумачење снова”, класификује падајуће снове као „типичне снове”. То значи да су ови
снови које готово сви сањају на сличан начин и претпостављамо да имају исто значење за све. Недавна студија под називом Типични снови Канадских универзитетских студената истражила је заједничке снове користећи анкету о типичним сновима. Резултати су потврдили да су класични снови конзистентни током времена, региона и пола, а неколико тема може се сматрати скоро универзалним: падање (73,8%), летење (48,3%) и пливање (34,3%).
Године 1967, Саул и Куртис (енгл. Saul и Curtis) су објавили рад под називом „Облик снова и снага импулса у сновима пада и другим сновима”. Према њиховом истраживању, снови о паду могу имати различита значења, као што су симболизација стварног ризика од пада из кревета, понављање трауматичних искустава пада или осећај пада из родитељских руку у детињству, амбиције или одрицање одговорности, животних искустава као што је лет у авиону. Они цитирају другог аутора, Гутела (енгл. Emil Gutheil), који сугерише низ могућих значења под општом идејом губитка (менталне) равнотеже. Ова значења укључују губитак темперамента, губитак самоконтроле,пад прихваћених моралних стандарда или губитак свести.
Студије које су проведене последњих година о обрасцима сна, група од 685 средњошколаца у Милану, стидија је закључила да је страх чешће повезан са падом у сновима, док је срећа повезана са летењем, а изненађење са вертикалним покретом (пењање, спуштање, степенице). [8]
Референце уреди
- ^ (енглески језик) (децембар 2017). „Fear of Falling Phobia – Basiphobia”. Fearof.net.
- ^ (енглески језик) Yuki Oi, Katsuya Kobayashi, Takefumi Hitomi, Riki Matsumoto, Akio Ikeda, Ryosuke Takahashi (29. 9. 2018). „Low-dose perampanel improved cortical myoclonus and basophobia in a patient with Unverricht-Lundborg disease: a case report”. PubMed.
- ^ а б „Basophobia (Fear of Falling)”. PsychTimes. децембар 2020.
- ^ (енглески језик) Strang, Adam J.; Joshua Haworth; Hieronymus Mathias; (јул 2011). „Structural changes in postural sway lend insight into effects of balance training, vision, and support surface on postural control in a healthy populatio”. European Journal of Applied Physiology. PMID 21165641. doi:10.1007/s00421-010-1770-6.
- ^ (енглески језик) (12. 9. 2022). „Falls and Fractures in Older Adults: Causes and Prevention”. National Institute on Aging.
- ^ (енглески језик) Kaihu Li, Yong Zhu (децембар 2020). „Comment on Goyal et al.: Simultaneous single-stage versus two-staged bilateral total knee arthroplasty: a prospective comparative study”. PubMed.
- ^ (енглески језк) Martin T. Swain, Isheng J. Tsai, Samual A. Assefa, Chris Newbold, Matthew Berriman, Thomas D. Otto (мај 2013). „A Post-assembly genome-improvement toolkit (PAGIT) to obtain annotated genomes from contigs”.
- ^ Maggiolini, Alfio; Persico, Anna; Crippa, Franca (јун 2007). „Gravity content in dreams.”. Dreaming. 17 (2): 87—97. ISSN 1573-3351. doi:10.1037/1053-0797.17.2.87.