Корисник:Djolearn/песак
| Џеф Бакли | |
|---|---|
.jpg) Џеф Бакли | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Џефри Скот Бакли |
| Датум рођења | 17. новембар 1966. |
| Место рођења | Анахајм, САД |
| Датум смрти | 29. мај 1997. (30 год.) |
| Место смрти | Мемфис, Тенеси |
| Музички рад | |
| Активни период | 1990—1997 |
| Жанр | рок, фолк рок, блуз |
| Инструмент | Гитара |
Џефри Скот Бакли (енгл. Jeffrey Scott Buckley; Анахајм, 17. новембар 1966 - 29. мај 1977), одрастао је под именом Скот Мурхед[1], био је амерички кантаутор. После проведених десет година свирајући са бендовима у Лос Анђелесу, свирајући обраде песама у делу Менхетна, Ист Вилиџу, постепено се усмеравао ка својој соло каријери. Након тога што је одбио мноштво издавачких кућа као и менаџера свог сопственог оца, потписао је уговор са „Колумбија Рекордс”, основао је бенд и направио свој први и ипспоставиће се једини студијски албум „Grace” 1994. године.
Биографија уреди
Детињство и рана младост уреди
Рођен је у Анахајму[1], делу Калифорније, био је јединац, син Мери Хилберт и Тима Баклија. Његова мајка је била грчког, француског и панамског порекла[2], док је Тим, био син оца Американца пореклом из Ирске и мајке Американке пореклом из Италије[1]. Одрастао је у Јужној Калифорнији са својом мајком, очухом Рон Мурхедом и полубратом Кори Мурхедом. Као дете, назван је именом Скот Мурхед[1] по свом средњем имену и по презимену његовог очуха.
Тим Бакли, његов биолошки отац, био је кантаутор. Током своје каријере крајем шездесетих и почетком седамдесетих година издрао је серију фолк и џез албума. Свог сина је упознао само једном и то када је Џеф имао само осам година. После смрти његовог оца од предозирања 1975. године, Џеф је изабрао да живот настави својим правим именом и презименом Џеф Бакли. За чланове породице је и даље остао као „Стоти” (енгл. Scottie).
Џеф је одрастао окружен музиком, мајка му је свирала клавир и чело и била је музички образована[3] док га је отац упознао са бендовима Лед Цепелин, Квин, Џими Хендриксом, Д Ху и Пинк Флојд у врло раним годинама живота[4]. Гитару је почео да свира са пет година и то када ју је пронашао у остави његове бабе.[5]
Први албум који је поседовао био је „Physical Graffiti”[6], двоструки албум групе Лед Цепелин, а група Кис му је била једна од омиљених. Са 12 година одлучио је да жели да се бави музиком[6], годину дана касније добио је своју прву електричну гитару марке Гибсон - Лес Пол[1]. Уписао је средњу школу у Анахајму и свирао је у школском џез бенду. За време средње школе интересовали су га прогресивни рок бендови попут Раша, Генесиса и Јеса, као и џез-фјужн гитариста Ал Ди Меола[1].
Након завршетка средње школе, преселио се у северни Холивуд да би започео студирање у Музичком Институту. Са 19 година завршио је једногодишњи курс и касније октрио часопису Ролинг Стоун како је то било „највеће губљење времена”[6].
Каријера уреди
Бакли је после дипломирања на Музичком Институту следећих 6 година је живео у хотелу и свирао је у бендовима различитих музичких стилова попут џеза, регеа, рока и хеви метала.[1]. Имао је турнеје са реге уметником Шајнхедом са којим је такође свирао фанк и ар-ен-би у студијским сесијама. Током овог периода Бакли је имао улогу бек вокалисте[7].
Преселио се 1990. године у фебруару[1] али није успео да нађе много прилика да ради као музичар. Упознао се са Кавалијем, музички правац потекао из Индије и Пкаистана и са његовим најпознатијим представником Нусрат Фате Али Каном[1] чије је песме обрађивао. Касније 1996. године у јануару, интервјуисао је Кана за часопис Интервју. Током тог времена почео је да га интересује блуз музичар Роберт Џонсон и хардкор панк бенд Бед Брејнс.[8] Џеф се преселио у Лос Анђелес у септембру исте године, када му бивши менаџер његовог оца, Херб Кохен понудио помоћ око снимања демоа његових првих песама. На снимљеној касети били су снимци песама које ће се касније наћи на албуму „Grace”, „Eternal Life”, „Unforgiven” (касније названа „Last Goodbye”), „Strawberry Street” (другачија верзија од оне која ће се касније наћи на албуму). Херб и Џеф су имали намеру да привуку пажњу музичке индустрије са том касетом[1].
Бакли вратио назад за Њујорк почетком следеће година да би дебитовао на концерту „Поздрав од Тима Баклија”[1] посвећеном његовом оцу. Тај догађај је продуциран од стране бизнис ветерана Хал Вилнер и догодио се у цркви у Бруклину, 26. априла 1991. Бакли није желео да тај концерт послужи као његова одскочна даска у каријери коју је тада започињао већ је своју одлуку да пева на концерту приказао као одлуку из личних разлога.[9]
Уз пратњу рок гитаристе Герија Лукаса, Бакли је извео нумеру „I Never Asked To Be Your Mountain” коју је Тим Бакли написао о свом детету Џефу и његовој мајци. Бакли се вратио на сцену да одсвира песму The King's Chain од Сефроније, а концерт је заврпио са песмом Once I Was у акустичној верзији која је завршена уз импровизовано хорско певање због пуцања жице на гитари.[1] На следећим путавањима у Њујорку, средином 1991. почео је да пише песме заједно са Геријем Лукасом што је изнедрило песме „Grace” и „Mojo Pin”[1] и крајем исте те године почео је да наступа са Лукасом и његовим бендом Gods and Monsters около Њујорка. После тога што му је понуђен уговор са бендом Герија Лукаса, он се сеили у Њујорк крајем 1991 али коначно након њиховог дебитног наступа 1992. он је одлучио да напусти бенд.[1]
Бакли је почео да наступа у неколико клубова око Доњег Менхетна али клуб Син у Ист Вилиџу[4], тамо је први пут наступио 1992. и убрзо зарадио свој термин наступа у понедељак увече. Његов репертоар се састојао од различитих музичких праваца, фолка, рока, ар-енд-би, блуза и џез обрада. Током овог периода открио је имена као што су Нина Симон, Били Холидеј, Ван Морисон, Џуди Гарленд. [1]
Током наредних неколико месеци, Бакли је привукао пажњу публике и руководилаца издавачких кућа.[1] Клајв Дејвис је једном приликом свратио да га види. До почетка лета 1992. стварали су се редови лимузина испред клуба Син у којим су били чланови различитих издавачких кућа спремни да потпишу уговор са њим. На крају, Бакли је потписао уговор са Колумбија Рекордс, кућом Боба Дилана и Бруса Спрингстина, уговор вредан милион долара. [1]
Датуми за снимање су уговорени за јул и август 1993. године, Бакли је на свом деби снимању извео четири песме од којих је једна била обрада песме Ван Морисона „The Way Young Lovers Do”.[1]
Албум „Grace” уреди
Средином 1993. године, Бакли је почео са радом на свом првом албуму са продуцентом Ендијем Воласом. Бакли је окупио бенд који је састављен од басисте Мика Грондала и бубњара Мета Џонсона и провео је неколико недеља на пробама.[1][10]
У септембру, трио је кренуо у Bearsville Studios у делу Њујорка, Вудстоку да би наредних 6 недеља снимили основне нумере за оно што ће касније постати Grace. Бакли је позвао бившег колегу из бенда Лукаса да свира гитару на песмама „Grace” и „Mojo Pin” и џез музичара из Вудстока Карла Бергера који је писао и дириговао гудачке аранжмане уз Баклија који му је повремено асистирао.[1] Бакли се вратио кући да би доснимио материјал у студију у Менхетну, снимао је непрестано док није снимио савршене вокале и експериментисао је са идејама око додатних инструмената.
У јануару 1994. године, Бакли је отишао на своју прву соло турнеју у Северној Америци да би подржао „Live at Sin-é”[1]. Та турнеја је била испраћена европском турнејом од 10 дана[1]. Бакли је свирао по клубовима и кафићима и појављивао се у продавницама. Када се вратио Бакли је позвао гитаристу Мајкла Тигија да се придружи бенду и њихова сарадња је изнедрила песму „So Real” која је снимљена са продуцентом Клифом Норелом као касни додатак албуму. У јуну, Бакли је почео своју прву турнеју са читавим бендом звану „Peyote Radio Theatre Tour” која је трајала до августа.
Албум Grace је изашао 23. августа 1994. Поред својих седам оригиналних песама, албум се састоји од још три обраде: „Lilac Wine”, засновану на верзији Нине Симоне, а прославио ју је Елки Брукс, „Corpus Christi Carol”, од Бенџамина Бритена и „Hallelujah”, од Леондарда Коена, ова верзија се сматра као Баклијева најбоља, укључена је на листу 10 најбољих обрада свих времена и у Ролинг Стоун листу 500 највећих песама свих времена. [11]
Смрт уреди
Поподнева 29. маја 1997. године, Баклијев бенд је полетео ка Мемфису да му се придружи у његовом раду у студију на новом материјалу. Истог поподнева Бакли је отишао на потпуно обучен на пливање у луку Wolf River,[12] у каналу реке Мисисипи певајући рефрен песме „Whole Lotta Love”[13] од Лед Цепелина.
Кит Фоти, тонац Баклијевог бенда је остао на обали и након што је померио радио и гитару приметио је да је Бакли нестао. Траг који је теретни брод оставио иза себе док је пролазио га је повукао испод воде. Спасилачки покушаји те ноћи и јутра су били безуспешни. Почетком наредног месеца, 4. јуна путници на броду American Queen су спазили његово тело[14][15] које се налазило у грању и доведен је на копно.
Баклијева обдукцијаније показала знакове дроге или алкохола у његовом организму, оцењено је да је узрок смрти случајно утапање. Званични сајт Џефа Баклија објавио је саопштење да његова смрт није мистериозна и да се не ради о самоубиству.[16]
Опроштаји уреди
Елизабет Фрејзер из Коктау Твинса са којом је Бакли имао љубавну везу, снимила је песму „Teardrop” са Масив Атаком истог дана када је сазнала да је Џеф нестао, касније је изјавила: „Било је тако чудно, добила сам писма и мислила сам о њему. Та песма је на неки начин о њему - тако је ја осећам”.[17]
Пи Џеј Харви га је познавала приватно и у песми Memphis она је искористила речи из његове песме са незавршеног албума „Morning Theft” и њене речи се односe на Баклијеву смрт: „In Memphis... die suddenly, at a wonderful age, we're ready to go”.
Крис Корнел је за Баклија написао песму „Wave Goodbye” која се појавила на његовом првом соло албуму „Euphoria Morning”.
Руфес Вејнрајт, чија је каријера почињала кад је упознао Баклија, написао је „Memphis Skyline” као опроштај за њега, објављена је 2004. године на албуму „Want Two”.
Стив Адеј, написао је опроштајну песму названу „Mississippi” на његовом албуму „All Things Real” 2006. године. Песма садржи речи „Until the morning thief steals the humming of the Lord”, што је референца на Баклијеву песму „Morning Theft”.
У Данкан Шеиковој песми „A Body Goes Down” опростили су се од Баклија на њиховом албуму Humming 1998. године, што се касније поменуло у документарцу„ Amazing Grace: Jeff Buckley”. Бубњар Мет Џонсон је свирао бубњеве у тој песми.
Дискографија уреди
Студијски албуми
- Grace (1994)
- Sketches for My Sweetheart the Drunk (1998)
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т David Browne (journalist) (на језику: енглески), 2021-11-24, Приступљено 2022-05-08
- ^ „Kingdom For A Kiss - The JB F.A.Q.: Ethnic Background”. web.archive.org. 2008-05-09. Приступљено 2022-05-10.
- ^ Daphne Brooks (на језику: енглески), 2022-05-08, Приступљено 2022-05-10
- ^ а б „Kingdom For A Kiss - Jeff Buckley in Words: "The Arrival of Jeff Buckley"”. web.archive.org. 2008-05-09. Приступљено 2022-05-10.
- ^ „Obituary: Jeff Buckley”. The Independent (на језику: енглески). 1997-06-05. Приступљено 2022-05-10.
- ^ а б в „Kingdom For A Kiss - Jeff Buckley in Words: "The Son Also Rises"”. web.archive.org. 2008-05-09. Приступљено 2022-05-10.
- ^ Runtagh, Jordan; Runtagh, Jordan (2019-08-23). „Jeff Buckley's 'Grace': 10 Things You Didn't Know”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-10.
- ^ „Kingdom For A Kiss - Jeff Buckley in Words: "The Arrival of Jeff Buckley"”. web.archive.org. 2008-05-09. Приступљено 2022-05-10.
- ^ „Kingdom For A Kiss - The JB F.A.Q.: What was Jeff's public debut?”. web.archive.org. 2008-05-10. Приступљено 2022-05-11.
- ^ „jeffBuckley.com :: albums”. web.archive.org. 2007-10-20. Приступљено 2022-05-12.
- ^ „The RS 500 Greatest Songs of All Time : Rolling Stone”. web.archive.org. 2010-03-23. Приступљено 2022-05-12.
- ^ „Jeff Buckley: Biography : Rolling Stone”. web.archive.org. 2008-06-22. Приступљено 2022-05-12.
- ^ „River's Edge: Jeff Buckley : Rolling Stone”. web.archive.org. 2009-03-11. Приступљено 2022-05-12.
- ^ Bendersky, Ari; Bendersky, Ari (1997-06-06). „Jeff Buckley's Body Found In Memphis”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-12.
- ^ Schruers, Fred; Schruers, Fred (1997-08-07). „Jeff Buckley: River's Edge”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-12.
- ^ „jeffBuckley.com :: news”. web.archive.org. 2008-04-09. Приступљено 2022-05-12.
- ^ „Elizabeth Fraser talks about why she finds it too difficult to even think about her old Cocteau Twins bandmates”. the Guardian (на језику: енглески). 2009-11-26. Приступљено 2022-05-12.