Корисник:Domatrios/Судбина Аристотелових списа

По Страбону (III 608) и Плутарху (Sulla 26), судбина Аристотелових списа била је оваква. После Аристотелове смрти они су заједно с његовом библиотеком припали Теофрасту, а после смрти овога његову ученику Нелеју, Корискову сину, који их је оставио својим сродницима у Скепсиди. Ови су их, од страха да их не отму Аталовићи, чији су они били поданици, и који су купили књиге за своју библиотеку, сакрили у неки подрум где су страдали од мемле и мољаца. Најзад су их за скупе новце продали Апеликонту Тејанину, а овај их донео у Атину, дао преписати испунивши празнине на погрешан начин, и тако их издао.

Из Атине однео је Аристотелове рукописе у Рим Сула, и ту их је уредио граматичар Тиранион, а онда их публиковао Андроник Рођанин, коме су они служили као основа за његов каталог Аристотелових списа.

Да је Теофраст своју библиотеку завештао Нелеју, за то знамо из његова тестамента (D. L. V 52), и отуда Страбонова и Плутархова вест ο судбини Аристотелових рукописа може бити истинита. Али, ако је у Страбона реч ο Аристотеловим рукописима као јединим примерцима, онда то не може бити истинито, јер с друге стране сазнајемо да су у III и II веку не само перипатетичарима него и њиховим противницима, стоичарима, најзнатнија есотеричка Аристотелова дела била позната. Зато је истини приличнија верзија друга (Athen. I 3 АВ), по којој је Птолемеј Филаделф, оснивач Александријске библиотеке, откупио од Нелеја све списе који су остали после Аристотелове смрти. Тако би извор поменутим каталозима Аристотелових cпиca био Хермип, александријски перипатетичар, који је у каталог тих списа унео оне који су се налазили у александријској књижници.

• О Аристотеловим списима опширније.