Корисник:Dušan Pleskonjić/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар 2019 — јануар 2020. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Шарпланински шафран уреди
| Crocus Scardicus | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | Plantae
|
| Класа: | Liliopsida
|
| Ред: | Asparagales
|
| Породица: | Iridaceae
|
| Род: | Crocus
|
| Врста: | Crocus scardicus
|
| Биномно име | |
| Crocus scardicus | |
_%D1%83%D0%B7%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BD%D1%8B%D0%B9.jpg)
Шарпланински шафран (Лат. Crocus scardicus) припада царству биљака (Plantae) и спада у васкуларне биљке (Tracheophyta). Сврстава се у класу монокотиледоних биљака (Liliopsida), реда Asparagales. Припада породици Iridaceae, рода шафрана (Crocus). Дренковски (1983) и Станковић-Томић (1972) пронашли су врсте C. scardicus на Српској страни Шар-планине. [1]
Ареал врсте уреди
Шарпланински шафран је ендемична врста за северозападне делове Северне Македоније, североисток Албаније и јужни део Косова и Метохије. У Албанији се налази на планинама Кораб и Калабак, у неколико локалитета на Шар-планини, на Косову и Метохији и на неколико локалитета у Северној Македонији (Шар-планина: Церипашина, Попова Шапка, Рудока, Џинибег, Кораб). [2]
Шарпланински шафран расте на субалпским и алпским пашњацима и ливадама у близини снежних појасева или на ивици водотока удружења Poion violaceae, Ranunculion crenati, Seslerion comosae из високогорских региона, који се дели између три земље, на висинама од 700 до 2500 m. Величина популације ове врсте у Албанији процењује се на око 3.000 зрелих јединки, али овај податак није познат за већину популација на Косову и Метохији и ниједну македонску популацију, међутим сматра се већом него на Косову и Метохији и у Албанији. [3]На Косову и Метохији, два локалитета на Шар-планини, имају око 4.000 јединки. Тренутно су све познате субпопулације стабилне, али будуће климатске промене могу утицати на популацију.
Угроженост и заштита уреди
Узимајући у обзир глобалне климатске промене и смањене снежних падавина, еколошки услови за опстанак ове врсте на субалпским и алпским пашњацима постају све неповољнији због смањења влажности тла. На неке субпопулације (нпр. на Шар-планини) утиче развој скијалишта (жичаре). Према IUCN листи категорији угрожених таксона спада у најмање забрињавајуће (LC - Last concern), јер постоји више од 10.000 једини на простору Косова и Метохије и Албаније, док је податак за Северну Македонију непознат. [4]
Спољашње везе уреди
https://www.iucnredlist.org/species/13160808/18609767
http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=27920
Референце уреди
- ^ „The IUCN Red List of Threatened Species”. IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 2020-01-28.
- ^ „The IUCN Red List of Threatened Species”. IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 2020-01-28.
- ^ Matevski, Vlado. Avramoski, Oliver. Bojadži, A. Ćušterevska, Renata. Kostadinovski, Mitko. Matevska, O. Flora of the Galičica Mt (Macedonian part). OCLC 905156530.
- ^ „The IUCN Red List of Threatened Species”. IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 2020-01-28.