Младен (властелин) уреди

  • Glava porodice je Mladen, možda potomak Nemanjina sina Vukana, istaknuti vojvoda u vrijeme Stevana Dečanskog i cara Dušana. Njegov sin Branko Mladenović.
(Мате Ујевић, „Хрватска енциклопедија“, трећи свезак, Загреб 1942, стр. 242)
  • Војвода Младен,који се помиње тридесетих година XIV века као савременик Стефана Дечанског и Стефана Душана,познат је по својој улози у Приморју,а његов брат жупан Никола имао је,како изгледа,власт у северној Албанији.
(Спасић, Душан; Палавестра, Александар; Мрђеновић, Душан (1991). „Бранковићи”. Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (на језику: српски) (2. изд.). Београд: Бата. стр. 125. ISBN 978-86-7685-007-5. Приступљено 10. 10. 2023. )
  • Младен, срп. војвода из 1. половине 14. в. за владе Стевана Дечанског и цара Уроша. 2) Бранко, Младенов син.
(„Општи енциклопедиски лексикон Свезнање“, Београд 1937.)
  • Родоначелник Бранковића Младен,јавља се у изворима у првим деценијама XIV века као властелин краљева Милутина и Стефана Дечанског.Под краљем Милутином био је жупан,а за време његовог наследника Стефана Дечанског је носио титулу војводе.У њихово име управљао је областима Требињем и Драчевицом које су биле у суседству Хума,одакле по свој прилици ова породица и потиче.Последњи пут се помиње 1326.године као сведок на једној повељи краља Стефана Дечанског.Зна се да је имао брата жупана Николу који се јавља у изворима само једном 1329.године и који је изгледа имао власт у северној Албанији.
(Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0. )
  • Године 1323. Требињем је управљао жупан Младен,а његов син Бранко је убрзо прешао у Дреницу.Док је Младен био у војсци код српског краља Требињем је управљао Познан Пурћић (1322—1323).Кула Бранковића у Горњим Полицама припадала је Бранку и његовом оцу.
(Мишић, Синиша, ур. (2010). „Требиње”. Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима (на језику: српски). Београд: Завод за уџбенике. стр. 300. ISBN 978-86-17-16604-3. Приступљено 10. 10. 2023. )
Младена успутно помиње, али доноси детаље о његовим породичним везама и самим приликама у то доба.