Корисник:Intermedichbo/лични песек 7

• https://ush.rs/%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA-%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0/
• http://www.chrin.org.rs/wp-content/uploads/2017/07/Ljudi-i-Raskr%C5%A1%C4%87a.pdf

1. Здравство у Општини Источна Илиџа
2. Завод за форензичку психијатрију Соколац
3. Фрагменти миљоказа са локалитета у Панику
4. Дом здравља Источно Сарајево
5. Парк природе „Орјен“ у Републици Српској
6. Велика Јастребица
7. Мијатова торина
8. Анђелкина капија
9. Бијела гора (Орјен)
10. Гљиве у сливу Требишњице
11. Карстна поља и хидролошке појаве Источне Херцеговине
12. Верски туризам у Источној Херцеговини
13. Излетишта у долини Требишњице
14. Културно-историјски споменици Требиња
15. Црква Светог Ђорђа (Зупци)

=

Prognoza Mortalitet od bolničkih pneumonija prouzročenih gram–negativnim bakterijama iznosi oko 25 do 50% unatoč raspoloživosti učinkovitih antibiotika. Nije jasno je li smrt posljedica osnovne bolesti ili same pneumonije. Žene imaju veći rizik od smrtnog ishoda nego muškarci. Stopa mortaliteta kod pneumonije koju uzrokuje S. aureus iznosi 10 do 40%, djelomično i zbog ozbiljnih popratnih stanja (npr. potreba za respiratorom, starija dob, onkološka kemoterapija, kronična bolest pluća). Ako postoji bakterijemija ili je uzročnik pneumonije Pseudomonas aeruginosa ili Acinetobacter sp. (vrlo rezistentni gram–negativni bacili), prognoza je još gora. Na prognozu pored uzročnika i težine kliničke slike utječu i faktori rizika navedeni u TBL. 52–5.

Оставши рано без једног родитеља, мајчине нежности, солидарности, Мара се нашла у окружењу мушкараца који су и од ње очекивали подједнака пожртвовања. Ни теже послове на њиви није одбијала. Породична хармонија изгубљена је одласком мушких чланова у четничке редове. Мара се суочила са новим искушењем оставши сама и без подршке. Све ове тегобе утицале су на њену одлуку да се придружи оцу и брату, што је и учинила. Навикавање на герилски начин живота и адаптирање на војничко устројство није ишло глатко. Све препреке и зидове Мара је пребродила вољом и упорношћу. У новом друштву дочекала је и избијање Првог балканског рата. Распоређена је у четнички одред Дринске дивизије под командом војводе Војислава Танкосића.

Мара је ватрено крштење имала у борби код Младог Нагоричана октобра 1912. године. Овај бој код Куманова одредио је дефинитивно исходиште Првог балканског рата у српску корист. У чувеном оружаном окршају код Куманова учествовао је и сам Марин брат, који је био мање среће. Ненадокнадив губитак драгог лица побудио је у Мари жељу за осветом. У ослободилачким ратовима које је водила Србија од 1912. до 1918. године, Мара Петровић је ратовала уз остале четнике, међу којима су били и Живана Терзић и војвода Драгутин Јовановић Луне. Међу најзначајнијим биткама у којима се Мара борила била је она на Гази Баби код Скопља. У средњовековну српску престоницу ушла је са својим четама уздигнутог чела, поносна и понесена дотад извојеваним победама.

И у Другом балканском рату Мара је узела учешћа. О томе је имала да посведочи: „Рат са Бугарима. И ту сам учествовала у свим борбама... На Бат планини, Говедарнику, Овчем Пољу, Кратову и Страцину. Ту сам изгубила доста верних другова и задобила прву рану. У груди. Пренели ме у Скопље у болницу... Са каквим страхом и зебњом сам чекала да прездравим. Само да ме не забораве. Једва сам чекала да се с новом снагом ставим пред непријатеља...”

У Великом рату Мара је била задужена за чување војног објекта. Позвана је са страже и саопштено јој је да неко треба да преплива Дрину и извиди непријатељски положај. У друштву двојице војника кренула је на извршење задатка. Непоћудну Дрину су препливали и закорачили на непријатељску територију. Повратак у логор био је опаснији. Њено двоје сапутника удавило се у реци дивље снаге. После вишечасовног пушкарења, у полумртвом стању, вратила се чети. По успешно обављеној мисији, војвода Луне предложио ју је за орден Карађорђеве звезде са мачевима.

На Гучеву је задобила чак седам рана. Овога пута завршила је у Нишу. Одмах по оздрављењу обукла је војничку униформу. Са Моравском дивизијом 1915. се повлачила, прешавши Албанију.

До отварања Македонског фронта Мара је стекла подофицирски чин. И на овом ратишту учествује у бројним борбама. Ту је заслужила официрски чин, ретко признање за жену. Добила је задатак да испита противничку армију, њено бројно, оружано и морално стање. Ради мање сумњивости одређено је да се такав задатак повери жени.

Одабрана је управо Мара комита, која се одвикла од женске улоге и ношње. По успешно обављеном послу жива и неозлеђена вратила се својој јединици. На Солунском фронту Мара комита рањена је други пут у Великом рату. Пребачена је најпре у Воден, а потом у Бизерту. У солунској болници су јој затим, 1917. године ампутирали ногу и тако јој, према њеним речима, запечатили живот.

За беспримерну храброст и неизмерне услуге учињене српству, резервни потпоручник Мара Петровић награђена је са чак дванаест одликовања, колико је укупно задобила и рана. По ослобођењу Мара је заборављена, занемарена, оптерећена стигмом инвалидитета и сама тежила дистанцирању од трауматичне прошлости. Дане и ноћи проводила је у једној просторији од само неколико квадрата. Сивило Марине приватности било је омеђено једним гвозденим креветом, столом и расклиматаном столицом. На њу је пао мрачни застор заборава који се подиже тек након стогодишњице.

Милош М. Дамјановић – Косовска Митровица

=

Најчешће коришћени сурфактанти у терапији АРДС

Надежда Стојановић
Датум рођења	(1887-08-09)9. август 1887.
Место рођења	Пирот, Кнежевина Србија
Датум смрти	17. јануар 1978.(1978-01-17) (90 год.)
Место смрти	Београд, СФР Југославија

Надежда Станојевић (Пирот, 9. август 1887 — 17. јануара 1978, Београд) била је прва српкиња педијатар, учесник балканских и Првог светског рата, носилац Ордена Светог Саве V реда.

Живот и каријера

Рођена је у Пироту 9. aвгуста 1887. године у угледној пиротској породици, као једно од троје деце, оца Станоја, царински чиновник, и мајке Марије, пореклом из угледне цинцарске породице из варошице Брезник, чији је отац Димитрије, био имућан трговац, који је своје синове школовао у иностранству, а кћери веома богато удомио.

Детињство и основно школовање

Надежда је детињство провела у Пироту, живећи у родитељској кући, која је по озгледу подсећала на манастирски конак.

Кућу су посећивали „као клуб интелектуалаца“ многе угледне личности које су тада живеле у Пироту: Стеван Сремац, Јаша Продановић, Радоје Домановић.

Основну школу и прва два разреда гимназије завршила је заједно са старијим братом Владимиром, у Пироту. Школовање су наставили у познатој нишкој гимназији „Краљ Милан“, где су се истицали као одлични ђаци. Потом се породица преселила у Београд, у коме је 1903. године, Надежда завршава Трећу београдску гимназију, као најбољи ђак у разреду.

Студије медицине у Русији

Са братом одлази у Русију, на студије медицине.Она је у Петровграду уписла Женски медицински факултет, а брат Владимир, Војномедицинску академију.

По избијању револуције, 1905. године и штрајка студената, једно време нису могли да похађају наставу, али су то време искористили за учење руског језика и упознавање руске културе, историје и уметности, што им је касније помогло да брже напредују у студијама.

Надежда је стекла звање лекара, 1911. године; након што је дипломирала са одличним успехом.

Балкански рат

По завршетку студија вратила су у Србију, почетком 1912. године, и у њој је започела лекарски стаж на Интерном одељењу Опште државне болнице у Београду. Како је 1912. избио Први балкански рат, као и све жене лекари мобилисана је, и распоређена на место управника Резервне војне болнице у Пироту, у којој је била и једини лекар у граду, па је сем војника и официра, била у обавези да лечи и цивилно становништво.

Велики рат

Почетком Првог светског рата, поново је мобилисана и овога пута постављена је за управника Резервне војне болнице у Ужицу.(3,4) У периоду од 1912 до 1918. године, др Надежда је лечила цивилно становништво, војнике и официре. Током епидемије тифуса, као једна од више лекара лечећи тифусаре и сама је оболела од тифуса, са последицом тромбозе леве ноге. После опоравка, током 1915. године премештена је у Резервну болницу у Ваљеву, где остала до повлачења војске и становништва. У јесен 1915. отишла је у Чачак, где је и затекла окупација од старне окупатора. Као заробљеник, радила је на Хируршком одељењу војне болнице. Почетком јануара 1916. године, прешла је са сестром Љубицом (зубним лекарем) прешла је у Београд, где је све време окупације радила на Интерном одељењу Опште државне болнице.

У јануару 1918. године отпутовала је у Санџак у жариште епидемија пегавог тифуса, на место шефа Интерног одељења Резервне војне болнице. У овој болници лечила је цивилно становништво, пуна три месеца, првенствено муслиманке које нису дозвољавале да их лече мушкарци.

По повратку у Београд, наставила је да ради у Општој државној болници до завршетка Првог светског рата.

Усавршавање у Француској

Почетком 1919. године отпутовала је у Париз на специјализацију педијатрије код професора Марфана, тада једног од најчувенијих педијатара, доајена париске педијатријске школе, у „Hopital des enfants malades“. Током специјализације завршила је и курс из пуерикултуре, на ком је стекла потребна знања из хигијене, неге и патологије деце најмлађег узраста.

Након две године проведене на усавршавању у Паризу вратила се у Београд, и на предлог др Андрије Штампара начелника у Министарству народног здравља,

Надежда написала и објавила извештај о свом раду у Паризу, који је штампан у Гласнику Министарства народног здравља у марту 1920. године, под насловом „Борба са дечијом смртношћу у Француској“.

Користећи стечено искуство и знање из Француске, на Акушерском одељењу, Опште државне болнице у Београду, 1921. године, уз помоћ др Јована Јовановића др Надежда Станојевић оснива прво Саветовалиште за мајке у Србији. Убрзо се показало да је било и те како од користи, јер се из дана у дан повећавао број мајки које су тражиле савете и помоћ.

Између два светска рата

Рад др Надежде у Дому „Српска мајка“ трајао је до почетка Другогсветског рата, када је на свој захтев отишла у пензију, а сам рад је у Дому скоро престао, због недостатка особља и ратних разарања.

У ослобођеној СФРР Југославији

По завршетку Другог светског рата др Надежда поново ступа у службу, постаје управница Дома материнског удружења, који се налазио у лепој, импозантној и великој згради на углу улице Краља Милутина и Студеничке. Данас, је у тој згради смештен Институт за неонатологију Србије. У овој установи радили су наши угледни педијатри, сем др Надежде Станојевић, проф. Др Урош Ружичић, прим. Др Миша Субић и други.

Одлуком Министарства народног здравља 1950. године др Надежда је разрешена дужности управника, али је остала и даље на раду у овој установи, све до одласка у пензију 1953. године. У међувремену, одлуком тог истог Министарства, додељена јој је похвалница „за несебичан и примеран рад као лекара“.

Преминула је у 91 години живота, 17. јануара 1978. године у Београду. Сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу у Београду.

Дело

Користећи стечено искуство и знање из Француске, др Надежда Станојевић је на Акушерском одељењу, Опште државне болнице у Београду, 1921. године, уз помоћ др Јована Јовановића основала прво Саветовалиште за мајке у Србији, у коме је се непрестано повећавао број мајки које су тражиле савете и помоћ дечјег лекара.(2,4,6)

Постепено је Саветовалиште за мајке прерасло у Диспанзер за одојчад. Ту др Надежда почиње да примењује Бе-Се-Же (BCG) вакцину већ код новорођенчади, а 1927. године уз сагласност Секције Српског лекарског друштва за дечију медицину а под надзором др Миленка Матерног и др Стаје Стајића. Вакцину је припремао у Хигијенском заводу у Београду др Ранковић

Поред стручног рада у Диспанзеру др Надежда је предавала хигијену у Трећој женској гимназији у Београду, била професор у Бабичкој школи у Београду. У Друштву „Српска мајка“ које је основано 1911. године, у Београду, на иницијативу др Јована Јовановића, развила је своје најопсежније активности као педијатар, радећи у њему од 1921–1941. године.

По завршетку Другог светског рата др Надежда поново ступа у службу, постаје управница Дома материнског удружења, који се налазио у лепој, импозантној и великој згради на углу улице Краља Милутина и Студеничке. Данас, је у тој згради смештен Институт за неонатологију Србије. У овој установи радили су наши угледни педијатри, сем др Надежде Станојевић, проф. Др Урош Ружичић, прим. Др Миша Субић и други...(4,6)

Признања

• 1913. — Орден Светог Саве V реда, за ратне заслуге у Балканским ослободилачким ратовима.(3,4)
• 1972. — Орден заслуга за народ са сребрним венцем, поводом 100-годишњице Српског лекарског друштва(6)

Спољашње везе

http://www.rastko.rs/cms/files/books/4f16e57b2caed

===============

Радојка Коцијанчић
Датум рођења	(1943-12-15)15. децембар 1943.
Место рођења	Баћевац, Србија

Радојка Коцијанчић (Баћевац, 15. децембар 1943) је српски специјалиста хигијене, психијатрије и субспецијалиста исхране, редовни професор на Медицинском факултету у Београду, члан Академије медицинских наука СЛД-а и њен Генерални секретар.

Живот и каријера

Рођена је 15. децембра 1943. године у Баћевцу, општина Барајево, Србија, у службеничкој породици. Основно школовање завршила је у Барајеву, а XI гимназију у Београду. Медицински факултет студирала је у Београду од 1962 до 1967. године, на коме је дипломирала 1967. године.

Лекарски стаж је завршила 1968. године у Београду, када је положила и стручни испит. За стручног сарадника Хигијенског института Медицинског факултета у Београду је изабрана 1969. године, а реизабрана 1972. године, за асистента је изабрана 1972., а реизабрана 1975. године. У звање доцента изабрана је 1977. године, а реизабрана 1982. године. У звање ванредног професора изабрана је 1982. године, а реизабрана 1987. године. Од 1988. године је Редовни професор на предмету Хигијена на Медицинском факултету у Београду.

Редовни је члан Академије Медицинских наука Српског Лекарског Друштва од 2004. године (ванредни члан постала 1998.). Проф. др Радојка Коцијанчић је положила специјалистички испит из Хигијене 1975., а из Психијатрије 1986. са одличним успехом и субспецијалиста је исхране.

Дело

Здравствену делатност је развила радећи у Саветовалишту за ментално здравље младих при Институту за хигијену и медицинску екологију, кроз који пролази велики број пацијената. Последипломске студије је завршила на Медицинском факултету у Београду и одбранила магистарски рад «Утицај неких фактора из услова живота и рада на психофизички развој и оболевање радничке омладине» 1972. године. Докторску дисертацију под насловом «Специфичности у психофизичком развоју и морбидитету ученика школа за квалификоване раднике» одбранила је 1976. године једногласно са одличним успехом.

Оснивач је последипломске Катедре за школску хигијену и психофизиологију раста и развоја. Веома значајан научни допринос је у домену превентивне медицине и ужој области менталне и школске хигијене, деце и адолесцената. Усавршавала се у Blacksburgu (Вирџинија, САД) 1985.године. Објавила је 240 радова у иностраним и домаћим часописима и књигама. Коаутор је 6 монографија и аутор 50 поглaвља у књигама и уџбеницима (4 на енглеском језику). Уредник је уџбеника Хигијена (2002.), који је изашао после 30 година, a друго издање 2009. године. Од 15 штампаних научно-истраживачких пројеката, у 9 је била главни истраживач. Значајно је допринела дугогодишњој студији «Stroke» - Rochestera, САД и Београда. Организатор је више конгреса и симпозијума. М научне компетентности је 401. Цитирана је преко 100 пута. Одржала је 15 предавања по позиву у земљи и иностранству (Торонто, Хајделберг, Беч, Даблин). Била ментор у 35 магистарских и 21 докторској тези.

Била је председник специјалистичке Комисије Хигијене и предавала превентивне гране у Београду, Подгорици, Фочи, Приштини и Крагујевцу, а такође је предавала и социјалну психијатрију, уз наставу на енглеском језику.

У току студија је била потпредседник Универзитетског Одбора СС Београда, члан Универзитетског Савета, Републичког и Централног одбора студената Југославије. Била je Продекан за редовну наставу, водила интеграцију Клиничког центра, Председавајући биомедицинске групације Универзитета, члан Комисије за науку Скупштине СФРЈ и Републичког Комитета и Фонда за науку, делегат Скупштине Србије, члан председништва Синдиката Југославије, директор Института и шеф Катедре Хигијене више пута, као и шеф последипломске Катедре за Школску хигијену и психофизиологију раста и развоја. Активан је члан СЛД-а. Члан је Превентивне секције СЛД-а, Председнишвта Удружења за Превентивну медицину. Била је Генерални секретар и Председник Савеза лекарских друштава Србије и Црне Горе. Сада је Генерални секретар Академије медицинских наука СЛД-а, члан председништва СЛД-а и уредништва «Српског Архива». Члан је International Education (IE) од 1993. године – где је учланила Синдикат образовања Србије и Црне Горе (једина међународна организација у којој је тада била наша земља) и Интернационалног Удружења за Превентивну Медицину (I.F.H.P.S.M.).

Покојни супруг јој је био професор Медицинског факултета (преминуо),а син и ћерка су лекари специјалисти.

Признања

• Добитник је годишње награде СЛД-а за примарну здравствену заштиту, 1996. за књигу «Енциклопедија здраве исхране»;
• спомен Плакете Београда за науку 1987.,
• Ордена рада са златним венцем 1989. године.

У едицији је «Ко је ко у Србији» 1985. и личност године 1997. Америчког Биографског Института.

У биографском је лексикону «Познати српски лекари» Београд-Торонто 2005. Добитник је ПовеЉе СЛД-а 2012. године и Награде СЛД-а за Животно дело 2015.године. Говори енглески и немачки језик.

Спољашње везе

========

Ингрид Гомсторп (Лунд 1924 — 26. децембар 2007) била је шведска педијатрица и неуролог, која че остати запамћена по открићу Гомсторпове болести (енг. Gamstorp's disease) и Гомсторповог синдрома (енг. Grund's syndrome).

Живот и каријера

Рођена је у Лунду, Шведска као ћерка тадашњег градоначелника Пехра Гамсторпа и његове супруге Грете, рођене Алсен. Врло рано, још у средњој школи, определила се за изучавање природних наука, па је након матуре 1942. године започела студије медицине на Универзитету у Лунду.

Као медицински радник једно време је била члан особља које је бринуло о логорашима ослобођеним из Аушвица и Бергена Белсена. Једно време радила је е у Санкт Ларсу као приправница у медицинској клиници у Хелсингборгу, и у дечјем одељењу у Кристианстаду под руководством Стена Актрупа. Након тога је радила као лекар и асистент главног лекара у дечијој клиници у Лунду код професора Стуре Аугуста Сивена (1897-1966) од 1954 до 1967.

Године 1956. одбранила је докторску тезу под називом "Адинамична хередитарна епизода" која јој је доиела награду за најбољу дисертацију Шведска медицинска асоцијација, и место предавача на педијатрији.

Средином 1960-их провела је годину дана на одељењу за дечју неурологију на Харвардском универзитету у Бостону. Са овог усавршавања вратила се као најобразованији неуролог у Шведској.

Након успешног периода рада поведеног на дужности главног лекара у дечијој клиничкој у болници у Јонкопингу, 1972. године прешла је на дужност дечјег неуролога на Универзитету Уппсала.

У 46 години почела је да осећа општи замор и парестезије претежно у левој руци. Током наредних година код ње су се развили озбиљни проблеми у одржавању равнотеже, губитак финог осећаја у обе руке, вишеструке болове у мишићима, дубоке болове, губитак тежине и болне ноге. Болест је касније дијагностикована као лајмска болест и од ње је дуго лечена. Болест јој је онемогућила нормалан рад и морала је да се раније пензионише.

Дело

1

Наследно стање које карактерише појава спонтано парализа, посебно мишића екстремитета и трупа, који се јављају углавном код деце млађе од 10 година. Код већине пацијената, напади се јављају током одмора након напора, који трају највише 1 сат.

Клинички сличан миоплегиа парокисматица (парализа фамилиарис периодица, али је патогеност његовог супротстављања, јер су напади изазвани калијумом и спријечени угљикохидратима. Хиперкалемија без повећања излучивања калијума у ​​мокраћи је константна особина Ментални факултети нису погођени, оба пола су захваћена, тежа код мушкараца, у првој деценији Насљеђивање је аутосомно доминантно

2

Синдром карактеризиран миотонијом и мишићном крутошћу са финим трзањем (миокимиа), праћен мишићним губитком и генерализованом хиперхидрозом. Аутосомно доминантно наслеђивање.

Библиографија

• Adynamia episodica hereditaria. Doctoral thesis. Almqvist & Wiksell, 1956. 126 pages. Acta paediatrica. Supplementum, Uppsala, May 1956, 45 (Supplement 108): 1-126. 1957
• Adynamia episodica hereditaria. I. Gamstorp. Acta genetica et statistica medica, Basel, 1957, 7 (2): 325-328.
• Not Available. Swedish. I. Gamstorp. Svenska Läkartidningen, Stockholm, March 8, 1957, 54 (10): 685-696.
• Adynamia episodica hereditaria: a disease clinically resembling familial periodic paralysis but characterized by increasing serum potassium during the paralytic attacks. I. Gamstorp, M. Hauge, H. F. helweglarsen, H. Mjones, U. Sagild. The American Journal of Medicine, New York, September 1957, 23 (3): 385-390. 1959
• A syndrome characterized by myokymia, myotonia, muscular wasting and increased perspiration. I. Gamstorp, G. Wohlfart. Acta psychiatrica et neurologica Scandinavica, Copenhagen, 1959, 34 (2): 181-194.
• Some aspects of the pathophysiology of adynamia episodica hereditaria. F. Buchthal, L. Engbaek, I. Gamstorp. Danish Medical Bulletin, Copenhagen, June 1958, 5 (5): 167-169.
• Paresis and hyperexcitability in adynamia episodica hereditaria. F. Buchthal, L. Engbaek, I. Gamstorp. Neurology, May 1958, 8 (5): 347-351. 1960
• Electromyography of external eye muscles: neurological application. I. Gamstorp, C. Kupfer. Transactions of the American Neurological Association, 1960, 85: 128-130.
• Mean Duration of Action Potentials in Extraocular Muscles: An Electromyographic Study. I. Gamstorp and Carl Kupper. Archives of Ophthalmology, Chicago, November 1960, 64 (5): 744-750. 1961
• Denervation of extraocular and skeletal muscles in a case of pernicious anemia. I. Gamstorp, C. Kupfer. Neurology, February 1961, 11: 182-184.
• Studies in nauromuscular transmission. I. Influence on neuromuscular transmission of alkalosis and acidosis. I. Gamstorp and E. Vinnars.

Acta physiologica Scandinavica, Stockholm, October 1961, 53: 142-150.

• Studies in neuromuscular transmission. II. Influence on neuromuscular transmission of hyperpotassemia. I. Gamstorp, E. Vinnars. Acta physiologica Scandinavica, October 1961, 53: 151-159.
• Studies in neuromuscular transmission. III. Influence of changes in blood pH and carbon dioxide tension on the effect of tubocurarine and dimethyl ubocurarine. I. Gamstorp, E. Vinnars. Acta physiologica Scandinavica, Stockholm, October 1961, 53: 160-173. 1962
• A study of transient muscular weakness. Clinical, biochemical, and electromyographical findings during attacks of periodic paralysis and adynamia episodica hereditaria. I. Gamstorp. Acta neurologica Scandinavica, Copenhagen, 1962, 38: 3-19.
• Neurophysiologic disturbances in hypertonic dehydration. P. R. Dodge, J. F. Sotos, I. Gamstorp, D. Devivo, M. Levy, T. Rabe. Transactions of the American Neurological Association, New York, 1962, 87: 33-36. 1963
• Adynamia episodica hereditaria and myotonia. I. Gamstorp. Acta neurologica Scandinavica, Copenhagen, 1963, 39: 41-58.
• Normal conduction velocity of ulnar, median and peroneal nerves in infancy, childhood and adolescence. I. Gamstorp. Acta paediatrica. Supplementum, Uppsala, 1963 (supplement 146) :68-76.
• Studies in neuromuscular transmission. IV. Influence of changes in blood pH and carbon dioxide tension on the effect of succinylcholine. Gamstorp, E. Vinnars. Acta physiologica Scandinavica, May 1963, 58: 48-56. 1964
• Conduction velocity of peripheral nerves in children. I. Gamstorp. Transactions of the American Neurological Association, 1964, 89: 198-199.
• [Recurring attacks of muscular weakness of hereditary nature (familial periodic paralysis, adynamic episodica hereditaria and normokalemic periodic paralysis sensitive to sodium.] French. I. Gamstorp. La Revue du practicien, Paris, February 11, 1964, 14: 527-545.
• Nonendemic Goitre and Deafness. Lars R.Nilsson, Nils Borgfors, I. Gamstorp, Hans-Eric Holst and Gunnar Liden. Acta paediatrica, Stockholm, March 1964, 53 (2): 117-131.
• [Eeg findings and test results in myopathy and denervation atrophy in children.] I. Gamstorp, M. Smith. Nordisk Medicin, Stockholm, August 20, 1964, 72: 998-1000. Swedish.
• Conduction velocity of peripheral motor nerves in mental retardation, diabetes and various neurological diseases in childhood. I. Gamstorp. Acta paediatrica, Stockholm, September 1964, 53: 408-416.
• Congenital cardiac arrhythmia. Gamstorp, R. Nilsen, H. Westling. The Lancet, London, October 31, 1964, 2 (7366): 965.
• Clinical evaluation of an oral anabolic steroid (methandrostenolone, dianabol ciba) in children with muscular weakness and wasting. I. Gamstorp.

Acta paediatrica, Stockholm, November 1964, 53: 570-577. 1965

• Myotonic dystrophy in infancy and childhood. Philip R. Dodge, I. Gamstorp, Randolph K. Byers, and Patricia Russell: Pediatrics, January 1965, 35: 3-19.
• Peripheral sensory conduction in ulnar and median nerves of normal infants, children, and adolescents. I. Gamstorp, S. A. Shelbourne Jr. Acta paediatrica Scandinavica, Stockholm, July 1965, 54: 309-313.
• Clinical applications of nerve conduction velocity. I. Gamstorp. Developmental Medicine & Child Neurology, London, August 1965, 7 (4): 427-429. 1966
• A clinical trial of tegretol in children with severe epilepsy. I. Gamstorp. Developmental Medicine & Child Neurology, London, June 1966, 8 (3): 296-300.
• Peripheral neuropathy in juvenile diabetes. I. Gamstorp, S. A. Shelburne Jr, G. Engleson, D. Redondo, H. S. Traisman. Diabetes, Alexandria, Virginia, June 1966, 15 (6): 411-418.
• Conduction velocity of peripheral nerves in children with phenylketonuria. I. Gamstorp, Samuel A. Shelburne Jr, and Margaret E. O'Fiynn. Neurology, June 1966, 16 (6): 556-558. 1967
• Teratologi : läran om missbildningar. I.Gamstorp and Bengt Kallén (1929-). Stockholm : Almqvist & Wiksell, 1967. 239 pages.
• Distrubed growth and development due to diencephalic lesions in infancy. I. Gamstorp, B. Kjellman, P. Palmgren. Acta neurologica Scandinavica, Copenhagen, 1967, 43, Supplement 31: 55.
• Progressive spinal muscular atrophy in infancy and childhood. I. Gamstorp. Acta neurologica Scandinavica, Copenhagen, 1967, 43, Supplement 31: 175.
• Necrotizing encephalopathy localized to the brain stem in an infant. A. Brun, I. Gamstorp, H. Ekelund. Acta paediatrica Scandinavica, Stockholm, 1967, Supplement 177: 101-102.
• Diencephalic syndromes of infancy. Report of 3 children with emaciation syndrome and disproportionately large hands and feet. I. Gamstorp, B. Kjellman, P. Palmgren. The Journal of Pediatrics, St. Louis, March 1967, 70 (3): 383-390.
• Histochemistry of muscle fibres. I. Gamstorp. Developmental Medicine & Child Neurology, London, Aprtil 1967, 9 (2): 241-242.
• Progressive spinal muscular atrophy with onset in infancy or early childhood. I. Gamstorp.Acta paediatrica Scandinavica, Stockholm, July 1967, 56 (4): 408-423.
• [Subdural hygroma in infants. Neurological diagnosis] I. Gamstorp. Läkartidningen, August 2, 1967, 64 (31): 3053-3054. Swedish.
• [Muscular hypotonia in infants] I. Gamstorp. Läkartidningen, August 31, 1967, 64 (34): 3299-3309. Swedish. 1968
• Encephalo-myelo-radiculo-neuropathy. G. Blennow, I. Gamstorp, R. Rosenberg. Developmental Medicine & Child Neurology, London, 1968, 10: 485-490.
• Effect of phenytoin on the tryptophan load test. G. Meeuwisse, I. Gamstorp, N. Tryding. Acta paediatrica Scandinavica, Stockholm, March 1968, 57 (2): 115-120.
• Polyneuropathy in childhood. I. Gamstorp. Acta paediatrica Scandinavica, Stockholm, May 1968, 57 (3): 230-238. Review. 1969
• Mannosidosis: a clinical and histopathologic study. Kjellman, I. Gamstorp, A. Brun, P. A. Ockerman, P. Palmgren. The Journal of Pediatrics, St. Louis, September 1969, 75 (3): 366-373.
• Apparent response of impaired mental development, minor motor epilepsy and ataxia to pyridoxine. H. Ekelund, I. Gamstorp, W. Von Studnitz.Acta paediatrica Scandinavica, Stockholm, November 1969, 58 (6): 572-576. 1970
• Pediatric Neurology. I. Gamstorp. New York: Appleton-Century-Crofts, 1970, London : Butterworhs, 1970. 2nd edition, 1985. 394 pages.
• Metabolic neuropathies and myopathies in infancy and childhood. I. Gamstorp. Acta neurologica Scandinavica, Copenhagen, 1970, 46, Supplement 43:109-110.
• Conduction velocity of peripheral nerves and electromyography in infants and children. I. Gamstorp. Psychiatrie, Neurologie und medizinische Psychologie. Beihefte, Leipzig 1970, 13-14: 235-244.

=

Long-term follow-up of children with severe epilepsy treated with carbamazepine (Tegretol, Geigy). I. Gamstorp. Acta paediatrica Scandinavica. Supplement, 1970, 206, Supplement 206: 96-97. Neonatal seizures; effect of lidocain. E. Norell, I. Gamstorp. Acta paediatrica Scandinavica. Supplement, 1970, Supplement 206: 97-98. Differences between epileptic and non-epileptic children with special reference to the tryptophan-tolerance test. I. Gamstorp. Developmental Medicine & Child Neurology, London, June 1970, 12 (3): 399. A patient with hereditary galactokinase deficiency. A. Dahlqvist, I. Gamstorp, H. Madsen . Acta paediatrica Scandinavica, Stockholm, November 1970, 59 (6): 669-675. 1971 Characteristic clinical findings in some neurogenic myopathies and in some myogenic myopathies causing muscular weakness, hypotonia and atrophy in infancy and early childhood. I. Gamstorp. Birth Defects. Original Article Series, White Plains, NY, February 1971, 7 (2): 72-81. [Child neurology] I. Gamstorp. Nordisk Medicin, Stockholm, April 8, 1971, 85 (14): 440. Swedish. [Periodic paralysis] Norwegian. I. Gamstorp. Tidsskrift for Den norske lægeforening, Oslo, April 20, 1971, 91 (11): 798-800. [Pediatric neurology. 2. Frequency and distribution in a department of pediatrics in a central hospital] Swedish. I. Gamstorp. Läkartidningen, June 9, 1971, 68 (24): 2813-2816. School-children with perceptive deafness. I. Gamstorp. Developmental Medicine & Child Neurology, London, August 1971, 13 (4): 490-496. [Anticonvulsants. 5. Treatment of convulsions in the neonatal period] I. Gamstorp. Läkartidningen, October 18, 1971, 68, Supplement 3: 79-82. Swedish. 1972 [Intermittent muscular paralyses and potassium metabolism] I. Gamstorp. Der Nervenarzt, Berlin, January 1972, 43 (1): 1-8. Review. German. Neurological disorders and growth disturbances in infancy and childhood. I. Gamstorp. European Neurology, Basel–New York, 1972, 7 (1): 1-25. Nerve conduction velocity in subacute sclerosing panencephalitis. P. G. Procopis, I. Gamstorp. European Neurology, Basel, 1972, 7 (6): 335-338. Donohue's syndrome--leprechaunism--Cockayne's syndrome. A report of two patients and discussion of the relation between Donohue's Syndrome and Cockayne's Syndrome. I. Gamstorp. European Neurology, Basel–New York, 1972, 7 (1): 26-33. [Treatment of uncomplicated urinary tract infections in children] Agnell, G. Edgren, I. Gamstorp, D. Nilsson, R. Wasserman, S. Djerf, E. Enocksson, K. Holmdahl, E. Oberger, J. Winberg. Läkartidningen, September 20, 1972, 69 (39): 4388-4390. Swedish. 1973 [Dystrophia atrophica in children] Swedish. I. Gamstorp, M. Veselinova. Läkartidningen, March 14, 1973, 70 (11): 1061-1063. 1974 Neurologiska problem i skolåldern. In the series: Skolhälsovård. Stockholm, 1974. Bilateral, severe, sensori-neural hearing loss after haemophilus influenzae meningitis in childhood. I. Gamstorp, I. Klockhoff. Neuropädiatrie, Stuttgart, May 1974, 5 (2): 121-124. Hearing loss after H. influenzae meningitis. I. Gamstorp, I. Klockhoff. Developmental Medicine & Child Neurology, October 1974, 16 (5): 678-679. Encephalo-myelo-radiculo-neuropathy: involvement of the CNS in children with Guillain-Barré-Strohl syndrome. I. Gamstorp. Developmental Medicine & Child Neurology, October 1974, 16 (5): 654-658. [Vitamin B6-dependency syndrome] Danish. I. Gamstorp. Ugeskrift for Læger, Copenhagen, December 9, 1974, 136 (50): 2819. 1975 [Hereditary episodic adynamia] Danish. I. Gamstorp. Ugeskrift for Læger, Copenhagen, November 1975, 137 (48): 2836-2837. [Familial periodic paralysis] Danish. I. Gamstorp. Ugeskrift for Læger, Copenhagen, November 10, 1975, 137 (46): 2714-2715. Bilateral teratoma of testis in two brothers with 47,XXY Klinefelter's syndrome. K. H. Gustavson, I. Gamstorp, S. Meurling. Clinical Genetics, Copenhagen, July 1975, 8 (1): 5-10. Treatment with carbamazepine: children. I. Gamstorp. Advances in Neurology, 1975, 11: 237-248. Systematic determination of the serum phenytoin level as an aid in the management of children with epilepsy. E. Norell, G. Lilienberg, I. Gamstorp. European Neurology, Basel–New York, 1975, 13 (3): 232-244. 1976 [The chronically ill child and its family--physical, mental and social needs] T. Lindberg, G. Klackenberg, Pehrsson G, A. Rundquist, I. Gamstorp. Läkartidningen, September 8, 1976, 73 (37): 2989-2999. Swedish. 1977 A double-blind study of clonazepam in the treatment of therapy-resistant epilepsy in children. J. Bensch, G. Blennow, H. Ferngren, I. Gamstorp, K. M. Herrlin, J. Kubista, A. Arvidsson, H. Dahlström. Developmental Medicine & Child Neurology, London, June 1977, 19 (3): 335-342. 1978 Haemangio-endothelioma of the orbit. K. Bergström, P. Enoksson, I. Gamstorp, P. Naeser. Ophthalmologica, Basel, 1978, 177 (2): 115-120. [Diagnosis of neuromuscular diseases (2): muscle diseases in childhood] I. Gamstorp. Läkartidningen, March 8, 1978, 75 (10): 925-929. Swedish. [Diagnosis of neuromuscular diseases (6): serum enzyme determinations] I. Gamstorp. Läkartidningen.March 8, 1978, 75 (10): 942-943. Swedish. [Damage to the sciatic nerve caused by injections in children] I. Gamstorp. Läkartidningen, May 10, 1978, 75 (19): 1926-1928. Swedish. [Injection injuries to the sciatic nerve in children] I. Gamstorp. Vårdfacket, Stockholm, May 19, 1978, 2 (9): 74-77. Swedish. 1979 [Hereditary myopathies] Swedish. I. Gamstorp. Scandinavian Journal of Rheumatology. Supplements, Oslo, 1979, 30: 171-186. 1980 The chronically Ill, handicapped, dying child and his family: need for total care and support. I. Gamstorp. Brain and Development, Tokyo, 1980, 2 (2): 127-132. 1982 Krampsjukdomar hos barn. I. Gamstorp. Helsingborg : Leo Rhodia, 1982. 32 pages. Neonatal convulsions treated with continuous, intravenous infusion of diazepam. I. Gamstorp, G. Sedin. Upsala Journal of Medical Sciences, Upsala, 1982, 87 (2): 143-149. Non-dystrophic, myogenic myopathies with onset in infancy or childhood. A review of some characteristic syndromes. I. Gamstorp. Acta paediatrica Scandinavica, Stockholm, November 1982, 71 (6): 881-886. Review. 1984 Progressive spinal muscular atrophies. I. Gamstorp and Harvey B. Samat, editors. In the series: The International Review of Child Neurology New York : Raven Press, 1984. 243 pages. 1985 Selenium supplementation in X-linked muscular dystrophy. Effects on erythrocyte and serum selenium and on erythrocyte glutathione peroxidase activity. M. Gebre-Medhin, K. H. Gustavson, I. Gamstorp, L. O. Plantin. Acta paediatrica Scandinavica, Stockholm, November 1985, 74 (6): 886-890. 1986 A trial of selenium and vitamin E in boys with muscular dystrophy. I. Gamstorp, K. H. Gustavson, O. Hellström, B. Nordgren . Journal of Child Neurology, July 1986, 1 (3): 211-214. 1988 A new type of muscular dystrophy in two brothers: analysis by use of DNA probes suggests autosomal recessive inheritance. P. Goonewardena, K. H. Gustavson, I. Gamstorp, N. R. Lundström, U. Pettersson. Clinical Genetics, Copenhagen, November 1988, 34 (5): 299-305. 1989 Disorders Characterised by Spontaneous Attacks of Weakness Connected with Changes of Serum Potassium. I. Gamstorp. In: Christos S. Bartsocas: Genetics of Neuromuscular Disorders: 175-195. Alan R. Liss Inc., 1989. Review: Progress in Clinical and Biological Research, New York, 1989, 306: 175-195. 1990 Dermatomyositis and polymyositis in childhood. I. Gamstorp. Brain and Development, Tokyo, 1990, 12 (3): 345-348. Review. [Fibromyalgia is a syndrome not a diagnosis] I. Gamstorp. Nordisk Medicin, Stockholm, 1990, 105 (5): 143. Swedish. Friedreich's ataxia in 13 children: presentation and evolution with neurophysiologic, electrocardiographic, and echocardiographic features. M. A. Salih, G. Ahlsten, E. Stålberg, R. Schmidt, J. Sunnegårdh, M. Michaelsson, I. Gamstorp. Journal of Child Neurology, October 1990, 5 (4): 321-326. 1991 Lyme Borreliosis from a Patient's View-point. I. Gamstorp. Scandinavian Journal of Infctious Diseases. Supplementum, 1991, 77: 15-16. 1996 Child neurology--from my point of view. I. Gamstorp. Journal of Child Neurology, September 1996, 11 (5): 394-399. 1997 [Problems can be seen from different points of view] I. Gamstorp. Läkartidningen, September 3, 1997, 94 (36): 3018. Swedish. 2000 [Reflections on consolation--physicians, too, have the right to grief] I. Gamstorp. Läkartidningen, March 8, 2000, 97 (10): 1166. Swedish.

Извори

http://www.whonamedit.com/doctor.cfm/3363.html