Корисник:Ivannrtd1614/песак

JAPANSKI OBIČAJI

Premda je gramatika laka, Japanski važi za najteži jezik na svetu, jer se u japansklom ne broje samo izgovorene reči, već se nisansiraju I osećaji koji se izgovorom izražavaju. Američki vojnici koji su nakon drugog svetskog rata bili stacionirani u Japanu uvek su iznova doživljavali poraz pokušavajući da primene svoje teško stečeno znanje japanskog jezika. Veoma sus se stideli. Zašto? Oni su većivu izraza pokupili od svojih devojaka Japanki, ali u Japanu postoje velike razlike u govoru I izboru reči između ženskih I muških osoba. Jedni izraze upotrebljavaju isključivo muškarci, a druge samo žene.

NAJVAŽNIJI JE SKLAD

Sklad i harmoja ogleda se i u njihovom životnom prostoru

Mnogi stručnjaci se uglavnom slažu sa tim da je japanski jezik najteži na svetu iako ima prilično jednostavnu gramatiku. Ljudi sa zapada misle logički, a japanci intuitivno. Zašadnjacima je navažnije da drugima na što jednostavniji način objasne o čemu se radi, dok japanci pre svega žele da zadrže sklad I očuvaju svoj I sagovornikov obraz. Drugim rečima, ljudima sa zappada je najvažnije ono JA, a Japancima MI. Prilikom ispitivanja različitih naroda koje sui m osobine najvažnije, 27% Japanaca navelo je srdačan odnos prema drugima, dok je samo 7.9% Nemaca navelo tu osobinu. Istoričari tvrde da taj osećaj za nas kao I suzdržavanje pojedinca potiče još iz starog japanskog društva kada se sejao pirinač. Seoska zajednica u planinskom krajoliku mogla je pirinač snabdeti potrebnom vvodom samo kada su svi bili složni. A možda su razlozi za drugačiji način razmišljanja u mozgu. Zvukove kao što su smejanje ili plakanje oglašavanje životinja, pljuskanje talasa I pljkuštanje kiše japanci prerađuju u levoj strain mozga gde se nalazi I centar za govor, a mehaničke zvukove u desnoj stran. Kod svih drugih ljudi to je obrnuto.

ZAGONETNO PISMO

Jedan od način kako se piše japansko pismo

Znakovi su vrlo škakljiva tema. U japanskom jeziku se istovremeno upotrebljavaju tri različita pisma. Japanci su u VII veku prvo uveli kineski, tzv. Kana znakove kojih ima najmanje 2000. Zbog posebnosti svog jezika dodali su još dva svoja slogovna pisma hiarana I katakana. Često se u jednoj rečenici pojavljuju sva tri pisma, a ponekad I u jednoj jedinoj reči. Katakana se upotrebljava za reči koje su preuzete iz stranih jezika. Tako su zahvaljujući englezima, Japanci usvojili sondo /(sandwich) I korisumasu (christmass), a zahvaljujući Nemcima OOdecoron (kornich wqae) kolonjska voda I airuabito Кумано(arbeiten=raditi) što do duše označava samo manji posao za studenta. Kada se radi o izdržavanju uljudnosti I poštovanja japanski jezik zauzima prvo mesto na svetskoj rang listi. Izbor reči nije samo kod muškaraca I žena drugačiji.

Ovo su neki od primera japanskih reči:

Канџи	Хирагана	Катакана	Ромаџи	српски
私	わたし	ワタシ	watashi	ја
金魚	きんぎょ	キンギョ	kingyo	златна рибица
煙草 или 莨	たばこ	タバコ	tabako	цигарете
東京	とうきょう	トウキョウ	tōkyō	Токио (главни град Јапана)

NA KOGA SE ODNOSI?

Isto tako, se upotrebljavajuz drugačiji izrazi I oblici ako je sagovornik startija osoba ili pretpostavljeni u preduzeću kao I u razgovoru sa bliskim prijazteljem ili detetom. U japanskom postoje tri različita izraza za glagol nalaziti se ili biti. Ako se skromno govori o sebi upotrebljava se izraz Orimasu. Ako je reč o bilo kome, kaže se Imasu. Ako se pak, radi o nekoj uvaženoj ličnosti, valja upotrebiti “irashaimasu”.

“DA” NE ZNAČI UVEK “DA”

Ko u rečniku potraži reč DA, naći će HAI, ali time nije još ništa naučio. DA u japanskom jeziku ne znači da se sagovornik slaže sa onim što je rečeno. On samo daje na znanje da je shvatio poruku. Jedan nemački student japanskog jezika doživeo je ovu anegdotu: kada je upitao majku porodice kod koje je boravio, da li želi da ide sa njim u kupovinu, ona je odgovorila sa HAI. On je požurio da se presvuče, ali kad se vratio ona se nije pomakla sa mesta I nije u opšte imala nameru da izađe iz kuće. Polako je shvatio da je otac porodice tog jutra uzeo auto, a da je drugi auto na pregledu kod mehaničara. Žena je htela da pokaže da je raztumela njegovo pitanje I zbog toga je ljubazno odgovorila HAI. Da bi japanac izbegao da jasno I glasno kaže ne, potrebni su čitavo jezičko uvijanje I umeće kako se ne bi ugrozili sklad I harmonija. Mase ljudi koje bi za evropljane bile nepodnošljive, prema japancima ni malo ne smetaju. Na protiv, oni na taj način jasno pokazuju osećaj za zajednicu I želju za skladom. To je već dovelo do diplomatskih nesporazuma. Početkom 70-ih godina prišlog veka Amerikanci sun a japanskom tržištu hteli da uvedu olakšice za uvoz. Japanski premijer Kakuei Tanaka je na to ljubazno odgovorio sa DA. Kasnije se ispostavilo da je to DA značilo jasno NE. Japanski psihijatar Takeo Doi je u svojoj knjizi pokušao da rasvetli tajanstvene uglove japanske duše. Tako piše o tome da američko PLEASE HELP YOURSELF za stolom Japancima zvuči neljubazno. To je možda ljubazan poziv da se ljudi slobodno posluže, ali za japanca to zvuči kao NIKO TI NEĆE POMOĆI, a to je nešto nečuveno za japanske domaćine.

NAJBOLJE JE ĆUTATI

Kada pak pitate nekoga na prozoru kakvo je vreme, a on odgovori pada kiša ili sunce sija, moglo bi se protumačiti kao da je ta osoba umišljena. Zato Japanac radije odgovara možda pada kiša ili ako nemate ništa protiv, rekao bih da sija Sunce. U slučaju sumnje, bolje je ne reći ništa. Zato je ćutanje savršena govorna veština.

Pravilo ponašanja je i u nošenju japanske nošnje. Na slici japanski par u kimonima

U japanu važe posebna pravila te je važno da ih se svi pridržavaju, čak I stranci. Prva opasnost vreba većna vratima. Ko god ulazi u kuću, mora da skuine cipele I obuje papuče koje stoje u predsoblju. Samo se u njima sme hodati po kući. A ko želi da ide u WC mora ih zameniti posebnim papučama koje su namenjene samo za tu svrhu. Srkanje za stolom nije nipošto ne pristojno nego je šta vise znak zadovoljstva. Nekim strancima na njihovo zaprepaštenje bilo je postavljeno pitanje nisam primetio da srčete, zar va jelo ne prija. Ako želite da počnete sa jelom, dovoljno je da kažete I tada kimasu, što u prevodu znači ja jedem. Da li drugi jedu ili ne, nije bitno. Kada ste gotovi, kaže se GOTHISO, sama deshita. Ako se jede pirinač, ne smete ostaviti štapiće zabodene u pirinač, jer to podseća na mirisne štapiće koji se pale za mrtve I donose nesreću. I u vezi sa pićem, postoje posebna pravila ponašanja. Nepristojno je sipati ili dosipati sam u čašu. To je dužnost vašeg suseda za stolom. Ako ne želite vise da pijete, ostavite gutljaj u čaši da Vam ne bi stalno dosipali.

Alkohol u veselom društvu nećete moći da izbegnete. Dakle, pijte u umerenim količinama. Stranac koji izađe pijan na ulicu, gubi obraz, a stranci koji po svaku cenu žele da nazdrave sa ČIN, ČIN, bolje da to ne rade. Čin, Čin na japanskom jeziku dece označava muški polni organ.

Vizitkarte su jako važne. Zato se sa njima treba dobro snabdeti. Predajte ih sagovorniku sa obe ruke uz naklon. Slova moraju da budu okrenuta primaocu. On je prihvata sa naklonom I predaje svoju na isti način. Čak I u zajedničkim kuipatilima morate obratiti pažnju na ponašanje. Bilo bi varvaski kada bi se u kadi trljali penom za kupanje. To se radi izvan kade, gde se tamo ispira sapunica. Tek onda je dozvoljeno da se uđe u kadu. Ali oprez. Voda je vruća od 40 do 45 stepeni. Maženje u javnosti je strogo zabranjeno. Čak se I držanje za ruke smatra nepristojnim. Ko koristi javne toalete, ne treba da se iznenadi što ih muškarci I žene koriste zajedno. Pisoari se nalaze u predvorju, a dame jednostavno prolaze pored muškaraca koji tamo obavljaju nuždu. Sam zahod čini u stvari jedna rupa u podu. Za to su privatni toaleti sušta suprotnost. Neki od njih su prava čuda visoke tehnologije. Svetlosni senzori pokreću system toaleta, uključuje se rafinirano osvetljenje I muzika. Daska na šolji, već je ugrejana, a fen suši mokre delove tela.

Reklama u kojoj su sumereni pogledi. Svi gledaju reklame u tokijskom gradskom prevozu. Pošto su japanci mnogo manje osećaju kao pojedinci, nisu previse opterećeni time.

Čaj za najviše pet osoba.

Japanka u narodnoj nošnji tokom pripremanja čaja

Tradicija stara stotinama godina imaju veliki uticaj na život Japanaca. Ceremonija čaja (CHANOOYU) uključujući I Gejše koje su razvile posebnu tradiciju služenja jedno je od najvažnijih obeležja japanske culture. Sklad između prostorije, vrta, cvetnog I slikarskog ukrasa je neophodan, a najviše petoro gostiju smeju učestvovati u ceremoniji. Piknik povodom svečanosti u cast cvetanja trešnjinog drveta. Masa ljudi koje bi za evropljane bile nepodnošljive japancima ni malo ne smetaju. Naprotiv, oni na taj način jasno pokazuju osećaj za zajednicu I želju za skladom. Molitva u KUMANO ormanima poštovanje je za svakog japanca nešto najvažnije. Naročito poštovanje prema Bogovima, carevima, pretpostavljenima I gostu. U tu svrhu postoje razne vrste dubokog naklona – neutralnih 5 stepeni, pa do najvećeg stepena poštovanja od 45 stepeni što se primenjuje I prilikom izvinjavanja.