Корисник:Jelena S02/песак

Тонгли (кин:同里; пин:Tónglǐ) (дијалекат ву: dongli-alanghang) је древни град на јужној обали реке Јангце са историјом дужом од хиљду година. Налази се у округу Вуђиjанг у граду Сучоџоу у провинцији Ђиангсу (општински округ Суџоу). Министарство грађевинарства Народне Републике Кине (кин: 中华人民共和国; пин: Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó) и Државна управа за културну баштину (кин:国家文物局; пин: Guójiā wénwù jú) су 8. октобра 2003. године објавили листу десет градова од културно-историјског значаја на којој се нашао и овај град. Тонгли се заједно са Џоуџангом и Луџијем сврстава у три древна града која леже на обалама доњег тока реке Јангце. Ова три града такође су уврштена на Унескову листу светске баштине.

Тонгли спада међу сто најбољих градова у Кини у 2019. години.

Тонгли
град
Тонгли, древни град на јужној обали реке Јангце
координате：31°09′04″N 120°43′05″E坐标：31°09′04″N 120°43′05″E
Држава	Народна Република Кина
Управни округ	Вуђијанг
Број села на нивоу општине	5 општина 12 села
Временска зона	Пекиншко време（UTC+8）
Поштански број	32 05 09 111
Позивни број	+86 (0)512

Знаменитости

Врт Туиси (кин: 退思园; пин: Tuìsī yuán) је један од најпознатијих вртова у јужном току реке Јангце и уврштен је на листу светске баштине(енгл. World Heritage Site — досл. „место/локалитет светске баштине“) 1997. године.

Галерија

• 
  Сокак у Тонглију
• 
  Чајџиница на обали реке
• 
  Перформанс рибара
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Знамените личности Тонглија

• Ђи Ченг (кин: 计成; пин: Jì Chéng) познат као Ву Фоу, носио је титулу Таожена. Ђи Ченг био је баштован за време династије Минг.
• Чен Ћубинг (кин:陈去病; пин:Chén Qùbìng; 1874－1933), познат под именом Пеи Жен и надимком Чао Нан био је први човек павиљона Чуи Хонг пореклом из Вуђијанга. Био је песник модернизма, као и један од оснивача Јужњачког друштва (кин: 南社; пин: Nán shè). У својим млађим годинама, пратећи доктора Сун Јат Сена (кин:孫中山; пин:Sūnzhōngshān), свим својим снагама залагао се за ширење Синхајске револуције (кин:辛亥革命; пин: Xīnhài gémìng). Дао је значајан допринос Синхајској револуцији у којој је збачена династија Ћинг, као и борби против Јуен Шикаиевог Покрета за заштиту Устава. Већина његових песама написана је меланхоличним и трагичким стилом и зражавају његову снажну љубав према домовини. У старијим годинама радио је као професор на Југоисточном универзитету (кин:东南大学; Dōngnán dàxué), директор Музеја револуције, и као директор Универзитета за очување антиквитета провинције Ђангсу. Умро је услед болести 10.октобра 1933. године у свом родном граду Тонглију. У новембру 1935. године, након 36 година од оснивања Јужњачког друштва, Лију Јаци је са осталим члановима друштва организовао премештање његовог ковчега у подножје Тигровог брда, место настанка Јужњачког друштва, где је одржана јавна комеморација.
• Ђинсонг Цен （кин: 金松岑; пин: Jīnsōng Cén 1874－1947）, чије је право име било Мао Ђи, такође познат и као Тијен Хе, Тијен Ју, Хао Џуанг Јоу, Хе Ванг, користио је псеудониме: Тијенфанглог господар, Љубитељ слободе, Ђинји, Кирин. У младости, Ђинсонг Цен је био ентузијастичан у погледу залагања за Буржоаску револуцију. Године 1896, у Тонглију је основао „Самостално учењачко друштво“, „Друштво за преношење знања физике, хемије и музике“, у циљу ширења савременог образовања. Касније је заједно са Чен Ћубингом основао „Осветничко друштво“ у покушају да освети своју земљу. Академија Тонг Чуан основана је 1902. године, а следеће године на позив Цаи Јуенпеија, Ђин Сонг одлази у Шангај како би учествовао у „Кинеској образовној асоцијацији" и основао Комунистичку партију Тонглија. Финансирао је издавање Цоу Жунговог дела „Револуционарна армија“ (кин: 革命军; пин:Gémìng jūn) у циљу промовисања Сун Јат Сенових револуционарних активности. Након Синхајске револуције изабран је за члана савета провинције Ђијангсу. Како би избегао уплитање са издајницима Кине, након избијанја Другог кинеско-јапанског рата (кин: 中国抗日战争; пин: Zhōngguó kàngrì zhànzhēng), Ђин Сонгцен посветио се образовању, писању поезије и академским истраживањима. Био је познат као зналац класичне кинеске културе, историје, језика и филозофије. Заједно са Чен Ћубингом и Лију Јазијем сматра се једним од три хероја Вуђијанга у време касне династије Ћинг (кин:清朝; пин: Qīngcháo) и ране Народне републике Кине. Једно од његових најпознатијих дела је „Цвеће у мору зла“. Ђин Сонгцен имао је мноштво ученика: Лију Јази, Пан Гуангдан, Феи Сијаотонг, Ванг Шаоао, Ванг Пеидџенг, Фан Јенћиао и друге. Ји Сонгценова некадашња кућа сада је пословни приостор који служи у образовне сврхе. Изграђена је 13. године Народне републике Кине и сада је јединица за контролу културних реликвија на нивоу града.
• Је Јин (кин:叶茵;пин: Yè Yīn ) био је познати песник из династије Сунг (кин: 宋朝; пин: Sòngcháo). Остварио је успех у поезији и у прози. Писао је јасним, чистим стилом. Његова најпознатија дела су „Сун Шитанг песме “  у пет томова, „Лице цонгшу“, као и „Фу ли ђи“. Древни мост у Тонг Лију, под именом Си Бен, изграђен је о Је Јиновом трошку.
• Чен Вангдао （кин: 陈王道; пин: Chén Wángdào; 1526-1576）успешно је положио чиновнички испит у 44. години владавине Ђија Ђинга（1565.）. Био је окружни судија Нанђинга. Сматра се да је легенда „Бисерна кула“(кин: 珍珠塔; пин: Zhēnzhū tǎ) прича о удаји ћерке Чен Вангдаоа.
• Џу Хелингова（кин: 朱鹤龄; пин: Zhūhèlíng; 1601－1683) позната дела су: „Збирка песама Јуан“ , „Сабрана дела Сонлинга“, „Збирка Ду Гонгбу“, „Сабрана дела Хан Шана“, „Сабрана дела Периода пролећа и јесени“. Такође постоје његови коментари конфуцијанских класика као и истраживања на тему неоконфуцијанаизма под називом „Ји Гуанг Ји Љуе“. Из његових проучавања синологије и неоконфуцијанизма настало је дело под називом „Шангшу Пи Чуан“. Џу Хелинг такође је написао "Књигу пеама" заједно са Чен Ћијуеном.
• Лу Хуи (кин:陆恢; пин: Lù Huī; 1851－1920) (Лиен Фу(廉夫)), живео је у доба династије Ћинг, био је значајна личност сликарске школе Вумен (кин:吴门画派; пин: Wú mén huà pài). У својој младости учио је калиграфију од Јен Ченг Деа, Жен Лицана, Тао Куија и других. Искористио је свој таленат и специјализовао се за калиграфију у стилу ханских списа и на тај начин развио свој лични стил у калиграфији. Такође је био добар у сликању пејзажа, људских фигура, цвећа и птица, као и воћа. Неко време учио је од Лију Делиуа, а у својим средњим годинама живео у Суџоу где је насликао серију од осам слика под називом „Огранак реке на планини Хенг Шан“, која се сматра његовим ремек-делом. Основао је сликарски атеље заједно са Ву Чангшуом, Ни Тијеном, Ву Даченгом, Ванг Тонгјуом, Гу Линшијем и другима. Потпуно се посветио свом послу и постао познати сликар Ђијангнана у касној династији Минг (кин: 明朝; пин: Ming Cháo) и раној династији Ћинг.
• Ђин Гуобао （кин:金国宝; пин:Jīn Guóbǎo; 1894－1963）био је познати кинески економиста и један од оснивача модерне статистике у Кини. Био је један од најранијих преводилаца Лењинових дела као што су: „Оквири статистике“, „Економски проблеми у Кини “, „Индустријски принцип статистике“ итд. Ђин Гуобао био је професор на Универзитету Фудан, Универзитету Јинан и Економском институту Шангајске академије друштвених наука. Био је члан Шангајске општинске народне политичке консултативне конференције и члан Шангајског општинског комитета друштва Јусан.
• Феи Гонг（кин: 费巩; пин: Fèi Gǒng 1905－1945), посветио је читав свој живот писању. Његова најпознатија дела су: „Систем испита за британску државну службу“, „Британска политичка организација“, „Упоредни устав“ итд. Био је први који је дошао на идеју да се уведе позиција „слуга народу“, а поред тога, „Упоредни устав“ је уврштен у „Књигу светског права“.
• Јен Баоли （кин:严宝礼; пин: Yánbǎolǐ 1900－1960), познат као Вен Дан, под надимком Бао Ли, био је представник Шангајског народног конгреса. Био је члан Кинеског удружења за промовисање демократије(кин: 中国民主促进会; пин: Zhōngguó mínzhǔ cùjìn huì) , као и оснивач листа „Вен Хуибао“(кин: 文汇报; пин: Wénhuìbào). Почетком тридесетих година основао је „Шангајску компанију за рекламирање“. Лист „Вен Хуибао“ први пут је објављен у Шангају 25.јануара 1938. године. Лист је имао своје успоне и падове, међутим испунио је народ новим идејама. Јасан став листа о пружању отпора Јапану и спашавању нације, сваки Кинез са осећајем за правду и патриотизмом у себи, дочекао је са добродошлицом. Након победе у Антијапанском рату, уз подршку Комунистичке партије Кине (кин: 中国共产党; пин: Zhōngguó gòngchǎndǎng) и прогресивних демократа, јасно се уздигао против грађанског рата и диктатуре у борби за демократију. Са својим ставовима борбе за демократију, изузетним садржајем и живахном насловном страном, био је супротност Кинеској националној партији и добио велики значај за прогресивно јавно мњење. Бивша резиденција Јен Баолија налази се у вили Хуанцуи познатој као „Врт породице Јен“.
• Ванг Шаоао （кин: 王绍鏊; пин: Wángshào'ào; 1888－1970），такође познат као Ћуе Чен и Ке Чен, био је заменик министра финансија Владиног савета за послове Централне народне владе, заменик Националног народног конгреса, заменик директора Одбора за буџет Националног народног конгреса, члан Националног комитета Кинеске народне политичке консултативне конференције, директор Кинеског удружења за промоцију демократије, члан Демократске националне грађевинске асоцијације Кине и познати друштвени активиста. Ванг Шаоао 1908. године одлази у Јапан на студије и враћа се у Кину након дипломирања 1911. године. Након избијања Синхајске револуције 1911. године заједно са Џанг Таијеном и другима оснива Федерацију Народне републике Кине, која је касније преименована у Уједињену странку. Године 1913. изабран је за члана Представничког дома. Био је ухапшхен 1923. године, након што је одбио подмићивање Цао Куна. У јуну 1936. године био је ухапшен због подстицања трупа Јан Сишана и Фенг Јуксијанга да се одупру Јапану. Ослобођен је након избијања Антијапанског рата 1937. године.
• Фан Јенћиао （кин: 范烟桥; Fànyānqiáo; 1894－1967) био је познат и под именима; Аилиен, Јонг, Веи Шао, Јен Ћиао, Хан Лиангшенг, Чији, Ван Нијенћиао, Чоученг Сијаке. Био је чувени писац и члан Јужњачког друштва. Доста је стварао током свог живота и био је успешан на пољу : романа, филма, поезије, есеја, приповедања, калиграфије. Фан Јенћиао био је оснивач „Вуђијанг новина“, написао је сценарио за филм „Хероји хаотичног времена“, „Прича из западне одаје“, „Породица Ћинхуаи“, „Три осмеха“ итд. Фан Јенћиаова бивша резиденција је Фанђијадаи у Тонглију.

Кинески музеј културе сексуалности

Оснивач Кинеског музеја културе сексуалности (кин:中华性文化博物馆; пин:Zhōnghuá xìng wénhuà bówùguǎn) је Лију Далин. Музеј се налази у близини врта Туиси.