Корисник:Marija Labus/песак
Плака | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Плака је насеље у центру Атине, смештено испод Акропоља. На југу се граничи са насељем Макријани, на истоку са подручјем храма Олимпског Зевса и Зепиона, на северу са трговинским центром Атине и на западу са Монастиракијем. Карактерише је традиционална градња. Плака је једнo од малобројних насеља, сасвим могуће и једино, које је кроз историју константно било насељено. Између осталог, Плака је била и центар Античке Атине.[1] Директна веза ове области са славном прошлошћу Античке Атине, која постаје очигледна посетиоцу захваљујући десетини споменика који се налазе расути по крају, чини је, с разлогом, познатом као Насеље богова.[2][3][4]
Постратно, грађевине Плаке су се истакле као импозантне, резултирајући да Плака постане јединствена област Атине где се може видети град какав је био пре 100 година. У овом крају раде музеји, таверне, ресторани, кафићи и туристичке радње, док су очуване и зграде познатих грађана старе Атине.
У делу Плаке који се пружа ка Акропољу налази се Анафиотика. Анафиотика важи за кварт саграђен у кикладском стилу, које су Анафиоти изградили током друге половине 19. века,[5] када су тражили насеље погодно за своје куће, будући да је у остатку Атине цена најама или куповине земље била висока за њих. Слична насеља, где су унутрашњи мигранти пренели архитектуру свог места порекла, постојала су и другде у Атини, али су временом претрпела грађевинске промене. У Плаки је живео и радио уметник Јоргос Савакис, док последњих година у Плаки живи и глумица Ирена Папас.[6]
Историја уреди
Плака је изграђена углавном око остатака Атинске Агоре, на простору који је без прекида био насељен од праисторије. Током година османске владавине, Плака је као аристократски крај постао турско насеље[7] и седиште војводе (владе). Током периода Грчког рата за независност 1821. године, Плаку су, као и остатак Атине, привремено напустили њени становници због борби и опсаде Акропоља, која се десила 1826. године.
Област је поново изграђена током првих година владавине краља Ота. Плака је имала велику заједницу Арванита до краја 19. века, због чега је неки наводе и као арванитско насеље Атине[8][9][10]. Током тог периода, изграђена је и Анафиотика. Подметнути пожар 1884. године уништио је велики део насеља и створио шансу за археологе да реализују ископавања на Атинској Агори и у Хадријановој библиотеци. Ископавања у овој области се настављају и данас.
Насеље данас уреди
Насеље Плака, које посећује стотине хиљада туриста годишње[11], подлеже строгим урбанистичким прописима. То је јединствен крај Атине где се све комуналије (вода, струја, кабловска телевизија, телефонија, интернет и канализација) спроводе подземно, кроз специјално направљене тунеле, како инсталације не би поквариле живописност овог дела.
У Плаки се данас налазе многи музеји и културна места (попут позоришта). Неки од музеја који се налазе у околини су Музеј народне уметности, Музеј грчких народних инструмената, Музеј Фрисира, Музеј Павлоса и Александре Канелопулу и Музеј Универзитета у Атини.
Архитектура уреди
Са градским развитком током 19. века и откривањем античких споменика, куће око Античке Агоре су постепено отуђиване и на тај начин се археолошки простор очистио од каснијих грађевина и постао је значајна туристичка знаменитост која се налази у срцу савременог града, у подножју Акропоља.
Прилив туриста допринео је очувању карактера Плаке и њеној заштити од „развитка“ остатка града: многе старе куће и живописни путићи насеља су избегли рушења која су се дешавала у корист градње нових модерних зграда. На монументалним зградама отонске епохе, архитекте уводе иновације градећи фасаде са зидовима са великим прозорима украшеним венцима, забатима и балконима од кованог гвожђа.
Те нове куће су биле европски ветар напретка у граду који је унео промену у начин живота и размишљања Атињана, који су до тада, навикли на источњачке отоманске грађевине.
Транспорт уреди
Близу Плаке се налазе метро станице Акропољ, Синтагма и Монастираки, а такође и станице трамваја Синтагма и Зепион, док већина аутобуских и тролејбуских линија које пролазе центром Атине испуњавају потребе транспорта овог краја.
Локалне личности уреди
- Иро, певачица[12]
- Ана Панајотареа, новинарка[13]
- Ирена Папас, глумица[14]
- Мимис Плесас, композитор[15]
Филмови са сценама снимљеним у Плаки уреди
Насеље Плака је присутно у многим филмовима, јер се сматра једним од карактеристичних обележја престонице Грчке.[16] Неки од њих су:
| година | наслов на грчком | наслов на енглеском | режисер |
|---|---|---|---|
| 1950 | Ο μεθύστακας | The Drunkard[17] | Јоргос Цавелас |
| 1961 | Αλίμονο στους νέους | Woe to the Young[18] | Алекос Сакелариос |
| 1965 | Η δε γυνή να φοβήται τον άνδρα | And the Wife Should Revere Her Husband[19] | Јоргос Цавелас |
| 2009 | Έρωτας α λα ελληνικά | My Life in Ruins[20] | Доланд Питри |
| 2012 | Αν | What If...[21] | Христофорос Папакалиатис |
Галерија уреди
Референце уреди
- ^ „Στης Ακρόπολης τα πέριξ”.
- ^ „Η ΣΥΝΟΙΚΙΑ ΤΩΝ ΘΕΩΝ”.
- ^ Κατσαρός, Λάμπρος (2016-09-09). „Εξερευνώντας την Πλάκα, τον πιο παλιό οικισμό στην Ευρώπη! [εικόνες]”. Ελεύθερος Τύπος (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22.
- ^ „Visit Greece | Πλάκα”. web.archive.org. 2017-05-06. Приступљено 2024-04-22.
- ^ Hayllar, Bruce; Griffin, Tony; Edwards, Deborah (2008), Urban Tourism Precincts: Engaging with the Field, Elsevier, стр. 1—18, Приступљено 2024-04-22
- ^ „Η Ειρήνη Παπά στα 90: Oι παρεξηγήσεις με το όνομα, την ηλικία και την κατάσταση της υγείας της | Reader”. web.archive.org. 2021-07-16. Приступљено 2024-04-22.
- ^ Dyson, Stephen L. (1998-12-31). Ancient Marbles to American Shores. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-1-5128-0197-2.
- ^ Lanzendörfer, Tim (2018-09-10), Coda, University Press of Mississippi, стр. 183—192, ISBN 978-1-4968-1906-2, Приступљено 2024-04-22
- ^ Poulton, Hugh, ур. (1997). Muslim identity and the Balkan state. IMMA book series. London: Hurst. ISBN 978-1-85065-276-2.
- ^ Jebb, Richard Claverhouse; Todd, Robert B. (2002). Collected works of Richard Claverhouse Jebb (Reprinted изд.). Bristol: Thoemmes. ISBN 978-1-85506-933-6.
- ^ „Plaka Photo Guide”.
- ^ „Η Ηρώ μένει στην Πλάκα και την λατρεύει | LiFO”. www.lifo.gr (на језику: грчки). 2014-01-29. Приступљено 2024-04-22.
- ^ Team, Gossip-tv (2016-09-11). „Άννα Παναγιωταρέα: Προσπάθησαν να ανοίξουν το σπίτι της στην Πλάκα”. Gossip-tv.gr (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22.
- ^ makiskel_dqc62gd4 (2019-09-03). „Η Ειρήνη Παππά στα 90: Oι παρεξηγήσεις με το όνομα, την ηλικία και την κατάσταση της υγείας της”. iRafina (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22.
- ^ „Μίμης Πλέσσας: «Ποιος το ξέρει…»”. Κακοκαιρία Ιανός τώρα: Live update - Συνεχής ενημέρωση. Приступљено 2024-04-22.
- ^ Πουγκακιώτη, Ιφιγένεια-Δήμητρα. Μέτρηση της αποδοτικότητας και της παραγωγικότητας των δήμων σε ηλεκτρονικό περιβάλλον (Теза). National Documentation Centre (EKT).
- ^ ΜΗΤΡΟΠΟΥΛΟΥ, ΝΑΝΣΥ (2017-03-09). „4 αθηναϊκά στέκια στα οποία γυρίστηκαν επιτυχίες του σινεμά”. BOVARY (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22.
- ^ „Πού γυρίστηκαν οι ελληνικές ταινίες ; (2ο μέρος)”. Retromaniax (на језику: грчки). 2015-08-12. Приступљено 2024-04-22.
- ^ IEFIMERIDA.GR, NEWSROOM (2013-09-17). „To TAIΠΕΔ πουλάει ακόμη και το κτίριο στην Πλάκα όπου γυρίστηκε η ταινία «Η δε γυνή να φοβήται τον άνδρα» [εικόνες]”. iefimerida.gr (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22.
- ^ „Η Ελλάδα γίνεται μόδα”. ΤΑ ΝΕΑ (на језику: грчки). 2008-07-16. Приступљено 2024-04-22.
- ^ „Μια ερωτική ιστορία στο επίκεντρο του πρώτου τρέιλερ του «Αν» του Χρ.Παπακαλιάτη”. in.gr (на језику: грчки). 2012-07-28. Приступљено 2024-04-22.