Којсански језици
Којсански језици су сматрани за аутохтону афричку породицу језика,[2][3] коју чини 27 језика, које говори 400.000 говорника на подручју подсахарске Африке - концентрисани су у области пустиње Калахари и у две лингвистичке енклаве у Танзанији. Специфично за којсанске језике је присуство кликтања при изговарању речи.
| Којсански језици | |
|---|---|
| Khoesaan | |
| (obsolete) | |
| Географска распрострањеност | Пустиња Калахари, централна Танзанија |
| Језичка класификација | (термин погодности) |
| Подподела | |
| ISO 639-2 / 5 | khi |
| Глотолог | нема[1] |
 Раширеност којсанских језика (означено зеленом бојом на мапи) | |
Познате културолошке групе које су говорници ових језика су Бушмани или Сани, који су традиционално ловци-сакупљачи и Хотентоти или Којкоји, који су традиционално сточари. Хотентоти укључују говорнике којкој језика (део централнокојсанских језика), а Бушмани укључују говорнике свих осталих којсанских језика изузев језика хадза и сандаве. Говорници хадзa и сандаве језика представљају два посебна народа Хадзa и Сандаве.
Оправданост уреди
Којсански је предложен као једна од четири породице афричких језика у класификацији Џозефа Гринберга (1949–1954, ревидирана 1963). Међутим, лингвисти који проучавају којсанске језике одбацују њихово јединство, и они користе назив „којсански“ као термин погодности без икаквих импликација лингвистичке валидности, баш као што су „папуански“ и „аустралијски“.[4][5] Претпоставља се да су сличности породица Ту и Ка последица јужноафричког језичког савеза, а не генеалошког односа, док је породица Ко (или можда Квади-Ко) новији мигрант у то подручје и може бити повезана у Сандаве у источној Африци.[6]
Ернст Освалд Јоханес Вестфал познат је по свом раном одбацивању којсанске породице језика (Старостин 2003). Бони Сендс (1998) је закључила да се породица не може доказати тренутним доказима. Ентони Трејл је у почетку прихватио којсански (Трејл 1986), али је до 1998. закључио да се то не може демонстрирати са тренутним подацима и методама, одбацивши га као заснованом на једном типолошком критеријуму: присуству кликова.[7] Димендал (2008) је сажео општи став са, „мора се закључити да Гринбергове интуиције о генетском јединству којсана не могу бити потврђене каснијим истраживањима. Данас, неколико научника који раде на овим језицима третирају три [јужне групе] као независне језичке породице за које се не могу или не могу више показати да су генетски сродне“ (стр. 841). Старостин (2013) прихвата да је веза између сандава и којсана веродостојна, као и она између туа и ка, али не види никакве назнаке везе између аандава и којсана с једне стране и туа и ка с друге стране, или између било којег од њих и хадза.
Јанина Брат-Грифлер тврди, „с обзиром на то да су такве колонијалне границе углавном произвољно исцртане, оне су груписале велики број етничких група које су говориле много језика“. Она претпоставља да се то догодило у оквиру настојања да се спречи ширење енглеског језика током европске колонизације и спречи улазак већине у средњу класу.[8]
Варијације којсанског језика уреди
Ентони Трејл је приметио екстремне варијације којсанског језика.[9] Упркос њиховим заједничким кликовима, којскански језици се значајно разликују један од другог. Трејл је демонстрирао ову језичку разноликост у подацима представљеним у табели испод. Прве две колоне укључују речи из два изолата којсанског језика, Сандаве и Хадза. Следећа три су језици из породице Ко, Ка и Ту, респективно.
| Сандаве | Хадза | Ко | Ju | ǃXóõ | |
|---|---|---|---|---|---|
| 'особа' | ǀnomese | ʼúnù | khoe | ʒú | tâa |
| 'човек' | ǀnomese | ɬeme | kʼákhoe | ǃhõá | tâa á̰a |
| 'дете' | ǁnoό | waʼa | ǀūá | dama | ʘàa |
| 'уво' | kéké | ɦatʃʼapitʃʼi | ǂée | ǀhúí | ǂnùhã |
| 'око' | ǀgweé | ʼákhwa | ǂxái | ǀgàʼá | ǃʼûĩ |
| 'ној' | saʼútà | kénàngu | ǀgáro | dsùú | qûje |
| 'жирафа' | tsʼámasu | tsʼókwàna | ǃnábe | ǂoah | ǁqhūũ |
| 'биво' | ǀeu | nákʼóma | ǀâo | ǀàò | ǀqhái |
| 'чути' | khéʼé | ǁnáʼe | kúm | tsʼàʼá | tá̰a |
| 'пити' | tsʼee | fá | kxʼâa | tʃìi | kxʼāhã |
Класификација уреди
Лингвисти који проучавају којсанске језике одбацују идеју према којој они чине једну породицу језика и израз којсански користе само као погодан израз, који не имплицира да је којсанска група језика валидна породица, сличан случај су папуански језици и аустралијски домородачки језици.[10][11] Због чињенице да њихова сродност још увек није демонстрирана на основу стандардног компаративног метода, три групе језика које су раније сматране гранама којсанске породице, данас се сматрају посебним породицама језика, а хадза и сандаве сматрају се језичким изолатима.
Којсански језици су класификовани на следећи начин:
Хадза језик уреди
- Хадза језик (у Танзанији)
Сандаве језик уреди
- Сандаве језик (у Танзанији)
Севернокојсански језици уреди
- Севернокојсански језици (или к`кса (Kx'a), северни калахарски, жу-ч`оански): (Ангола, Намибија, Боцвана)
- Кунг језици или језик или дијалекатски континуум (к’хунг (ǃKung), жу)
- Северни кунг језик или дијалекти (ко-кунг (ǃʼOǃKung), северни жу, анголски кунг, секеле, васекела бушмански, малиго)
- Западни кунг језик или дијалекти (екока-кунг (Ekoka !Kung), северноцентрални кунг, западни жу, оконго-кунг)
- Централни кунг језик или дијалекти (гротфонтејнски кунг, централни жу)
- Југоисточни кунг језик или дијалекти (жуц`оан (Juǀʼhoan), југоисточни жу)
- Чхаулејн дијалекат ((ǂKxʼauǁʼein), л’хаул’ен, чхао-лае (ǂKx’ao-ǁ'ae))
- Старохајломски језик †
- Кеди-чвага језик (овамбо бушмански) †
- Ч`оан језик (ǂHoan, ǂ’Amkoe)
- Кунг језици или језик или дијалекатски континуум (к’хунг (ǃKung), жу)
Централнокојсански језици уреди
- Централнокојсански језици (или квади-кој (Kwadi–Khoe), централни калахарски): (Намибија, Ангола, Јужноафричка Република, Боцвана)
- Квади језик (Kwadi) †
- Кој језици (Khoe)
- Којкој језици (коекое, кхојкхој (Khoekhoe), хотентотски)
- Северни којкој језици
- Нама језик (којкој)
- Нама-дамара дијалекат (Nama-Damara)
- Хајлом-акој дијалекат (Haiǁ`om - ǂĀkhoe)
- Ејни језик (Eini) †
- Нама језик (којкој)
- Јужни којкој језици (капски којкој)
- Којмана језик (корана (ǃoɾa) или кири (Xiri), кириква, гриква, гри, кри, к’хири)
- Северни којкој језици
- Чу-кве језици (или калахари)
- Западни калахарски језици
- Квеј језик (кве, (Kxoe))
- Наро језик (нароу (Naro))
- Хаба језик (ч’аба (ǂHaba))
- Гана језик ((Gǁana), л’гана-ц’гви (Gǁana - Gǀwi))
- Источни калахарски језици
- Западни калахарски језици
- Којкој језици (коекое, кхојкхој (Khoekhoe), хотентотски)
Јужнокојсански језици уреди
- Јужнокојсански језици (или ту (Tuu), та-кви, јужни калахарски): (Јужноафричка Република, Боцвана)
- Та језици (Taa)
- Коу језик (к’хонг (ǃXoon), та (Taa))
- Доњонособски језик †
- Кви језици (ǃKwi)
- Ну језик (нц`у (Nǀu), л’нг (Nǁng))
- Кам језик (ц’хам (ǀXam)) †
- Сероа језик ((Seroa), ч’ункве (ǂUngkue)) †
- Кегви језик (л’хегви (ǁXegwi)) †
- К`ган-к`не језик (ǃGãǃne) †
- Та језици (Taa)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Којсански језици”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Greenberg, Joseph H. (1955). Studies in African Linguistic Classification. New Haven: Compass Publishing Company. (Reprints, with minor corrections, a series of eight articles published in the Southwestern Journal of Anthropology from 1949 to 1954)
- ^ Barnard, A. (1988). „Kinship, language and production: a conjectural history of Khoisan social structure”. Africa: Journal of the International African Institute. 58 (1): 29—50.
- ^ Bonny Sands (1998) Eastern and Southern African Khoisan: Evaluating Claims of Distant Linguistic Relationships. Rüdiger Köppe Verlag, Cologne
- ^ Dimmendaal, Gerrit (2008). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5): 840—858. doi:10.1111/j.1749-818X.2008.00085.x.
- ^ Güldemann, Tom and Edward D. Elderkin (forthcoming) 'On external genealogical relationships of the Khoe family. Архивирано 2009-03-25 на сајту Wayback Machine' In Brenzinger, Matthias and Christa König (eds.), Khoisan Languages and Linguistics: the Riezlern Symposium 2003. Quellen zur Khoisan-Forschung 17. Köln: Rüdiger Köppe.
- ^ Linguistics 112 lecture, Department of Linguistics, University of the Witwatersrand, March 1998
- ^ Brutt-Griffler, Janina (2006). „Language endangerment, the construction of indigenous languages and world English”. Ур.: Fishman, Joshua A. 'Along the Routes to Power' Explorations of Empowerment through Language. Mouton de Gruyter.
- ^ а б Traill, Anthony. „Khoisan languages”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, inc. Приступљено 10. 6. 2017.
- ^ Sands, Bonny (1998). Eastern and Southern African Khoisan: Evaluating Claims of Distant Linguistic Relationships. Cologne: Rüdiger Köppe Verlag.
- ^ Dimmendaal, Gerrit (2008). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5).
Литература уреди
- Barnard, A. 1988. "Kinship, Language and Production: a Conjectural History of Khoisan Social Structure." In Africa: Journal of the International African Institute 58.1, 29-50.
- Ehret, Christopher. 1986. "Proposals on Khoisan Reconstruction." In African Hunter-Gatherers (International Symposium), edited by Franz Rottland & Rainer Vossen, 105-130. Sprache und Geschichte in Afrika, special issue 7.1. Hamburg: Helmut Buske Verlag.
- Ehret, Christopher. 2003. "Toward reconstructing Proto-South Khoisan." In Mother Tongue 8.
- Greenberg, Joseph H. 1955. Studies in African Linguistic Classification. New Haven: Compass Publishing Company. (Reprints, with minor corrections, a series of eight articles published in the Southwestern Journal of Anthropology from 1949 to 1954)
- Greenberg, Joseph H. 1963. The Languages of Africa. (Heavily revised version of Greenberg 1955) Bloomington: Indiana University Press. (From the same publisher: second, revised edition, 1966; third edition, 1970. All three editions simultaneously published at The Hague by Mouton Publishers)
- Güldemann, Tom and Rainer Vossen. 2000. "Khoisan." In African Languages: An Introduction, edited by Bernd Heine and Derek Nurse, 99-122. Cambridge: Cambridge University Press.
- Hastings, Rachel. 2001. "Evidence for the Genetic Unity of Southern Khoesan." In Cornell Working Papers in Linguistics 18, 225-245.
- Honken, Henry. 1988. "Phonetic Correspondences among Khoisan Affricates." In New Perspectives on the Study of Khoisan, edited by Rainer Vossen, 47-65. Quellen zur Khoisan-Forschung 7. Hamburg: Helmut Buske Verlag, 1988.
- Honken, Henry. 1998. "Types of sound correspondence patterns in Khoisan languages." In Language, Identity and Conceptualization among the Khoisan, edited by Mathias Schladt, 171-193. Quellen zur Khoisan-Forschung/Research in Khoisan studies 15. Köln: Rüdiger Köppe Verlag.
- Köhler, O. 1971. "Die Khoe-sprachigen Buschmänner der Kalahari." In Forschungen zur allgemeinen und regionalen Geschichte (Festschrift Kurt Kayser), 373–411. Wiesbaden: F. Steiner.
- Sands, Bonny. 1998. Eastern and Southern African Khoisan: Evaluating Claims of Distant Linguistic Relationships. Cologne: Rüdiger Köppe Verlag.
- Sands, Bonny. 1998. "Comparison and Classification of Khoisan languages." In Language History and Linguistic Description in Africa, edited by Ian Maddieson and Thomas J. Hinnebusch, 75-85. Trenton: Africa World Press.
- Schladt, Mathias (editor). 1998. Language, Identity, and Conceptualization among the Khoisan. Cologne: Rüdiger Köppe Verlag.
- Starostin, George. 2003. "A Lexicostatistical Approach towards Reconstructing Proto-Khoisan." (Originally published in Mother Tongue 8 (2003), 81-126.)
- Starostin, George. 2008. "From modern Khoisan languages to Proto-Khoisan: The Value of Intermediate Reconstructions." (Originally published in Aspects of Comparative Linguistics 3 (2008), 337-470, Moscow: RSUH Publishers.)
- Starostin, George. 2013. Languages of Africa: An attempt at a lexicostatistical classification. Volume I: Methodology. Khoesan Languages. Moscow.
- Traill, Anthony. 1986. "Do the Khoi have a place in the San? New data on Khoisan linguistic relationships." In African Hunter-gatherers (International Symposium), Franz Rottland and Rainer Vossen, 407-430. Sprache und Geschichte in Afrika, special issue 7.1. Hamburg: Helmut Buske Verlag.
- Treis, Yvonne. 1998. "Names of Khoisan languages and Their Variants." In Language, Identity, and Conceptualization Among the Khoisan, edited by Matthias Schladt. Köln: Rüdiger Köppe, 463–503.
- Vossen, Rainer. 1997. Die Khoe-Sprachen. Ein Beitrag zur Erforschung der Sprachgeschichte Afrikas. Köln: Rüdiger Köppe.
- Vossen, Rainer. 2013. The Khoesan Languages. Oxon: Routledge.
- Westphal, E.O.J. 1971. "The Click Languages of Southern and Eastern Africa." In Current Trends in Linguistics, Volume 7: Linguistics in Sub-Saharan Africa, edited by T.A. Sebeok. Berlin: Mouton, 367–420.
- Winter, J.C. 1981. "Die Khoisan-Familie." In Die Sprachen Afrikas, edited by Bernd Heine, Thilo C. Schadeberg, and Ekkehard Wolff. Hamburg: Helmut Buske, 329–374.
- Dalgish, Gerard (1979) "Subject Identification Strategies and Free Word Order: The Case of Sandawe" in Studies in African Linguistics, Volume 10, Number 3, pp. 273–310
- Dobashi, Yoshihito (2001) "Agreement and Word Order in Sandawe" In Cornell Working Papers in Linguistics, 18, pp. 57–74
- Eaton, Helen C. (2002) A Grammar of Focus in Sandawe (unpublished Ph.D. thesis, University of Reading)
- Eaton, Helen (2006), „Sandawe”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 235—242, doi:10.1017/S0025100306002647
- Eaton, Helen (2010). A Sandawe grammar. SIL e-Book. SIL International. ISBN 978-1-55671-252-4.
- Elderkin, Edward D. (1989) The Significance and Origin of the Use of Pitch in Sandawe (Unpublished D.Phil. thesis, University of York).
- Güldemann, Tom and Edward D. Elderkin (2010) "On external genealogical relationships of the Khoe family.". In: Brenzinger, Matthias and Christa König (eds.), Khoisan languages and linguistics: the Riezlern symposium 2003. Quellen zur Khoisan-Forschung 17. Köln: Rüdiger Köppe.
- Hunziker, Daniel, Elisabeth Hunziker, & Helen Eaton (2008) A Description of the Phonology of the Sandawe Language. SIL Electronic Working Papers [1]
- Kagaya, Ryohei (1993) "A Classified Vocabulary of The Sandawe Language", Asian & African Lexicon vol 26. Tokyo: Institute for the Study of Languages and Cultures of Asia and Africa (ILCAA).
- Sands, Bonny E. (1998) Eastern and Southern African Khoisan: evaluating claims of distant linguistic relationships. Quellen zur Khoisan-Forschung 14. Köln: Köppe.
- Steeman, Sander (2011) A Grammar of Sandawe: A Khoisan Language from Tanzania[2], Utrecht: Landelijke Onderzoekschool Taalwetenschap.
- Voogt, A.J. de (1992) Some phonetic aspects of Hatsa and Sandawe clicks (Unpublished MA thesis in African Linguistics, Leiden University).
- Wright, Richard, Ian Maddieson, Peter Ladefoged, Bonny Sands (1995). "A phonetic study of Sandawe clicks", UCLA Working Papers in Phonetics, No. 91: Fieldwork Studies in Targeted Languages III.
