Кратак живот
Кратак живот (шп. La vida breve) је опера у два чина и четири сцене шпанског композитора Мануела де Фаље. Либрето је на андалузијском дијалекту шпанског језика написао Карлос Фернандез Шо. Компонована је између августа 1904. и марта 1905. године, али је приказана тек 1913. Премијерно је изведена (у француском преводу Пола Милеа) у Општинском клубу у Ници 1. априла 1913.[1] Уследила су извођења у Паризу исте године и у Мадриду 1914. Клод Дебиси је извршио пресудан утицај на Фаљу да оперу с нумерама, каква је била на премијери у Ници, преради у оперу са непрекинутом музичком текстуром и зрелијом оркестрацијом. Ова ревизија је премијерно изведена у париској Опери-Комик у децембру 1913. године, и данас представља стандардну верзију.
Ликови уреди
- Салуд, Циганка, Пакова љубавница, сопран.
- Пако, млади господин, тенор.
- Баба, Салудина баба, мецосопран.
- Сарваор, Салудин стриц, бас.
- Кармела, Пакова вереница, месосопран.
- Мануел, Кармелин брат, баритон.
- Певач, баритон.
- Продавци, ковачи, сватови, играчице.
Синопсис уреди
Радња се одвија у Гранади почетком XX века.
Чин први уреди
Сцена прва уреди
Двориште у скромној кући у четврти Албаисин где Салуд чека Пака. Чују се гласови. То су ковачи који певају док обављају тежак посао: Проклет човек, проклет, што се рађа с црном судбом! Проклет ко се рађа наковњем, а не рађа се чекићем! (мелодија која ће одзвањати као лајтмотив кроз читаво дело). Баба, која искрено воли своју унуку, брине се за њу. Салуд: Живели који се смеју! Доле који плачу! Појављује се Пако. Он и Салуд певају љубавни дуо: Само да знаш како си ме преп'о. Стриц Сарваор зна да је Пако верен с једном из његове класе и расе. Једно лепо девојче, а усто и богато! Пако се још једном заклиње на верност Салуди. Стриц се бесан баца на њега, али га баба зауставља.
Сцена друга уреди
Постепено се смркава. Пуна лепоте и поезије, једна кратка симфонијска поема описује (различитим гласовима) залазак сунца над Гранадом.
Чин други уреди
Сцена прва уреди
Улица у Гранади. Фасада Кармелине куће. Види се двориште где се одржава велико славље: Певам солее Кармелији и Паку и у спомен њених родитеља. Ојса, девојке, и заиграјте! Салуд, сазнавши за венчање Пака и Кармеле, ступа на сцену са Салваором, с болом се присећајући лажних заклињања. Посматрају са улице кроз прозор шта се дешава у дворишту. Ено га смеје се покрај оне женскиње! ... Понекад би' да станем, а понекад да пуцам. Долази баба. Чује се Паков глас. Салуд пева с прозора: Проклета је јадна женка што рађа се с црном судбом! Проклет ко се рађа наковњем, а не рађа се чекићем! Не питај више за њу, нит се пењи Албаисину! Вероломни младожења је чује.
Сцена друга уреди
Двориште где се прославља свадба. Сватови су раскошно обучени. Неколико парова игра. Пако се претвара да је весео, прикривајући своју забринутост. Е да сам памет у главу узео! Нисам смео тако да је оставим! Кармела га посматра. Салуд и Салваор се појављују међу сватовима. Гле Цигана! Гле цуре! Салуд: Не дођох да певам! Показује на Пака, којем се отело њено име: Салуд! Она: Отер'о ме! Преварио! Оставио! Покушавајући да се одбрани од оптужби, Пако тврди да је не познаје: Лажеш! Избаците је! Кармела: Пако! За име Бога! Салуд, нежно изговарајући његово име, пада мртва пред његовим ногама.
Референце уреди
Фусноте
- ^ Ronald Crichton: "La vida breve", Grove Music Online ed. L. Macy (Accessed June 18, 2009), (subscription access) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2008)
Библиографија
- Pahlen, Kurt (diciembre de 2004). Diccionario de la ópera (1ª ed. edición). Emecé. ISBN 978-950-04-2618-3. стр. 128..