Кратон

Кратон је стари и стабилни дио континенталне коре које је преживио стварање и разбијање континената и суперконтинената барем 500 милиона година. Кратони су углавном пронађени у унутрашњости континента и састоје се од коре сачињене од лагане киселе магматске стене, као што је гранит причвршћене уз дио горњег омотача. Кратон се може простирати у дубину од 200 km.

Свјетске геолошке провинције. (USGS)

Термин кратон везан је за теорију о геосинклиналама, која више није важећа у објашњавању тектонских процеса. Она је, шездесетих година 20. века замењена теоријом тектонике плоча.

Кратони су по географским критеријима подијељени у геолошке провинције, од којих је свака према годишту класификована као Архон, Протон и Тектон:

• Архони: састоје се од стијена из Архејске ере, старијих од 2,5 милијарде година (2.5 Ga).
• Протони: састоје се од стијена од ране до средње протерозојске ере, старијих од 1.6 Ga.
• Тектони: састоје се од стијена из касног Протерозоика, старих између 1.6 Ga и 800 милиона година (800 Ma).

С обзиром да минерали (укључујући племените метале и дијаманте) у Земљиној кори могу да се раздвоје с временом, најстарији кратони су предмет највећег занимања рударских фирми. Кратоне дан-данас откривају проспектори широм глобуса.

Сјеверноамерички кратон и подрумске стијене

Именовани кратони, наведени по континетима, укључују:

• Аустралија
  • Altjawarra кратон
  • Централ кратон
  • Curnamona кратон, Јужна Аустралија
  • Gawler кратон, централна Јужна Аустралија
  • Пилбара кратон, Западна Аустралија
  • Yilgarn кратон, Западна Аустралија

Сјеверноамерички кратон

• Америка
  • Амазонски кратон
  • Канадски штит (или Лаурентијски или Пракамбријски штит)
  • Гуиана Штит
  • Сјеверноамерички кратон
  • Slave кратон, сјеверозападна Канада
  • Супериор кратон, Канада
  • Wyoming кратон
• Африка
  • Арабијски кратон
  • Конго кратон, централна јужна Африка
    • Bangweulu Блок, Замбија
  • Kaapvaal цратон, Јужна Африка (3.6 - 2.5 Ga)
  • Калахари кратон
  • Сахаран кратон, Алжир
  • Танзанијски кратон
  • Западноафрички кратон
  • Заирски кратон
  • Зимбабвеански кратон (3.5 Ga)
• Евроазија
  • Источноевропски кратон
    • Балтички штит (или Феноскандијски штит), дио Источноевропског кратона
  • Дарвар кратон, Индија (3.4 - 2.6 Ga)
  • Источноиндијски кратон
  • Индијски кратон
  • Карелијски кратон, Финска (3.1 - 2.7 Ga)
  • Мидленд кратон у Енглеској и Велсу
  • Сјевернокинески кратон (2.5 Ga)
  • Сарматски кратон (3.7 - 2.8 Ga)
  • Сибирски кратон
  • Сино-корејски кратон, Сјеверна Кина
  • Тарим кратон, Кина
  • Волго-уралски кратон, Русија (3.0 - 2.7 Ga)
  • Јангце кратон
  • Сјеверноатлантски кратон

Литература

• Dayton, Gene (2006). Geological Evolution of Australia.  Sr. Lecturer, Geography, School of Humanities, Central Queensland University, Australia.
• Grotzinger, John P.; Jordan, Thomas H. (2010). Understanding Earth (Sixth изд.). W. H. Freeman. ISBN 978-1429219518. 
• Hamilton, Warren B. (1999). „How did the Archean Earth Lose Heat?”. Department of Geophysics, Colorado School of Mines, Journal of Conference Abstracts. 4 (1). Архивирано из оригинала 14. 05. 2006. г. Приступљено 21. 01. 2012. . Symposium A08, Early Evolution of the Continental Crust.
• Hamilton, Warren B. (1998). „Archean magmatism and deformation were not products of plate tectonics” (PDF). Precambrian Research. 91 (1-2): 143—179. doi:10.1016/S0301-9268(98)00042-4. 
• Petit, Charles (18. 12. 2010). „Continental Hearts - Science News”. Science News. Society for Science & the Public. 178 (13): 22—26. ISSN 0036-8423. Приступљено 8. 1. 2011. 
• Stanley, Steven M. (1999). Earth System History. New York: W.H. Freeman and Company. стр. 297-302. ISBN 978-0-7167-2882-5.