Кристална палата

Кристална палата или Стаклена палата (енгл. The Crystal Palace) била је зграда направљена од ливеног гвожђа и стакла која се налазила у Хајд Парку, у предрграђу Лондона. Направљена је за Велику изложбу 1851. године. Више од 14.000 излагача из целог света су се окупили у Палати од 92.000 m² (7.3 ha) изложбеног простора да прикажу тадашње примере најновије технологије развијене у индустријској револуцији. Кристална палата у Лондону заједно са Ајфеловом кулом у Паризу представља основне симболе архитектуре индустријске епохе.

Кристална палата
Кристална палата у Сиденхаму (1854)
Кристална палата у Сиденхаму (1854)
Кристална палата у Сиденхаму (1854)
Информације
Локација Лондон, Уједињено Краљевство
Координате 51° 25′ 20.26″ N, 0° 4′ 32.84″ W
Статус уништена у пожару
Свечано отварање 1851.
Отварање 1854.
Срушена 30. новембар 1936.
Површина 92,000 m²
Вредност £2 милиона
Компаније
Архитекта Џозеф Пакстон

Палата је пројекат Џозефа Пакстона за прву светску изложбу у Лондону 1851. године на више од 7.3 ha и са потпуно стакленим зидовима и челичном конструкцијом од ливеног гвожђа.[1] Године 1848. је пронађен нови метод изливања стакла, што је омогућило везивање великих комада јевтиног, али чврстог стакла. Управо том техником је направљена ова грађевина и представљала је конструкцију са највећом количином стакла икада уграђеном у једну зграду. Сви експонати на изложби су се налазили управо у њеној унутрашњости, а посетиоци су били импресионирани до које мере је унутрашњост јасна и светла. Разлог томе јесте сунчева светлост која је допирала из зидова и плафона, да у потпуности није било потребно унутрашње осветљење. Због одраза светлости у стакленим површинама изван зграда је добила и назив Кристална палата.

Ова конструкција је стајала само шест месеци да би након тога била успешно демонтирана и следеће године опет састављена на другом месту, у јужном Лондону, где је проширена и након две године ју је званично отворила краљица Викторија. Кристална палата је била на овој локацији од 1854. до 1936. године.[2]

Дана 30. новембра 1936. зграду је захватио велики пожар и она је бесповратно изгорела до темеља. Палата није била осигурана за своју пуну вредност и осигурање није могло да покрије трошкове ни делимично. Британска јавност је тешко прихватила овај губитак, губитак једног од главних симбола Лондона.

Занимљивости уреди

  • Симболично, њена дужина износи 1.854 стопа, по години настајања (564 m), а плафон је висок 128 стопа, (39 m).
  • По овој палати назван је један фудбалски клуб, ФК Кристал Палас.
  • С обзиром да је Џозеф Пакстон испунио сва очекивања по погледу дизајна, након Велике изложбе добио је племићку титулу.

Реконструкција уреди

Зграда које је некада била највећа стаклена структура на свету уништена је у пожару 1936. и никада није поново изграђена. Кинески милијардер инвеститор Ни Жаокинг је 2013. године покренуо пројекат обнове Кристалне палате. Нова грађевина вредна 600 милиона евра би требало да буде истог облика и величине, као и да се налази на истом месту где је некад била Кристална палата, у јужном Лондону.[3] У њу ће бити уложено 500 милиона фунти, однодно око 811 милиона америчких долара.[4]

Нова грађевина биће пре свега намењена културним догађајима, попут концерата, изложби и приказивања филмова, али и за конференције и конвенције. Још нема планова да се у близини граде било какви стамбени објекти, али ће можда у план бити укључен хотел и понеки објекат комерцијалне природе.[5]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Грађевине“, znanje.org. Приступљено 13. априла 2014.
  2. ^ (језик: енглески)„The Crystal Palace, Sydenham Hill and Hyde Park, London“) - Кристална палата, Сиденхам Хил и Хајд Парк (комплетан историјат), arthurlloyd.co.uk. Приступљено 13. априла 2014.
  3. ^ „Обнавља се стаклена палата у Лондону“, Б92, 3. октобар 2013. Приступљено 13. априла 2014.
  4. ^ „Гради се реплика Кристалне палате у Лондону“ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2014), Дневник, 11. октобар 2013. Приступљено 13. априла 2014.
  5. ^ „Кинези граде нову Кристалну палату“, РТС, 5. октобар 2013. Приступљено 13. априла 2014.


Спољашње везе уреди