Крст на Тргу краља Петра у Панчеву

Крст у градском парку у Панчеву посвећен је св. Тројици, а подигли су га 1. септембра 1804. године панчевачки Срби у част Првог српског устанка и Карађорђеве победе над Турцима. Како је за време устанка доста Срба прелазило у Банат, и друге делове данашње Војводине, Срби из ових крајева слушали су о устанку и са симпатијама гледали на Карађорђа и остале устанике. Честа међусобна помоћ у данима устанка, симболично је представљена подизањем крста, који се и дан данас налази на истом месту. Међутим, бурна историја ових крајева утицала је и на сам споменик. Тако 1941. споменик био склоњен са трга, по наређењу немачких власти. Дневник професора Ђорђа Живановића говори нам пуно, како о подизању крста, тако и о његовом уклањању, јер је и сам био очевидац тог догађаја.[1]

Крст на Тргу краља Петра
Споменик великог крста на Тргу краља Петра
Опште информације
МестоПанчево
Држава Србија
Врста споменикаспоменик
Време настанка1. септембар 1804.
Тип културног добраспоменик културе од великог значаја

Подизање крста

уреди

По легенди, крст је подигнут ноћу и ноћу освештан.[1] На том месту и римокатолици, који су живели у Панчеву, желели су да подигну крст, па је војна власт била у недоумици којој вери да да првенство. Римокатлочка вера је била државна, а православно становништво је било у већини. Тај спор око првенства решио је тадашњи бригадни генерал Петар Терзић, и сам православац, саветовао је проти Андреји Арсенијевићу да преко ноћи некако сложе делове у Крст и да га освештају, па кад му тужба стигне, наредиће да се Крст однесе. На лицу места ће сазнати да је освећен, а у освећену ствар се не дира.[1] Српска црквена општина је о свом трошку подигла крст од црвеног мермера, у знак захвалности према Исусу Христу. Ово спомен дело је високо 48 стопа (15,84 m), донесен је из Будима и велике је уметничке и материјалне вредности. Месеца јануара 1805. на Божић, са великом свечаношћу освештао га је вршачки архимандрит. Налазио се на месту Велике пијаце у Панчеву, данашњем Тргу Краља Петра.

Уклањање Крста

уреди

Градска управа - фолксдојчери издала је наређење Црквеној општини да демонтира и однесе крст са трга. Општини је то место требало за гробницу 10 стрељаних фолксдојчера, а које је стрељала Југословенска војска. Црквена општина се бранила и у седници својој, на коју је био позван и професор Живановић да изнесе историју овога крста, да је крст изузетне уметничко-историјске вредности, да су испод њега примане посете аустријских царева, да су се под њим заклињали војници и полазили у бој за Ломбардију, на Рајну, Кустоцу, Верону, Конигрец итд. Да је земљиште на коме је крст својина Црквене општине, а по закону Општина није овлашћена да га отуђи без краљеве резолуције. Шта се све није износило само да се спасе.[1] Писмено је обавештена и Патријаршија о овој наредби, али је епископ Валеријан одговорио да је добро да не руше и саму цркву. Када су градске власти запретиле да ће Крст разрушити бомбом, кренуло се са демонтирањем споменика. Демонтирао га је каменорезац Маринковић по молби Црквене општине, а платио је Град. Крст је био трошан и масиван, састојао се из 108 делова и каменорезац Маринковић се трудио да га неоштећеног сачува. Делови крста су пренесени у Успенску порту, сам крст унесен је у цркву где га Срби целивају.[1] У исто време, демонтиран је и споменик Краљу Петру Првом и пренесен у двориште заразне болнице.

Речи професора Живановића, које је забележио у свом дневнику, осликавају мишљење ондашњих Срба о уклањању крста: И тако су наши суграђани Немци са уклањањем ове древне светиње српског народа показали два значајна успеха; један је што су пред целим светом показали степен своје трпељивости и како се љубав за љубав враћа, други успех је што је место једног материјалног крста подигнуто 15-16 000 и више милиона крстова у срцима свих Срба, а ти крстови одолевају свакој сили.[1]

Прослављајући 200 година од почетка Првог српског устанка, становници Панчева су овај споменик и један од симбола њиховог града, обновили 2004. године и вратили на исто место где се првобитно и налазио.

Види још

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Томандл, Миховил (2004). Панчево и Први српски устанак/ из Дневника Ђорђа Живановића. Панчево: Историјски архив Панчево/Завод за заштиту споменика културе Панчево. 

Литература

уреди
  • Др М. Томандл, Дневник професора Ђорђа Живановића о догађајима везаним за уклањање крста са Велике пијаце 1941. године у: Панчево и Први српски устанак, Историјски архив Панчево/Завод за заштиту споменика културе Панчево, Панчево, 2004.

Спољашње везе

уреди