Крњеуве
Крњеуве су насељено мјесто код Кистања, у Далмацији. Припадају општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији, Хрватска. Према попису становништва из 2011. године у насељу је живело 74 становника.[1] Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 59 становника.[2]
Крњеуве | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Општина | Кистање |
| Област | Буковица |
| Становништво | |
| — 2011. | 74 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 56′ 16″ С; 15° 51′ 50″ И / 43.937702° С; 15.863902° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 223 m |
  Крњеуве Крњеуве на карти Хрватске | |
 Крњеуве Крњеуве на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22319 Ђеврске |
| Позивни број | +385 22 |
| Регистарска ознака | ŠI |
Географија уреди
Крњеуве се састоје од засеока Шарићи и Гњидићи и налазе се око 12 км југозападно од Кистања.
Историја уреди
У Другом светском рату само из Шарића погинуло је 12 момака, бораца обје српске војске, а непосредно при крају рата још толико их је напустило родни крај, неки од њих и заувјек.
Крњеуве су добиле електричну струју 1971. године, први телевизор 1972, док је асфалтни пут ширине 3 м (као и у свим околним селима осим Смрдеља) стигао кроз село 1977, кад је саграђен и водовод. Сви ови радови финансирани су углавном самодоприносом мештана и добровољним радом, уз симболичну помоћ општине и републике. Телефонски прикључак за више од пола домаћинстава, уведен је 1989. године.
Крњеуве се од распада Југославије до августа 1995. године налазиле у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн.
Становништво уреди
Према попису из 1991. године, Крњеуве су имале 245 становника, од чега 242 Срба и 3 остала. Према попису становништва из 2001. године, Крњеуве су имале 62 становника.[3] Крњеуве су према попису из 2011. године имале 74 становника,[4] и биле су углавном насељене Србима.
| Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 242 | 247 | 297 | 330 |
| Југословени | 10 | 1 | ||
| Хрвати | 1 | 1 | ||
| Словенци | 1 | |||
| остали и непознато | 3 | 2 | 4 | |
| Укупно | 245 | 261 | 303 | 330 |
| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 330 | |
| 1971. | 303 | |
| 1981. | 261 | |
| 1991. | 245 | |
| 2001. | 62 | |
| 2011. | 74 | |
Родови уреди
У Крњеувама су до 1995. године живели родови:
Православци
- Гњидићи, славе Св. Николу
- Павићи, славе Св. Николу
- Шарићи, славе Св. Николу
Референце уреди
- ^ „Општина Кистање 2011.”. dzs.hr.
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе уреди
- Тромеђа: Крњеуве Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
