Крџали
Крџали (буг. Кърджали, тур. Kırcaali) град је у Републици Бугарској, у јужном делу земље. Град је управно седиште Крџалијске области.
| Крџали буг. Кърджали | |
|---|---|
 Главни градски трг | |
 Застава
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Крџалијска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2007. | 47.231 |
| — густина | 1.311,97 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 39′ 00″ С; 25° 22′ 00″ И / 41.65° С; 25.366667° И |
| Апс. висина | 275 m |
| Површина | 36 km2 |
  Крџали Крџали на карти Бугарске | |
| Веб-сајт | |
| www.kardjali.bg | |
Крџали је највеће претежно муслиманско и претежно турско насеље у Бугарској.
Географија уреди
Град Крџали се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен око 260 km, а од најближег већег града, Пловдива, око 80 km.
Област Крџалија налази се у области Тракије. Град се налази у делу источних Родопа, на месту где планине прелазе у источно побрђе. Град се простире на обе обале реке Арде, на којој се налази оближње велико вештачко језеро, настало градњом Крџалијске бране.
Клима у граду је измењено континентална са приметним утицајима средоземне са не тако далеког Егејског мора.
Историја уреди
Крџали је првобитно био трачко насеље са сличним називом. На 15 km од овог родопског града се налази познати трачански град Перперикон. У 1. веку п. н. е. ово подручје осваја стари Рим.
Током првог дела средњег века област Крџалија била је у саставу Византије, а насеље се звало Архидос. Од 9. века до 1450. године област је у прекидима била и у саставу средњовековне Бугарске, а затим је крајем 14. века пала под власт Османлија.
Већ на почетку турске освајања Балкана у области Крџалија населила су се турска племена, а њихови потомци и данас су претежно становништво Крџалија и околине.
Године 1912. град је постао део савремене бугарске државе. Тада готово искључиво заостали турски град почео је добијати савремене црте.
Становништво уреди
По проценама из 2007. године град Крџали је имао око 47.000 становника. Већина градског становништва су етнички Турци (62%) и ово је највеће претежно турско насеље у држави. Турци су били готово искључиво становништво града до његовог прикључења Бугарској 1912. године. Етнички Бугари чине 31% становништва и они су мањом насељени током 20. века. Остатак су малобројни Роми (3%).
Последњих 20ак година град је губио становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи и исељавања Турака у матицу. Прикључење Бугарске Европској унији и оживљање привреде довели су до обрнутог кретања становништва, пошто се исељено турско становништво стало враћати.
Претежна вероисповест становништва је ислам (2/3), а мањинска православна (1/3).
Познати уреди
- Иво Папазов, музичар
