Кушићи су насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Налазе се у подножју планине Јавор, на надморској висино од 1.000. метара, на 25 километара од Ивањице. Окружени су листопадним шумама и ливадама, на којима влада планинска клима, са кратким и свежим летима и дугим и хладним зимама. У Кушићима се сваке године традиционално одржава Јаворски сабор двојничара[1] и свирача на старим народним музичким инструментима.[2]

Кушићи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаИвањица
Становништво
 — 2011.555
Географске карактеристике
Координате43° 29′ 00″ С; 20° 05′ 00″ И / 43.483333° С; 20.083333° И / 43.483333; 20.083333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина792 m
Кушићи на карти Србије
Кушићи
Кушићи
Кушићи на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32258
Позивни број032
Регистарска ознакаIC

Овде се налази основна школа са веома дугом традицијом. Прва школска зграда изграђена је 1927. године и од самог почетка имала је велики број ђака. Државна основна школа у Кушићима је октобра 1932. године отворила и треће одељење.[3] Од 1962. године, школа носи име мајора Илића, који је 1876. године у Првом српско-турском рату, погинуо на Јавору, 15 километара југозападно од села.[4]

У селу се налази Хотел "Јавор", са две звездице, у приватном власништву,[5] реновиран 2011. У непосредној близини налази се скијашка стаза са лифтом, у дужини од 400 метара,[6] на располагању посетиоцима, али и спортистима, који овде долазе на припреме.[7]

Село је познато по гајењу кромпира.[8] Овде се налазе Крајпуташи у Кушићима.

Прошлост уреди

Кнез у Кушићима је био 1785. године Радивој Јовановић. Он се у друштву са другим кнезовима и оберкнезовима потписао на писму које је послато руском кнезу Потемкину. Тражили су народни прваци Старог Влаха да им руска царска војска помогне да Турке отерају.[9]

Кушићи су се нашли у средишту ратних збивања, током окршаја између Срба и Турака на планини Јавору лета 1876. године. Било је то током Првог српско-турског рата. Водиле су се ноћне борбе спрам Кушића. Српске трупе током повлачења са Јавора, дошле су у место. Војска су скупила у Кишићима ради консолидације и направила логор. Усред места око суднице, подигли су шаторе и упалили велике ватре, као поруку Турцима. Становништво, нејач са стоком се током ноћи повукло у позадину, даље од Кушића. Ту је положај држао капетан П. Борисављевић, командант Ужичке бригаде. Утврђен положај у Кушићима, као припрема за дефанзиву.[10]

Научник Јосиф Панчић српски ботаничар је 1891. године био у Кушићима, током истраживања по Јавору. Водили су га поједини мештани по тој планини.

По новој административној подели Краљевине Србије, 1901. године општину Јаворску су чинила села Деретин, Кушићи, Маскова, Опаљеник и Сивчина. Под селом Кушићи били су засеоци: Барице, Јавор, Овчја Стијена и Тисовина.[11]

Демографија уреди

Према попису из 2002. било је 555 становника (према попису из 1991. било је 617 становника). У насељу Кушићи живи 420 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (35,7 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[12]
Година Становника
1948. 745
1953. 798
1961. 849
1971. 687
1981. 577
1991. 617 606
2002. 555 555
Етнички састав према попису из 2002.[13]
Срби
  
541 97,47%
Црногорци
  
14 2,52%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Званична презентација Кушића Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
  2. ^ Ивањица: Култура Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1932. године
  4. ^ Кушићи: Школа Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2012), Приступљено 3. 2. 2013.
  5. ^ Ивањица: Туризам Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
  6. ^ Кушићи: Туризам Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2012), Приступљено 3. 2. 2013.
  7. ^ Хотел Јавор: Хотел Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
  8. ^ Од кушићког кромпира оста само прича („Вечерње новости“, 11. јун 2013)
  9. ^ "Правда", Београд 1937. године
  10. ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
  11. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди