ЛЕН Лига шампиона

ЛЕН Лига шампиона
ЛЕН Лига шампиона
	Трофеј Лиге шампиона
Основано	1963.
Регија	Европа (ЛЕН)
Бр. тимова	24
Тренутни првак	Про Реко (2022/23)
Најуспешнији клуб	Про Реко (11)
	2022/23.

ЛЕН Лига шампиона (скраћ. ЛЛШ; енгл. LEN Champions League) најјаче је клупско ватерполо такмичење у Европи. Такмичење се од оснивања до 1996. звало Куп шампиона (енгл. Champions Cup) или Европски куп (енгл. European Cup), тада је име промењено у Лига шампиона. Од сезоне 2003/04. до 2010/11. је носило назив Евролига (енгл. Euroleague), а од сезоне 2011/12. такмичење се поново зове Лига шампиона.

Победник Лиге шампиона игра са победником Купа Европе за трофеј Суперкупа Европе. До 2002. се за трофеј Суперкупа са прваком Европе борио освајач Купа победника купова.

Формат уреди

У последњих пет година такмичење је често мењало формат. У лето 2013. усвојен је систем, који би требало да важи најмање три сезоне. У Лиги шампиона учествује 12 клубова. Осам клубова су директни учесници: Партизан, Југ, Олимпијакос, Егер, Бреша, Шпандау 04, Галатасарај и Барселонета, која је, као домаћин, директан учесник завршног турнира, "фајнал сикса" 2014. и 2015. Кроз квалификације у сезони 2013/14. прошли су Раднички, Про Реко, Приморје и Орадеа. Клубови су подељени у две групе од по шест учесника, а по три из сваке групе пролазе на "фајнал сикс"

Стари систем: У такмичењу 2012/13. требало је да учествује укупно 24 екипе (због каснијих отказа учествовао је 21 тим), а број учесника сваке државе је одређен према оствареним резултатима на последњем Европском првенству. Сваки савез имао је право на више својих учесника зависно од релевантности својих националних шампионата, једине земље које су имале привилегију да имају 2 обезбеђена места (првак и вицепрвак) су Србија, Црна Гора, Мађарска, Италија, Немачка, Шпанија, Хрватска и Грчка, док савези Холандије, Румуније, Македоније и Турске имале једно обезбеђено место у такмичењу, чиме се долази до бројке од 20 клубова. За последња 4 места клубови су се борили кроз квалификације. Црна Гора и Македонија нису пријавиле своје тимове за Лигу шампиона 2012/13.

Досадашња финала уреди

У периоду од 1966. до 1970. и од 1983. до 1996. играле су се две утакмице у местима екипа које играју у финалу. Од 1997. се игра турнир четворице (фајнал фор).


Сезона	Домаћин	Победник	Резултат	Финалиста
Куп шампиона
1963/64.	Загреб	Партизан (1)	^[а]	Динамо Москва
1964/65.	Милано	Про Реко (1)	^[б]	Партизан
1965/66.	Београд Магдебург	Партизан (2)	8 : 7 (5 : 3, 3 : 4)	Динамо Магдебург
1966/67.	Београд Реко Женева	Партизан (3)	5 : 3, 1 : 2, 4 : 3 ^[в]	Про Реко
1967/68.	Загреб Букурешт	Младост Загреб (1)	8 : 6 (4 : 2, 4 : 4)	Динамо Букурешт
1968/69.	Загреб Москва	Младост Загреб (2)	11 : 7 (7 : 3, 4 : 4)	Динамо Москва
1969/70.	Загреб Реко	Младост Загреб (3)	7 : 6 (5 : 3, 2 : 3)	Про Реко
1970/71.	Београд	Партизан (4)	^[б]	Младост Загреб
1971/72.	Хвар	Младост Загреб (4)	^[б]	Про Реко
1972/73.	Будимпешта	Орвушегетем (1)	^[б]	Партизан
1973/74.	Москва	МГУ Москва (1)	^[б]	Орвушегетем
1974/75.	Београд	Партизан (5)	^[б]	Орвушегетем
1975/76.	Амерсфорт	Партизан (6)	^[б]	Вашаш
1976/77.	Москва	ЦСК ВМФ Москва (1)	^[б]	Зиан
1977/78.	Палермо	Наполи (1)	^[б]	ЦСК ВМФ Москва
1978/79.	Барселона	Орвушегетем (2)	^[б]	Монжуик
1979/80.	Западни Берлин	Вашаш (1)	^[б]	Партизан
1980/81.	Дубровник	Југ (1)	^[б]	Шпандау 04
1981/82.	Барселона	Барселона (1)	^[б]	Шпандау 04
1982/83.	Алмати Западни Берлин	Шпандау 04 (1)	17 : 16 (7 : 10, 10 : 6)	Динамо Алмати
1983/84.	Алфен ан ден Рајн Реко	Про Реко (2)	16 : 15 (8 : 10, 8 : 5)	Алфен
1984/85.	Москва Будимпешта	Вашаш (2)	21 : 16 (11 : 11, 10 : 5)	ЦСК ВМФ Москва
1985/86.	Будимпешта Западни Берлин	Шпандау 04 (2)	14 : 13 (7 : 9, 7 : 4)	Будимпешта ВСК
1986/87.	Западни Берлин Москва	Шпандау 04 (3)	17 : 13 (10 : 5, 7 : 8)	Динамо Москва
1987/88.	Пескара Западни Берлин	Пескара (1)	21 : 19 (12 : 10, 9 : 9)	Шпандау 04
1988/89.	Западни Берлин Барселона	Шпандау 04 (4)	22 : 21 (11 : 10, 11 : 11)	Каталонија
1989/90.	Западни Берлин Загреб	Младост Загреб (5)	20 : 10 (9 : 1, 11 : 9)	Шпандау 04
1990/91.	Загреб Напуљ	Младост Загреб (6)	21 : 17 (10 : 7, 11 : 10)	Наполи
1991/92.	Савона Сплит	Јадран Сплит (1)	21 : 20 (10 : 12, 11 : 8)	Савона
1992/93.	Загреб Сплит	Јадран Сплит (2)	13 : 12 (7 : 8, 6 : 4)	Младост Загреб
1993/94.	Будимпешта Барселона	Ујпешт (1)	21 : 17 (10 : 6, 11 : 11)	Каталонија
1994/95.	Барселона Будимпешта	Каталонија (1)	15 : 13 (7 : 6, 8 : 7)	Ујпешт
1995/96.	Будимпешта Загреб	Младост Загреб (7)	13 : 10 (7 : 4, 6 : 6)	Ујпешт
Лига шампиона
1996/97.	Напуљ	Посилипо (1)	10 : 7	Младост Загреб
1997/98.	Загреб	Посилипо (2)	8 : 6	Пескара
1998/99.	Напуљ	ПОШК Сплит (1)	8 : 7	Бечеј
1999/00.	Бечеј	Бечеј (1)	11 : 8	Младост Загреб
2000/01.	Дубровник	Југ (2)	8 : 7	Олимпијакос
2001/02.	Будимпешта	Олимпијакос (1)	9 : 7	Хонвед
2002/03.	Ђенова	Про Реко (3)	9 : 4	Хонвед
Евролига
2003/04.	Будимпешта	Хонвед (1)	7 : 6	Јадран Херцег Нови
2004/05.	Напуљ	Посилипо (3)	9 : 8	Хонвед
2005/06.	Дубровник	Југ (3)	9 : 7	Про Реко
2006/07.	Милано	Про Реко (4)	9 : 8	Југ
2007/08.	Барселона	Про Реко (5)	13 : 12	Југ
2008/09.	Ријека	Приморац (1)	8 : 7	Про Реко
2009/10.	Напуљ	Про Реко (6)	9 : 3	Приморац
2010/11.	Рим	Партизан (7)	11 : 7	Про Реко
Лига шампиона
2011/12.	Велики Варадин	Про Реко (7)	11 : 8	Приморје
2012/13.	Београд	Црвена звезда (1)	8 : 7	Југ
2013/14.	Барселона	Барселонета (1)	7 : 6	Раднички Крагујевац
2014/15.	Барселона	Про Реко (8)	8 : 7	Приморје
2015/16.	Будимпешта	Југ (4)	6 : 4	Олимпијакос
2016/17.	Будимпешта	Солнок (1)	10 : 5	Југ
2017/18.	Ђенова	Олимпијакос (2)	9 : 7	Про Реко
2018/19.	Хановер	Ференцварош (1)	10 : 10 (4 : 3 пет)	Олимпијакос
2019/20.	Такмичење је прекинуто због пандемије ковида 19.
2020/21.	Београд	Про Реко (9)	9 : 6	Ференцварош
2021/22.	Београд	Про Реко (10)	13 : 13 (4 : 3 пет)	Нови Београд
2022/23.	Београд	Про Реко (11)	14 : 11	Нови Београд

Успешност по клубовима уреди

Ажурирано након сезоне 2022/23.

Поз.	Клуб	Победник	Финалиста	Године победник
1.	Про Реко	11	7	1965, 1984, 2003, 2007, 2008, 2010, 2012, 2015, 2021, 2022, 2023.
2.	Младост Загреб	7	4	1968, 1969, 1970, 1972, 1990, 1991, 1996.
3.	Партизан	7	3	1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976, 2011.
4.	Шпандау 04	4	4	1983, 1986, 1987, 1989.
5.	Југ	4	3	1981, 2001, 2006, 2016.
6.	Посилипо	3	—	1997, 1998, 2005.
7.	Олимпијакос	2	3	2002, 2018.
8.	Орвушегетем	2	2	1973, 1979.
9.	Вашаш	2	1	1980, 1985.
10.	Јадран Сплит	2	—	1992, 1993.
11.	Хонвед	1	3	2004.
12.
	Ујпешт	1	2	1994.
	Каталонија	1	2	1995.
	ЦСК ВМФ Москва	1	2	1977.
15.
	Наполи	1	1	1978.
	Пескара	1	1	1988.
	Бечеј	1	1	2000.
	Приморац	1	1	2009.
	Ференцварош	1	1	2019.
20.
	МГУ Москва	1	—	1974.
	Барселона	1	—	1982.
	ПОШК Сплит	1	—	1999.
	Црвена звезда	1	—	2013.
	Барселонета	1	—	2014.
	Солнок	1	—	2017.

Успешност по државама уреди

Ажурирано након сезоне 2022/23.

Поз.	Држава	Победник	Финалиста	Године победник
1.	Италија	16	10	1965, 1978, 1984, 1988, 1997, 1998, 2003, 2005, 2007, 2008, 2010, 2012, 2015, 2018, 2021, 2022, 2023.
2.	Хрватска (и као део СФРЈ)	14	9	1968, 1969, 1970, 1972, 1981, 1990, 1991, 1992, 1993, 1996, 1999, 2001, 2006, 2016.
3.	Србија (и као део СФРЈ, СРЈ и СЦГ)	9	7	1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976, 2000, 2011, 2013.
4.	Мађарска	8	10	1973, 1979, 1980, 1985, 1994, 2004, 2017, 2019.
5.	Немачка	4	5	1983, 1986, 1987, 1989.
6.	Шпанија	3	3	1982, 1995, 2014.
7.	Русија (и као део СССР)	2	4	1974, 1977.
8.	Грчка	2	3	2002, 2018.
9.	Црна Гора (и као део СФРЈ, СРЈ и СЦГ)	1	2	2009.
10.	Холандија	—	2	—
11.
	Казахстан (и као део СССР)	—	1	—
	Румунија	—	1	—
Бивше државе
1.	СФРЈ	13	4	1964, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971, 1972, 1975, 1976, 1981, 1990, 1991.
2.	СССР	2	5	1974, 1977.
3.	СРЈ	1	2	2000.

Најкориснији играчи финалног турнира уреди

2017 — Андрија Прлаиновић (2)
2018 — Јосип Павић
2019 — Денеш Варга (2)
2020 — није додељена
2021 — Душан Мандић
2022 — Ђакомо Канела
2023 — Алваро Гранадос

Види још уреди

Напомене уреди

^ Није било финала, већ се играо турнир са 6 екипа где је свако играо са сваким по један меч.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л Није било финала, већ се играо турнир са 4 екипе где је свако играо са сваким по један меч.
^ Ово је једина сезона у којој су играна три меча у финалу, мајсторица је играна на неутралном терену у Женеви.

Референце уреди

Спољашње везе уреди

[1] Није било финала, већ се играо турнир са 6 екипа где је свако играо са сваким по један меч.

[нап1-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л Није било финала, већ се играо турнир са 4 екипе где је свако играо са сваким по један меч.

[3] Ово је једина сезона у којој су играна три меча у финалу, мајсторица је играна на неутралном терену у Женеви.

[а]

[б]

[в]