Лајош II Јагелонац
Лајош (Лудвиг) II Јагелон (мађ. II. Lajos; 1506 — 1526), био је краљ Угарске, Чешке, Славоније, Далмације и Хрватске (1516—1526), син краља Владислава II Јагелоа. Престо наследио као десетогодишњи дечак. Све до 1521. у његово име владало државно веће. Када је преузео власт у своје руке није био способан да заведе ред у земљи разједињеној и ослабљеној феудалном анархијом. Та слабост се показала у сукобу c Турцима на Мохачком пољу (1526) када је Угарска доживела потпуни слом, a краљ се удавио у једном потоку бежећи са бојишта.[1]
| Лудвиг II Јагелон | |
|---|---|
 Ханс Крел, Лајош II, слика из 1522. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. јул 1506. |
| Место рођења | Будим, Угарска |
| Датум смрти | 29. август 1526. (20 год.) |
| Место смрти | Мохач, Угарска |
| Породица | |
| Супружник | Марија од Угарске |
| Потомство | János Wass |
| Родитељи | Владислав II Јагело Ана од Фоа-Кандала |
| Династија | Јагелонци |
| Краљ Угарске | |
| Период | (1516 – 1526) |
| Претходник | Владислав II Јагелонац Млађи |
| Наследник | Фердинанд I, цар Светог римског царства (у северотападном делу Угарске) Јован I Запоља (у југоисточном делу Угарске)]] |
| Краљ Чешке | |
| Период | (1516 – 1526) |
| Претходник | Владислав II Јагелонац Млађи |
| Наследник | Фердинанд I |
Пошто је након смрти Иваниша Бериславића (ум. 1514) положај српског деспота остао упражњен, краљ Лајош је око 1520. године српску деспотску титулу доделио Иванишевом сину Стефану Бериславићу.[2]
Породично стабло уреди
| 16. Алгирдас | ||||||||||||||||
| 8. Владислав II Јагело | ||||||||||||||||
| 17. Улијана Александровна Тверска | ||||||||||||||||
| 4. Казимир IV | ||||||||||||||||
| 18. Andrew Ivanovich of Halshany | ||||||||||||||||
| 9. Софија Халшанска | ||||||||||||||||
| 19. Alexandra Dimitrievna of Drutsk | ||||||||||||||||
| 2. Владислав II Јагелонац | ||||||||||||||||
| 20. Алберт IV, војвода Аустрије | ||||||||||||||||
| 10. Алберт II Немачки | ||||||||||||||||
| 21. Јохана Софија од Баварске | ||||||||||||||||
| 5. Елизабета Хабзбуршка | ||||||||||||||||
| 22. Жигмунд Луксембуршки | ||||||||||||||||
| 11. Елизабета од Чешке | ||||||||||||||||
| 23. Барбара Цељска | ||||||||||||||||
| 1. Лајош II Јагелонац | ||||||||||||||||
| 24. Gaston I de Foix, Captal de Buch | ||||||||||||||||
| 12. John de Foix, 1st Earl of Kendal | ||||||||||||||||
| 25. Marguerite of Albret | ||||||||||||||||
| 6. Гастон II од Фоа, гроф Кандала | ||||||||||||||||
| 26. John de la Pole | ||||||||||||||||
| 13. Margaret de la Pole, Countess of Candale | ||||||||||||||||
| 27. Marie dite de Sicile | ||||||||||||||||
| 3. Ана од Фоа-Кандала | ||||||||||||||||
| 28. John I, Count of Foix and Bigorre | ||||||||||||||||
| 14. Гастон IV, гроф од Фоа | ||||||||||||||||
| 29. Joan of Albret | ||||||||||||||||
| 7. Катарина од Фоа | ||||||||||||||||
| 30. Хуан II од Арагона | ||||||||||||||||
| 15. Елеонора од Наваре | ||||||||||||||||
| 31. Бланка I од Наваре | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Рокаи 2002.
- ^ Стојковски 2022, стр. 9-31.
Литература уреди
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Стојковски, Борис (2022). „Угарска у доба Јагелонаца и Срби у Угарској (1490-1526)”. Српски деспоти у Срему: Тематски зборник. Нови Сад: Матица српска. стр. 9—31.
- Ћирковић, Сима (1970). „Rasciani regales Владислава I Јагелонца”. Зборник за историју. 1: 79—82.
- Ћирковић, Сима (1982а). „Српски живаљ на новим огњиштима”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 431—444.
- Ћирковић, Сима (1982б). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464.
- Ћирковић, Сима (1982в). „Срби у одбрани угарских граница”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 465—478.
- Ћирковић, Сима (1982г). „Последњи деспоти”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 479—490.
