Легат Данила Николића
Легат Данила Николића је репрезентативна збирка материјалних и културних добара коју је за живота почео да формира књижевник, приповедач и романописац Данило Николић у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, а коју су након његове смрти 2016. године наставиле да проширују његова ћерка Лидија Николић и унука Ана Новаковић, да би у августу 2020. године легат и званично био формиран.
| Легат Данила Николића | |
|---|---|
 Николић приликом доделе Награде „Меша Селимовић", 2002. | |
| Оснивање | 2020. |
| Локација | Београд Република Србија |
| Врста | Легат |
| Веб-сајт | https://adligat.rs/ |
О животу и делу Данила Николића уреди
Данило Николић рођен је 2. фебруара 1926. године у Сплиту, где је његов отац Спасоје привремено радио као службеник Банске управе. Детињство и младост провео је на Косову и Метохији, у Витомирици код Пећи, где су се Николићи доселили 1924. године из Никшића.[1] Школовао се у родном селу, Пећи, а потом и у Београду, где је дипломирао на Правном факултету. Као студент освојио је неколико награда за причу на разним књижевним конкурсима, због чега је 1950. године био позван да ради као сарадник у Радио Београду.[1] У овој информативној кући провео је радни век, радећи као новинар, уредник у програмима за књижевност и културу и као уредник-драматург Драмског програма.[1] За посебан допринос развоју новинарства добио је 1970. године Сребрну плакету Савеза новинара Југославије, која се данас налази у његовом легату, заједно са бројним другим наградама које су му за живота додељене.
Николић је писао приповетке, романе и драме, а објавио је и неколико књига за децу. У својим делима често се враћао родној Метохији, на врло суптилан начин приповедајући о људским судбинама и сложеним међунационалним односима.[2]
Важио је за једног од омиљених фигура међу писцима[2], а називали су га „тихим корачником према Нобелу“, „највећим живим класиком",„ доајеном српске књижевности” и „иноватором оданом традицији”, који је својим делима сањао о повратку у Метохију.[3][4]
Преминуо је 6. фебруара 2016. године, после краће болести, а његова урна са пепелом положена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[4]
О легату уреди
Формирање легата започео је сам Данило за живота, поклонивши Удружењу неколико својих књига са потписима. Након што је преминуо 2016. године, формирање легата наставиле су његова ћерка Лидија Николић и унука Ана Новаковић. Током година, поклониле су Удружењу бројне предмете, попут Даниловог писаћег стола и столице, гарнитуре за седење, његове писаће машине, наочара и оловке. У августу 2020. године званично је потписан уговор о легату и том приликом легат је употпуњен многобројним Даниловим књижевним наградама, уметничким делима из његовог стана, укључујући и једну слику Саве Стојкова, његовим оделом, торбом, шеширом, омиљеним џемпером и бројним другим пишчевим личним предметима.[5]
Фото-галерија уреди
-
Шешир и путна торба Данила Николића, део његовог легата -
Награда „Меша Селимовић" и Награда „Борисав Станковић”, део легата Данила Николића -
Повеља „Меша Селимовић" за књигу године, за роман „Јесења свила", 2002. -
Награда „Вељкова голубица" уручена Данилу Николићу 2009. године за свеукупно приповедачко дело од изузетне уметничке вредности на српском језику. -
Андрићева награда уручена Николићу за најбољу приповетку 1997. године, за збирку приповедака „Улазак у свет". -
Награда „Борисав Станковић" Данилу Николићу, за најбољу књигу прозе на српском језику у 1995. години, за роман „Краљица забаве" -
Награда „Бранко Ћопић" Данилу Николићу за књигу високе уметничке вредности објављену 1995. године, за роман „Краљица забаве". -
Сребрна плакета Данилу Николићу, уручио Савез новинара Југославије 1970. године за 25-годишњи рад у новинарству и посебан допринос -
Повеља Данилу Николићу за роман „Власници бивше среће" и избор у 10 најбољих романа написаних у периоду од 1982-1992. -
Данилу Николићу за дугогодишњи допринос програмима Радио-телевизије Београда, РТБ -
Данилу Николићу за 30 година рада у РТБ-у, 1981. -
Златни крст кнеза Лазара за укупно књижевно дело, Грачаница, 2004.
.jpg)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в Тодоровић, Жељко (2017-04-03). „Данило Николић”. Српска енциклопедија (на језику: српски). Приступљено 2020-08-12.
- ^ а б „Preminuo književnik Danilo Nikolić”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-08-12.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Predstavljena knjiga "Dana bez Stevana" Danila Nikolića”. www.rts.rs. Приступљено 2020-08-12.
- ^ а б „U Aleji zaslužnih građana na Novom groblju: Počast Danilu Nikoliću”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-08-12.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Легат књижевника Данила Николића поклоњен Адлигату”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-08-19.